mic.org.rs

Item 1
Id 48432510
Date 2019-04-22
Title Mala prednost, mala izlaznost
Short title Mala prednost, mala izlaznost
Teaser U Severnoj Makedoniji kandidat koalicije okupljene oko vladajućih stranka Socijaldemokratskog saveza i albanske DUI Stevo Pendarovski i kandidatkinja VMRO-DPMNE Gordana Siljanovska Davkova idu u drugi krug izbora 5.maja.

Prema poslednjim podacima makedonske Izborne komisije (DIP), u prvom krugu predsedničkih izbora kandidat vladajuće koalicije Stevo Pendarovski osvojio je 323 846 glasova (42,85 posto), kandidat VMRO-DPMNE Gordana Siljanovska Davkova 319 240 (42,24 posto) i kandidat podržan od strane Saveza za Albance i Besa, Blerim Reka, osvojio je 79 915 glasova ili 10,57 posto.

Sinoć su nakon prvih izbornih rezultata i vlast i opozicija proglasili pobedu. Takva poruka je prvobitno stigla iz kampusa opozicije:

„Pobedili smo, ali nismo ih u potpunosti porazili. Drugi krug je neophodan", rekao je lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski i dodao:

„Pravda dolazi u Makedoniju! Pobeda koalicije VMRO-DPMNE porazila je međunarodne sile na čijem čelu su bili Zoran Zaev i SDSM. Počeo je pad Zorana Zaeva. Dolazi makedonsko proleće. Gordana je budući predsednik Makedonije."

Siljanovska se zahvalila svim građanima i obećala da će ostati predana pravdi za Makedoniju. Izjavila je da je, zajedno sa kandidatom Blerimom Rekom, opozicija uspela da obezbjedi prednost od oko 70 hiljada glasova.

Lider SDSM-a Zoran Zaev takođe je proglasio pobedu Steva Pendarovskog u prvom krugu:

„Na ovim izborima, i u prvom i u drugom krugu, odlučujemo da li ćemo nastaviti dalje. U drugom krugu će se suprotstaviti dva potpuno suprotna koncepta. Progresivni koncept Pendarovskog i koncept Siljanovske, koji je destruktivan. Znam da će u drugom krugu još više građana podržati napredak", rekao je Zaev. Pendarovski se zahvalio za podršku većine u prvom krugu.

Obe stranke su gubitnici

I dok opozicija slavi „makedonsko proljeće", a lideri vlasti, kakvu takvu, prednost na predsedničkim izborima, analitičari u tesnom izbornom rezultatu vide poraz obe vodeće stranke.

Imajući u vidu rezultate poslednjih lokalnih izbora u oktobru 2017. kada je vladajuća koalicija SDSM osvojila preko 415 000 glasova i Demokratska unija za integraciju DUI preko 89.000, izborna pobeda Pendarovskog u prvom krugu je daleko ispod tog rezultata. Čak je i VMRO-DPMNE, koja je pobedila na lokalnim izborima, osvojila 335 000 glasova, što je više od jučerašnjeg rezultata Siljanovske.

Tesna razlika u korist Pendarovskog, sa kojom ulazi u drugi krug zajedno sa protivnikom Siljanovskom, izazvala je različite komentare.

„Poruka građana je jasna. Konačni rezultat pokazuje da niko u Makedoniji, nijedna politička elita nema legitimitet da vodi ovu politiku", rekao je Petar Bogojeski iz VMRO-DPMNE.

„Ljudi kažnjavaju sve! Ljudi traže reformu političkog sistema, političkih stranaka i političara. Ljudi traže ponudu za budućnost! Koncept SDSM-a 'Jedno društvo za sve' doživeo je potpuni kolaps! Plaćali su cenu sudskih igara. Umesto da naglase da su shvatili poruku od ljudi, oni proglašavaju pobedu", dodaje on, te navodi da je „ovo vruć šamar narodu".

„Za VMRO-DPMNE je izuzetno neprijatno iznenađenje što smo u uslovima ove ekonomske krize, dopunjene političkim rešenjem i rešenjem pitanja imena, pokazali vrlo loš rezultat. Umesto povećanja podrške građana, imamo pad. To je apsolutno neprihvatljivo", tvrdi Bogojevski.

Potpredsednik SDSM, Muhamed Zekiri, stavio je fokus na potrebnu odgovornost u sopstvenim partijskim redovima.

„Građani znaju kako nagraditi i kazniti. Poseban pozdrav albanskim biračima koji su podržali Stevu Pendarovskog, kao i odličan rezultat i podršku koju je dobio kandidat Blerim Reka! Albanski građani su jasno pokazali da je došlo vreme da politička scena penzioniše većinu političke elite Albanaca u Republici Severnoj Makedoniji! Vreme je da neki od zvaničnika našeg SDSM preuzme odgovornost!", napisao je Zekiri na Fejsbuku.

Sve političke stranke su procenile da je glasanje prošlo u demokratskoj atmosferi i očekuje se da će se to nastaviti u drugom krugu. Tesna razlika između kandidata čini drugi krug vrlo neizvesnim, ali upravo zbog toga se od građana očekuje veća izlaznost.

Na izbore je izašlo 41,82 odsto građana Severne Makedonije. Drugi krug predsedničkih izbora će biti održan 5. maja.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Stevo Pendarovski i Gordana Siljanovska Davkova idu u drugi krug izbora 5.maja.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Mala%20prednost%2C%20mala%20izlaznost&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48432510&x4=10660&x5=Mala%20prednost%2C%20mala%20izlaznost&x6=0&x7=%2Fsr%2Fmala-prednost-mala-izlaznost%2Fa-48432510&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190422&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/mala-prednost-mala-izlaznost/a-48432510?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/48430127_303.jpg
Image source Reuters/O. Teofilovski

Item 2
Id 48431561
Date 2019-04-22
Title Ukrajina: Novi početak s komičarem
Short title Ukrajina: Novi početak s komičarem
Teaser Vladimir Zelenski je imao lak posao s Porošenkom na predsedničkim izborima. Ukrajinci žele novi početak. To doduše nosi rizike ali ovi izbori su uprkos tome jak demokratski signal, smatra Bernd Johan.

Na pozornici komičar ima lak posao: kao šarmer i provokator lako pridobija ljude. Njegovo najvažnije obećanje publici: dobra zabava. Uspeh mu je zagarantovan, obećanje brzo ispunjeno. U jednoj TV seriji Vladimir Zelenski je glumio predsednika. Sada je to zaista i postao.

Glumac i komičar je u drugom krugu predsedničkih izbora odneo uverljivu pobedu nad predsednikom Petrom Porošenkom. U izuzetno personalizovanoj i ekstremno polarizovanoj predizbornoj kampanji, Porošenko protiv Zelenskog nije imao ni najmanje izgleda. Pritom je mladi izazivač konsekventno izbjegavao istinsku javnu raspravu. On je predizbornu kampanju pre svega koristio za obračun sa sistemom Porošenko.

Veliko nezadovoljstvo Porošenkom

Njegov uspeh pokazuje da je promena moguća ako je većina stanovnika nezadovoljna dosadašnjom politikom. Nakon pet godina Porošenka Ukrajina još uvek spada među najsiromašnije zemlje Evrope. Investicije i dalje izostaju. Pravosuđe nije nezavisno. Korupcija i nepotizam su još uvek sveprisutni. U poslednje vreme se i sam Porošenko našao na udaru javnosti zbog korupcijskih skandala koji potresaju njegovu političku okolinu.

A tu je još i rat s ruskim separatistima na istoku Ukrajine. Političko rešenje ovog sukoba nije na vidiku. Nema čak ni napredaka na humanitarnom području. To se odnosi kako na vojnike na frontu, tako i na političke zatvorenike. Kao vrhovni zapovjednik oružanih snaga Porošenko je doduše pokrenuo neke reforme unutar vojske ali se u međuvremenu pretvorio u nacionalistu i zastupnika tvrde linije što mu je zatvorilo politička vrata koja bi vodila do rješenje krize u Donbasu i Krimu.

Ukrajinci žele nova lica

Sada su svi ti problemi na leđima Zelenskog koji nije skrivao činjenicu da nema nikakvo političko iskustvo. No svojim šarmom, duhovitošću ova estradna zvezda neće rešiti probleme. Obećani novi početak će biti težak i u sebi skriva opasnost potpunog kraha.

Zelenski je oko sebe uspeo da okupi mali tim. I tek nakon parlamentarnih izbora zakazanih za oktobar će biti jasno ko će u budućnosti vladati Ukrajinom. Dotada bi trebalo biti i jasno s kojim to političkim snagama Zelenski namerava da vlada. Za pokojeg sledbenika Zelenskog bi tu moglo biti velikih razočaranja.

Mnoga pitanja za novog predsednika

Zelenski bi trebalo da pripazi da mu pogrešni savezi ne oduzmu elan i želje za promenama koje je njegov izbor oslobodio. Već mu se prebacuje da održava prisne poslovne i privatne veze sa spornim oligarhom Igorom Kolomojskim koji je bio prisiljen da pobegne iz Ukrajine.

I postavlja se pitanje kako će se zabavljač Zelenski s svojom zabavnjačkom imperijom i investicijskim isprepletenostima s ukrajinskim medijima, odnositi prema ovim pitanjima kada postane predsednik. Ukrajinci od budućeg predsednika očekuju odgovore na mnoga pitanja. Zelenski sada mora jasno i glasno reći i delima dokazati da će kao predsednik zaista promeniti sve nabolje.

I u Evropi, SAD i Kanadi, koji Ukrajinu podržavaju na putu reformi, žele da znaju - kako dalje. U to spada i očekivanje da će prenos vlasti teći bez problema i da će oba predsednička kandidata poštovati ishod izbora. Ukrajinci su po drugi put posle revolucije na Majdanu inicirali novi politički početak. I na tome im u svakom slučaju treba čestitati.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Vladimir Zelenski je imao lak posao s Porošenkom na predsedničkim izborima. No kako dalje?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Ukrajina%3A%20Novi%20po%C4%8Detak%20s%20komi%C4%8Darem&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48431561&x4=10660&x5=Ukrajina%3A%20Novi%20po%C4%8Detak%20s%20komi%C4%8Darem&x6=0&x7=%2Fsr%2Fukrajina-novi-po%C4%8Detak-s-komi%C4%8Darem%2Fa-48431561&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190422&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/ukrajina-novi-početak-s-komičarem/a-48431561?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/48426442_303.jpg
Image source picture-alliance/dpa/ZUMA Wire/S. Glovny

Item 3
Id 48430184
Date 2019-04-22
Title 100 godina Komunističke partije Jugoslavije
Short title 100 godina KP Jugoslavije
Teaser Neporeciva je činjenica da su jugoslovenski komunisti predstavljali jedinu snagu koja je porazila dva najveća zla dvadesetog veka: i Hitlera i Staljina, piše Dušan Bogdanović.

Pre tačno sto godina - tačnije, na kongresu održanom u Beogradu od 20. do 23. aprila 1919. godine – predstavnici socijaldemokratskih stranaka i organizacija iz Srbije (Srpska socijaldemokratska stranka), BiH (Socijaldemokratska partija Bosne i Hercegovine), Hrvatske (Socijaldemokratska partija Dalmacije i deo članstva Socijaldemokratske stranke Hrvatske) i Slovenije su odlučili da osnuju Socijalističku radničku partiju Jugoslavije (komunista) /SRPJ(k)/, kasnije preimenovanu u Komunistička partija, odnosno Savez komunista Jugoslavije.

Tako je, svega nekoliko meseci od ustanovljenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (decembra 1918.) jugoslovenska ideja dobila i stranačko-političku fizionomiju – doduše, obojenu u crveno.

Bio je to početak burne istorije organizacije koja je doživela – i, dakako, odlučujuće uticala na – olimpijske visine borbe za pravdu, slobodu, jednakost, medjunarodno razumevanje i saradnju, ali i katastrofalne strmoglave u kaljugu rata, bratoubilaštva, nepravde, neslobode i ideološke isključivosti.

Odmah nakon osnivanja, na opštinskim izborima marta i avgusta 1920. SRPJ(k) je osvojila vlast u Beogradu, Zagrebu, Skopju, Nišu, Osijeku itd., a na izborima za Ustavotvornu skupštinu Kraljevine SHS dobila 59 od ukupno 419 mandata i postala treća stranka po jačini. Nakon zabrane njenog delovanja (1921.), Partiju su razdirale unutrašnje frakcijske borbe, režimska represija i spoljni pritisci dobro poznati svakome ko se bavi političkom istorijom.

Ti usponi i padovi pratili su KPJ tokom čitave njene istorije i, na kraju, doveli do neslavnog kraja natopljenog krvlju. Ratovi vodjeni na teritoriji bivše SFRJ devedesetih godina – pljačkaški i ekspanzionistički do srži - direktna su posledica nesposobnosti komunističkih vlastodržaca da se izdignu iznad uskih parohijalnih interesa i zemlju povedu u vekovima očekivano pridruživanje porodici slobodnih i demokratskih naroda i država.

Osvojivši vlast u nečemu što mnogi nepristrasni posmatrač smatra autentičnim spojem oslobodilačke borbe i socijalističke revolucije, jugoslovenski komunisti su posle 1945. – a naročito nakon raskida sa Staljinom 1948. godine - otpočeli opsežan modernizacijski i emancipatorski poduhvat koji je od zaostale, ratovima razorene i iznemogle napravio relativno razvijenu zemlju koja je u medjunarodnim okvirima uživala svojoj veličini nesrazmeran ugled i poštovanje. Neporeciva je, naime, činjenica da su jugoslovenski komunisti predstavljali jedinu snagu koja je porazila dva najveća zla dvadesetog veka: i Hitlera i Staljina.

Koreni propasti jugoslovenske ideje su duboki. Za potrebe ovakvog teksta dovoljno je navesti nekoliko, po meni, najbitnijih:

• Društva na prostoru nekadašnje Jugoslavije do današnjeg dana nisu osetila blagodeti evropskog prosvetiteljstva i racionalizma, što je rezultiralo bolnim odsustvom demokratskih tradicija;

• nezrele elite – ili, bolje, „elite" – koje su manipulisale etničkim razlikama i potencijalnim sukobima umesto da se posvete izgradnji demokratskih institucija i poštovanju pravila svojstvenih uredjenim državama;

• dominacija kolektivističkog (država, nacija, Partija, radnička klasa) nad slobodom emancipovanog pojedinca;

• manje ili više svesna zamena teza, u kojoj su relativne slobode (putovanje, radničko samoupravljanje) smatrane demokratijom, u čemu su prednjačile intelektualne elite – što, uostalom, nije bilo teško u poredjenju sa drugim zemljama sa komunistima na vlasti;

• neefikasne i partijskom diktatu podredjene institucije koje bi dovele do funkcionalne demokratije, vladavine prava, slobodnih medija i nezavisnog sudstva. Takozvana „partijska država" (partitokratija) koju su „patentirali" jugoslovenski komunisti i danas je bolest od koje boluju bezmalo sve nekadašnje republike

Zbog svega toga nije bilo teško napraviti sistem u kojem je vlast centralizovana i, u ličnosti Tita, otelotvorena u jednom pojedincu. Uveren u sopstvenu nepogrešivost, Tito nije trpeo prigovore – pogotovo ne kritiku – i okružio se intelektualno, politički i moralno inferiornim poslušnicima koji su čekali njegov odlazak da bi od sebe načinili šerife u svojim etnički omedjenim feudima.

Kritika i otpora je bilo i za Titovog vakta. Podsetimo se Milovana Djilasa i njegovog pokušaja da „Novom klasom" i disidentskim delovanjem ukaže da u jugoslovenskom socijalizmu ne postoje samo „objektivne okolnosti" nego i „subjektivne slabosti". Djilasov slučaj je samo jedan primer korišćenja aparata represije kako bi se onemogućio svako ko bi ukazao na demokratsku insuficijenciju i za nju optužio vladajući režim.

Otpora je bilo i na drugoj strani: sukob sa Staljinom je doveo i do nevidjenog talasa represije nad neistomišljenicima. Donekle razumljiva i opravdana odbrana države od pretećeg sovjetskog napada pretvorila se u monstruozan zločinački sistem koncentracionih logora kao što je bio notorni Goli otok.

Ovde treba pomenuti i progon kritičkih intelektualaca okupljenih oko časopisa „Praxis", koji su direktnim nalogom partijske vrhuške 1975. otpušteni sa Univerziteta u Beogradu. Neki od njih – treba i to reći – kasnije su postali fanatični sledbenici zločinačke klike Slobodana Miloševića i ideolozi histerične velikosrpske politike.

Burna istorija KPJ/SKJ je možda najbolja potvrda teze da se u slučaju Jugoslavije kao zajednice srodnih naroda i slične prošlosti radilo o epohalnom „projektu" koji je – naročito u poslednjim godinama njenog postojanja „poveren" pohlepnim, nezrelim, nesposobnim i vlastoljubivim „elitama" – ili, tačnije, uzurpiran od njih, u nedostatku demokratskih mehanizama. Sve to je vodilo direktno u krvavi pir devedesetih godina prošlog veka, čiji su inspiratori, kreatori i kolovodje u mnogima od novonastalih državica i danas na vrhu piramide odlučivanja.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Jugoslovenski komunisti su bili jedina snaga koja je porazila dva najveća zla dvadesetog veka: i Hitlera i Staljina.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::100%20godina%20Komunisti%C4%8Dke%20partije%20Jugoslavije&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48430184&x4=10690&x5=100%20godina%20Komunisti%C4%8Dke%20partije%20Jugoslavije&x6=0&x7=%2Fsr%2F100-godina-komunisti%C4%8Dke-partije-jugoslavije%2Fa-48430184&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190422&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/100-godina-komunističke-partije-jugoslavije/a-48430184?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/16432896_303.jpg
Image source Fotolia/Savenko Tatyana

Item 4
Id 48429661
Date 2019-04-22
Title Izbegavanje poreza kao poslovni model
Short title Izbegavanje poreza kao poslovni model
Teaser Afričke zemlje godišnje izgube 50 milijardi američkih dolara poreskog novca – to je više od razvojne pomoći koja je namenjena tom kontinentu. Pritom ni korupcija ne predstavlja problem multinacionalnim kompanijama.

Nevladine organizacije uvek iznova upozoravaju: afričke zemlje ostaju uskraćene za milijarde poreskog novca – za to su odgovorne pre svega velike strane kompanije iz sektora energije i sirovina, ali sve češće i manje i srednje kompanije, kao što su organizatori Safarija u zemljama poput Kenije, Tanzanije, Južnoafričke Republike ili Egipta.

Godišnji gubici prelaze sumu od 50 milijardi američkih dolara, čak i sumu namenjenu za razvojnu pomoć Afrike, ustanovila je prošle godine Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. Prema proceni Ekonomske komisije UN za Afirku radi se o 100 milijardi dolara, dok je prema nekim drugim prognozama reč o još većim iznosima.

Istočna Afrika: niski poreski prihodi u sektoru sirovina

Na primer istočna Afrika: u velikom obimu međunarodni konzorcijumi uzimaju gas, ugalj i retke sirovine u Tanzaniji i Mozambiku, ali jedva da tim zemljama plaćaju porez. Pri tom se oslanjaju na podružnice u jednoj od mnogih poreskih oaza na ovom svetu.

Otkrića Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ) pokazuju da se te kompanije u Africi služe međunarodno proverenim metodama u izbegavanju plaćanja poreza. Veliki deo zarade koju koncerni ostvaruju u Africi završava u poreskim oazama – iako su kompanije tamo aktivne samo na papiru. Rizici su ograničeni: birokratija je minimalna, službe u poreskim oazama ne postavljaju neugodna pitanja – i ne naplaćuju nikakve ili samo minimalne poreze na dobit.

U Mozambiku je država jedva u stanju da proverava aktivnosti i bilans kompanija. Situaciju dodatno pogoršavaju korupcija, loša uprava i generalno slabe vlasti.

Kriminalna energija na štetu afričkog stanovništva

Još jedan omiljeni metod izbegavanja plaćanja poreza je kada kompanije prijavljuju prekomerne troškove, koji recimo nastaju u potrazi za novim nalazištima sirovina ili za smeštaj zaposlenih u luksuzne vile – time umanjuju profit, pa tako i poresko opterećenje.

„Kada je reč o resursima, uobičajena je praksa da rudarske kompanije daju pogrešne informacije o svom profitu. Mnoge brojke su izmišljene ili lažne, samo da bi na kraju porez ispao mali", kaže Dr. Jerg Vigarc sa Univeziteta u Lidsu. Dokaza ima. Sve češći su slučajevi podmićivanja visokih vladinih zvaničnika u Africi: „Velike firme im daju novac, a zauzvrat dobijaju zaštitu ljudi iz vlasti", kaže Vigarc.

„Naravno da korupcije ima i kod istražnih organa, koji bi trebalo da spreče ekonomske prevare. Onda se kaže: ostavite taj koncern na miru!" Zbog ograničenih zakonskih sredstava onda se dešava da se umesto velikih koncerna na udaru nađu mali, lokalni preprodavci.

Kompanije i podružnice

Stručnjaci su složni: poresko zakonodavstvo koje je prevladalo na međunarodnom planu je prilično štetno za globalnu poresku pravdu. Kompanije za sada nisu obavezne da otkrivaju koliki prihod u kojoj zemlji ostvaruju i gde plaćaju porez. Multinacionalni koncerni tako mogu – i pored skandala – nesmetano da sakriju od javnosti svoj profit i da siromašne i bogate zemlje zakinu za poreski novac koji im pripada.

„To može da se promeni", smatra Liza Grosman iz Mreže za poresku pravednost. Glavni zahtev te mreže je da multinacionalni koncerni postanu obavezni da saopšte gde su privredno aktivni i gde ostvaruju zaradu, kako bi upravo tamo i plaćali poreze.

„Niko ne može da tvrdi da Epl na Bermudskim ostrvima ima velike ekonomske aktivnosti. Upravo tako je i sa evropskim koncernima koji svoj profit beleže u Holandiji ili Luksemburgu, iako u tim zemljama nemaju privrednih aktivnosti." Pritom rešenja postoje:

„Jedno rešenje bi bilo da se koncern sa svojim brojnim podružnicama i filijalama u poreskom smislu posmatra kao jedna jedina kompanija", kaže Liza Grosman. „Veliki poreski kolač te jedne kompanije onda bi mogao da bude podeljen među zemljama u kojima je ta kompanija aktivna." Tako bi moglo da se utvrdi koliko zaposlenih kompanija ima u određenoj zemlji, koliki prihod tamo ostvaruje i koliko resursa troši.

Protiv dvostrukog morala Evrope

Ni u Evropi strategije za izbegavanje plaćanja poreza nisu rado viđene. Više puta Komisija EU presudila je u korist građana, da američke kampanije, kao što su Gugl, Epl ili Amazon ne plaćaju dovoljno veliki porez.

Sa druge strane, praksa velikih evropskih kompanija aktivnih u Africi gotovo da se ne razlikuje od prakse SAD kompanija u Evropi, kaže Liza Grosman. Sa time se slaže i Jerg Vigrac sa Univerziteta u Lidsu: "Ako otkrijemo prevaru – bilo da se radi o porezu ili drugim sektorima – onda to pokazuje da evropski i nemački koncerni u tim zemljama imaju jako veliku moć. Inače ne bi mogle da rade na takav način."

Kakva je praksa nemačkih kompanija u Africi – i kakav bi doprinos nemačkih kompanija srednje veličine mogao da bude u ostvarivanju veće poreske pravde? DW je odgovor na to pitanje zatražio od Afričkog udruženja nemačke privrede. Ali u tom udruženju, koje deluje kao savez nemačkih privrednih kompanija u Africi, nisu bili u stanju kratkoročno da pronađu sagovornika koji bi nešto rekao o toj temi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Afričke zemlje godišnje izgube 50 milijardi američkih dolara poreskog novca
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Izbegavanje%20poreza%20kao%20poslovni%20model&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48429661&x4=10660&x5=Izbegavanje%20poreza%20kao%20poslovni%20model&x6=0&x7=%2Fsr%2Fizbegavanje-poreza-kao-poslovni-model%2Fa-48429661&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190422&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/izbegavanje-poreza-kao-poslovni-model/a-48429661?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/43474053_303.jpg
Image source DW

Item 5
Id 48422382
Date 2019-04-21
Title Više jezika - više slobode?
Short title Više jezika - više slobode?
Teaser Evropska komisija preporučuje učenje stranih jezika kako bi se povećala mobilnost na tržištu rada. No mnogima na istoku Evrope je potrebno više od slobode kretanja da bi zaista postali slobodni, smatra Lavinija Branište.

Prijemni ispit na odeljenju za strane jezike na univerzitetu u rumunjskom Klužu sam položila 2002. i sada nekako imam osećaj da sam sa 18-19 godina već dostigla svoj vrhunac kada je reč o konkurentnosti. Rezimirajući svoj život danas, imam osećaj da je moja najveća pobeda bila to što sam naučila subjunktiv u francuskom.

Nakon položenog premnog morala sam se odlučiti za stručni smer. Mogla sam doduše da izaberem neku od egzotičnih kombinacija ali sam se ipak odlučila za klasiku: engleski i francuski. Mislila sam, time igram na sigurno: s dva međunarodna jezika ću sigurno pronaći posao.

Tada još nisam bila upoznata sa mehanzimima na tržištu prevođenja. Najrašireniji jezici donose i najmanje honorare. Puno je inteligentnije odabrati neki od egzotičnih jezika. Međutim, nema garancije da će izabrani jezik zauvek ostati „egzotičan" i tražen. Na primer: kada sam 2012. radila titlove, turske sapunice su odjednom osvojile rumunske TV stanice a prevodici sa turskog su dobili zlatni rudnik. Odjednom su zarađivali kao prevodici sa engleskog.

Stalno se radi o radnim mestima

Zbog toga sam na početku bila uverena da ću s engleskim i francuskim imati veliku slobodu - s dva neophodna jezika, koji međutim, iskreno govoreći, ni tada ni danas nikog previše ne impresioniraju. No upravo je to bio moj cilj, taj pojam slobode stečene kroz znanje stranih jezika, koji se tako često pojavljuje u spisima Evropske komisije koji se odnose na učenje i predavanje stranih jezika u zemljama članicma EU.

Najvažniji argument ranog učenja najmanje dva strana jezika je sloboda da se studira i radi u drugim članicama EU. No u oči upada koliko često se u ovoj argumentaciji pojavljuje pojam „radno mesto" kao da je pronalaženja radnog mesta u nekoj drugoj zemlji najvažnija stvar za sve građane EU, zanimali se oni za strane jezike li ne. Očito je zaposlenje pojam koji građane drži u akciji. To je najčešći i najvažniji argument.

Kada već govorimo o dva strana jezika koje Evropska komisija preporuča, htela bih da pomenem dva problema koja se tiču istočne Evrope: loš sistem obrazovanja, koji u mnogim zemljama istoka rezultira funkcionalnom nepismenošću, te nedostatak zanimanja za susedne zemlje.

Kupovanje glasova za paket brašna

Funkcionalna nepismenost znači da je osoba doduše u stanju da pročita tekst ali ga ne razume, pa nije u stanju da formira svoje mišljenje o njemu. Na žalost u Rumuniji, pogotovo na selu, mnogi su upravo u takvoj situaciji. To su ljudi koji sebi najčešće ne mogu priuštiti školovanje dece ili to mogu, ali ne shvataju vrednost obrazovanja. Ljudi iz ovih zajednica su samo površno upoznati s sopstvenim jezikom i kulturom, nemaju pristup bibliotekama i školama. A korumpirana država, koja namerno uskraćuje sredstva za obrazovanje, ove ljude drži u situaciji u kojoj se njima može lako manipulisati.

Gotovo sam sigurna da je situacija u susednim zemljama slična, Rumunija nije izuzetak ni u pozitivnom ni u negativnom smislu. Evropska ideja o učenju dva strana jezika kako bi se povećala mobilnost zapošljavanju ili studiranju, za ove ljude je veoma daleka.

Osim toga Evropska komisija nam sugeriše da bi trebalo učiti strane jezike kako bi smo postali „aktivni" građani EU. No kako se u ovaj koncept Evrope uklapa građanin čiji se glas na izborima može kupiti za malo brašna ili koji glasa po nalogu propovednika u lokalnoj crkvi? Ili, što je još gore, glasa za gradonačelnika koji mu preti oduzimanjem dečijeg dodatka ako ne glasa za nametnutu opciju? Za ove ljude sloboda u prvom redu ne znači slobodu putovanja po Evropi nego sopstveno obrazovanje koje bi im omogućilo da sami odlučuju o svojim stavovima i odlukama.

Veoma bi me obradovalo kada bi Evropa činila više da svi njeni građani uživaju životni standard dostojan čoveka i da su istinski slobodni, što znači obrazovani.

Mi gotovo da i ne poznajemo naše susede

Drugi aspekt na koji moram misliti kad je reč o stranim jezicima koje učimo u školi ili kasnije u životu je činjenica koliko mi u istočnoj Evropi slabo poznajemo svoje susede. Jezike ovih zemalja ne učimo u školama. U slučaju da nam učenje stranih jezika pomaže pri pronalaženju zaposlenja u inostranstvu, više je nego verovatno da nećemo hteti da se odselimo u susedstvo.

Objašnjenje se nudi samo: mi svi delimo žalosnu zajedničku isotriju koja nam je ostavila istu ekonomsku katastrofu. Naše želje su uvek okrenute blještavom Zapadu. To je razumljivo. No ne bismo li prvo trebali upoznati kulturu suseda s kojima toliko toga delimo?

Za nas, u Rumuniji tu zaista postoji velika jezička prepreka. S izuzetkom Moldavije, svi naši susedi govore jezike iz drugih jezičnih grupa, neki od njih čak koriste i drugo pismo. Sve to otežava naš pogled na susednu kulturu. Da su nam susedi Italijani, stvari bi bile mnogo lakše. Jezik bi naučili lakše, kao iz šale (rumunski kao i italijanski, spada u grupu romanskih jezika op.ur.).

Kada se prijevodi knjiga doživljavaju kao čudo

Jedan izdavač je na jednoj promociji rekao kako mora da objavi devet bestselera kako bi sebi mogao da priušti izdavanje jedne nekomercijalne knjige. No najčešće i ove nekomercijalne avantura za izdavača dolaze iz anglosaksonskog područja ili neke druge „velike" kulture. U međuvremenu prevodi s jezika naših suseda zavise od subvencija raznih instituta, evropskih ili lokalnih. Izlaze kod izdavača koji su gotovo nevidljivi. Tako sam na primer bila prisiljena da dela hrvatskih autora čitam na engleskom (Robert Perišić) ili španskom (Roman Šimić Bodrožić) prevodu. Čudo da su ovi autori uopšte prevođeni na „velike" jezike.

Strani jezici nam otvaraju vrata ka velikim kulturama i donose nam veliku slobodu zapošljavanja i studiranja širom sveta. No čini se da nam manja sloboda, koja se sastoji u tome da upoznamo svoje susede, polazi za rukom samo uz velike napore.

Lavnija Branište je književnica koja živi i radi u Bukureštu. Njen roman, u orginalu - Interior zero - je 2016. u Rumuniji proglašen romanom godine. Ona takođe prevodi knjižvena dela.

:Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Kako bi postali slobodni, građanima istočne Evrope je potrebno više od slobode kretanja, smatra Lavinija Branište.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Vi%C5%A1e%20jezika%20-%20vi%C5%A1e%20slobode%3F&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48422382&x4=10660&x5=Vi%C5%A1e%20jezika%20-%20vi%C5%A1e%20slobode%3F&x6=0&x7=%2Fsr%2Fvi%C5%A1e-jezika-vi%C5%A1e-slobode%2Fa-48422382&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190421&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/više-jezika-više-slobode/a-48422382?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/48062974_303.jpg
Image caption Raznolikost jezika u EU
Image source picture-alliance/imageBroker/F.v. Poser

Item 6
Id 48421321
Date 2019-04-21
Title Predsednički izbori: izlaznost najveći problem
Short title Predsednički izbori: izlaznost najveći problem
Teaser Nakon godina političkih previranja, stanovnici Severne Makedonije danas biraju novog predsednika. Ankete daju prednost kandidatu aktuelne vladajuće koalicije socijaldemokrata i DUI - Stevu Pendarovskom.

Za funkciju predsednika Severne Makedonije, koja je pretežno reprezentativnog karaktera, su se kandidovala tri političara. Uoči izbora, ankete su na prvom mestu s 27 posto videle Stevu Pendarovskog, kandidata vodeće koalicije socijaldemokrata i albanske DUI stranke. Iza njega s 23,5 posto sledi kandidatkinja konzervativne VMRO-DPMNE Gordana Siljanovska-Davkova a na trećem mestu je Blerim Reka s oko 11 posto glasova podrške, kandidat dve manje albanske stranke.

Ivanov odlazi u prošlost

Drugi i poslednji mandat konzervativnnog predsednika Ivanova ističe 12. maja. Ivanov spada među najžešće protivnike dogovora o promeni imena zemlje kojeg su s Grcima postigli vladajući socijaldemokrati. Poslednjih nekoliko meseci Ivanov je odbijao da potpisuje zakone, što je jedno od ovlašćenja predsednika, koji su doneseni pod novim imenom Severna Makedonija.

VMRO-DPMNE i njen kandidat Siljanovska-Davkova se nalaze na istoj liniji i predizbornu kampanju su koristili za žestoku kritiku sporazuma s Grčkom. Siljanovska-Davkova je najavila da će, ako bude izabrana za predsednicu, nastaviti s praksom svog prethodnika i odbijati da potpisuje dokumente koji budu nosili naziv Severna Makedonija. Ona zbog toga uživa podršku širokih nacionalističkih krugova koji su se protivili sporazumu o promeni imena.

Euroatlantska perspektiva

Pendarovski, koji je kao i njegova glavna konkurentkinja profesor na pravnom fakultetu, ali i politički savetnik bivša dva makedonska predsednika, pokušavao je tokom kampanje da istakne pozitivne aspekte dogovora fokusirajući se pritom na ulazak u NATO i početak pregovora s EU. I jedno i drugo je bilo blokirano čitavu deceniju zbog sukoba s Grčkom oko imena. NATO je već otvorio vrata i pozvao Severnu Makedoniju a Brisel bi do kraja juna trebalo da odluči o otvaranju pregovora.

Pendarovski verovatno ne uživa punu podršku slovenskih Makedonaca ali zato može računati s glasovima manjina: Albanaca, Roma, Turaka i Vlaha.

Iako je predsednička funkcija uglavnom ceremonijalne prirode, za socijaldemokrate i konzervativce ovo može biti priv ispit raspoloženja birača nakon postizanja sporazuma s Grčkom.

Pomatrači polaze od toga da će izbori biti odlučeni u drugom krugu izbora 5. maja. A najveća prepreka za jednog od njih da postane peti predsednik mogla bi da bude slaba izlaznost. Kako bi izbori bili priznati, izborni zakon nalaže da najmanje 40 posto glasača iziđe na izbore.

Nova politička kriza na vidiku?

No s obzirom na stotine hiljada građana koji su tokom porslednje decenije napustili zemlju, i poslednjem popisu stanovništva koji je obavljen daleke 2002, mnogi sumnjaju u verodostojnost popisa birača.

Prema aktuelnim podacima od oko 1,8 miliona birača, teško da je ostvariva izlaznost od 40 posto. Raspoloženju birača ne pridonosi ni rezignacija i razočaranje koje vladaju zemljom koja se ubraja među najsiromašnije u Evropi.

No izlazak birača, posebno u drugom krugu, zavisi samo od stava opzicione VMRO-DPMNE, kaže za DW politički analitičar Petar Arsovski: „Pitanje je da li VMRO-DPMNE i njen novi vođa Hristijan Miskoski žele novu političku krizu ili dijalog. Moj osećaj je da će konzervativci u potaji bojkotovati drugi krug kako bi izvojevali prijevremene parlamentarne izbore ili kako bi novu krizu iskoristili kao adut u političkim razgovorima s vladom".

Ako ovi predsednički propadnu, prevremeni parlamentarni izbori na jesen su najizglednija solucija za izbegavanje političke krize koja vreba.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Ankete daju prednost kandidatu aktuelne vladajuće koalicije, Stevu Pendarovskom
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Predsedni%C4%8Dki%20izbori%3A%20izlaznost%20najve%C4%87i%20problem&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48421321&x4=10660&x5=Predsedni%C4%8Dki%20izbori%3A%20izlaznost%20najve%C4%87i%20problem&x6=0&x7=%2Fsr%2Fpredsedni%C4%8Dki-izbori-izlaznost-najve%C4%87i-problem%2Fa-48421321&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190421&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/predsednički-izbori-izlaznost-najveći-problem/a-48421321?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 7
Id 48420858
Date 2019-04-21
Title Krvavi bombaški napadi na Šri Lanki
Short title Krvavi bombaški napadi na Šri Lanki
Teaser Šri Lanku je danas na Uskrs pogodila serija eksplozija u kojima je poginulo više od 200 osoba, medju kojima i 35 stranaca. Međunarodna zajednica je izrazila žalost zbog ljudskih žrtava i osudila napade na crkve i hotele.

14:00 Sudeći po poslednjim informacijama, najmanje 207 osoba stradalo je u seriji napada na crkve i hotele u Kolombu i okoloni, gde su vernici obeležavali Uskrs, navela je policija Šri Lanke i dodala da se strahuje da bi broj žrtava mogao da bude veći. Broj povređnih je takođe ogroman - reč je o oko 400 ljudi. Eksplozije su se dogodile u crkvama gde su vernici obeležavali Uskrs, kao i u luksuznim hotelima u glavnom gradu i okolini.

U zemlji su posle eksplozija otkazane sve proslave Uskrsa. Ministarstvo odbrane je uvelo policijski čas od 18.00 do 6.00 ujutro po lokalnom vremenu. Po celoj zemlji se sprovode racije.

Predsednik Evropske komisije Žan-Kod Junker izjavio je da je užasnut vestima o napadima i uputio saučešće vlastima i porodicama žrtvama.

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer osudio je "kukavički teroristički napad“. Kancelakra Angela Merkel je poslala telgramm saičešća predsedniku Šri Lanke. Nemački ministar spoljnih poslova Haiko Mas pozvao je građane Nemačke koji se nalaze na Šri Lanki na prisebnost.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc izrazio veliki zabrinutost zbog napada.

Britanska premijerka Tereza Mej uputila je izraze saučešća porodicama žrtava. Predsednik Rusije Vladimir Putin osudio je "okrutne" napade.

Napade su osudile zalivske zemlje, Bahrein, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja izrazio je danas tugu posle serije napada na crkve u Šri Lanki na Uskrs i dodao da su njegove misli sa svim žrtvama "tako okrutnog nasilja“. "Sa tugom sam primio vesti o ozbiljnim napadima i to baš danas na dan Uskrsa, što je donelo žalost i bol u nekoliko crkava i drugih mesta u Šri Lanki", rekao je papa upućujući tradicionalnu uskršnju poruku "gradu i svetu" (Urbi et Orbi).

Papa je rekao da se moli za duše "stradalih i za povređene u napadima tog dramatičnog događaja".

11:06 - Policija je saopštila da je izvršen još jedan, sedmi bombaški napad u jednom hotelu u Kolombu. U tom napadu je poginulo dvoje ljudi.

Sudeći po informacijama lokalnih bolnica u prethodnih šest napada je poginulo 185, a povređno 450 ljudi.

9:45 - U međuvremenu državni mediji Šri Lanke i policija javljaju da se broj mrtvih popeo na 156. Od toga su 35 osoba stranci

8:30 - Šest eksplozija koje su se dogodile gotovo istovremeno pogodile su tri crkve i tri luksuzna hotela u Šri Lanki. Prema prvim navodima policije, ubijeno je najmanje 52 ljudi i više od 200 su povređeni.

Eksplozije su se dogodile tokom uskršnje mise u crkvama u različitom delovima zemlje.

Pogođene su crkva Svetog Antonija u glavnom gradu Kolombui, crkva Svetog Sebastijana u Negombu, gradiću sa katoličkom većinom severno od Kolomba i u jednoj crkvi u gradu Batikaloa na istoku zemlje. Meta eksplozija bili su i luksuzni hoteli u Kolombu – Šangra La, Grand i Kingsburi. Sve eksplozije su se dogodile u roku od pola sata.

Još niko nije preuzeo odgovornost za krvoproliće.

Krizna sednica kabineta

Premijer Šri Lanke Ranil Vikremesinge oštro je osudio napade i sazvao je hitan sastanak kabineta.

U većinski budističkoj Šri Lanki, samo šest odsto sanovnika su katolici. Među njima su pripadnici tamilske manjine kao i singaleska većina.

Građanski rat u Šri Lanki je trajao decenijama i završen je 2009. godine. Pobunjenička grupa Tamilski tigrovi borila se za nezavisnu tamilsku državu na severu zemlji. Vojska Šri Lanke je porazila pobunjenike. Ujedinjene nacije optužuju obe strane za ratne zločine.

Danas je po gregorijanskom kalendaru Uskrs, najviši praznik hrišćanstva, kada vernici slave vaskrsenje Isusa Hrista. Južnoazijska ostrvska država je popularna turistička destinacija.

dr,ts,rtr

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser U više bombaških napada na Šri Lanki poginulo više od dve stotine ljudi, Ima i više stotina povređenih.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Krvavi%20bomba%C5%A1ki%20napadi%20na%20%C5%A0ri%20Lanki&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48420858&x4=10660&x5=Krvavi%20bomba%C5%A1ki%20napadi%20na%20%C5%A0ri%20Lanki&x6=0&x7=%2Fsr%2Fkrvavi-bomba%C5%A1ki-napadi-na-%C5%A1ri-lanki%2Fa-48420858&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190421&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/krvavi-bombaški-napadi-na-šri-lanki/a-48420858?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/48422212_303.jpg
Image source Reuters/D. Liyanawatte

Item 8
Id 48413338
Date 2019-04-20
Title Ukrajina pred političkim zemljotresom
Short title Ukrajina pred političkim zemljotresom
Teaser Čežnja mnogih Ukrajinaca za novim političkim licima povećava šanse komičara Vladimira Zelenskog u drugom krugu predsedničkih izbora. Kakve su šanse sadašnjeg predsednika države, Porošenka?

U Ukrajini je raspoloženje pred drugi krug predsedničkih izbora u nedelju napeto kao tokom demonstracija opozicije u zimu 2014. godine. Unutar porodica, na poslu, a pre svega na socijalnim mrežama se raspravlja, vređa, prijateljstva pucaju.

Razlog za takvo uzbuđenje je sve izglednija pobeda televizijskog komičara Vladimira Zelenskog. Sudeći po nedavnim anketama, Zelenski će imati 60 posto glasova, a Porošenko sa upola manje. Sa približno velikim rastojanjem je Zelenski osvojio pobedu i na prvom glasanju 31. marta - kada je za njega glasalo oko 30 posto birača.

Rezultati prvog kruga pokazuju da su pristalice Zelenskog rasprostranjene širom zemlje. To je redak slučaj za ukrajinske prilike, ipak, za sada se ne može govoriti o miru u društvu. Naprotiv, mržnja je u vazduhu. Mnogi iz različitih razloga mrze Porošenka i priželjkuju njegov poraz, iako neki ni Zelenskog ne smatraju puno boljim. Ostali, koji spadaju u očajnu manjinu, nasilno nasrću na birače Zelenskog.

Zašto je Zelenski tako omiljen

Zelenski, koji je pred Novu godinu iznenađujuće najavio svoju kandidaturu, za nekoliko meseci je za široki sloj biračkog tela postao nosilac nade. Njegova uporišta su u istočnoj i južnoj Ukrajini, gde mnogi građani govore ruski jezik i koji se, između ostalog, osećaju ugroženim naglim širenjem ukrajinskog jezika i kulture tokom poslednjih godina. Zelenski potiče odande, govori ruski i tamo ga doživljavaju kao svog čoveka. Ali ovaj komičar bi mogao da se probije čak i u centralnim i nekim zapadnim delovima zemlje.

Njegove najveća prednosti su to što je poznat i omiljen komičar, što nije blizak politici. Nakon decenija političkih turbulencija i skandala s korupcijom, čežnja mnogih Ukrajinaca za novim licima toliko je postala velika da su se upustili u eksperiment s političkim novajlijom na čelu države. Zelenski je očito profitirao od jedne od svojih uloga. U televizijskoj seriji "Sluga naroda" on tumači učitelja koji postaje predsednik. Njegov populistički govor mržnje o "korumpiranim i pohlepnim" ukrajinskim političarima, u seriji koncipiranoj poput bajke, jednostavno je pogodio nerv Ukrajinaca.

Porošenko se bori pribijen leđima uza zid

Te tri sedmice između dvu rundi glasanja na mnoge pomatrače su ostavile čudan utisak. Zelenski se osećao sve sigurnijim u pobedu i jedva da je vodio izbornu kampanju. Ovaj 41-godišnjak se svojim pristalicama obraćao uglavnom putem ironičnih video poruka na društvenim mrežama i skoro da nije davao intervjue. Danima je zbijao šale na račun testa kandidata na drogu i alkohol (sprovedenog na zahtev Zelenskog).

Porošenko (53) je delovao kao da je opsednut, ispunjavao je skoro sve zahteve Zelenskog i u nekim aspektima je čak pokušavao da ga kopira: slao je stikere sa svojim fotografijama i sloganima na popularnom mesindžeru Telegram. Ali njegovi stikeri deluju prevaziđeno. Osim toga, Porošenko na Telegramu ima oko 53.000, a Zelenski više od 145.000 pratilaca.

Ankete pokazuju da Porošenku samo čudo može pomoći da sustigne Zelenskog. Propala je i njegova prvobitna strategija da svog protivnika predstavi kao marionetu ruskog predsednika Vladimira Putina. Posle pet godina na vlasti, Porošenko sada mora shvatiti da su za sve siromašnije građane njegova spoljnopolitička dostignuća, poput bezviznog režima s EU, manje važna od povećanja cene gasa. Porošenku su naštetile i mnoge optužbe za korupciju protiv ljudi iz njegovog okruženja. I zbog toga je politički sve usamljeniji. Većina vodećih političara očigledno očekuje pobedu Zelenskog - i čeka.

Turbulentna vremena na horizontu

Ako Zelenski stvarno pobedi, Ukrajinu bi mogla zahvatiti turbulentna vremena, procenjuju pomatrači u Kijevu. Spektar tih predviđanja se kreće od prevremenih parlamentarnih izbora do ustavne reforme i preraspodele vlasti, pa sve do novih nasilnih uličnih demonstracija.

Ovo poslednje bi se moglo očekivati ukoliko se Zelenski okrene od dosadašnje prozapadne politike i pokrene približavanje Rusiji. On sam se pak izjasnio za put Ukrajine prema Evropskoj uniji, a u smeru Moskve je signalizovao spremnost na kompromis.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Komičar Zelenski u drugi krug predsedničkih izbora ulazi kao favorit.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Ukrajina%20pred%20politi%C4%8Dkim%20zemljotresom&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48413338&x4=10660&x5=Ukrajina%20pred%20politi%C4%8Dkim%20zemljotresom&x6=0&x7=%2Fsr%2Fukrajina-pred-politi%C4%8Dkim-zemljotresom%2Fa-48413338&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190420&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/ukrajina-pred-političkim-zemljotresom/a-48413338?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 9
Id 48412217
Date 2019-04-20
Title 20 godina od masakra u školi Kolumbajn
Short title 20 godina od masakra u Litltonu
Teaser Nigde na svetu nema tako mnogo masakara u školama kao u Sjedinjenim Američkim Državama. Masakr u školi Kolumbajn je simbol tog besmislenog ubijanja. Zahtevi za restrikvinijim zakonima o posedovanju oružja nisu uslišeni.

Bio je to „dan koji nas je sve promenio", rekao je na desetoj godišnjici obeležavanja masakra u srednjoj školi Kolumbajn u mesu Litlton u američkoj državi Colorado tadašnji američki predsednik Bil Klintom.

20. aprila 1999, ne slučajno na 110. rođendan Adolfaa Hitlera, dva američka učenika, Erik Haris i Dilan Klebold, sproveli su u delo plan koji su pre toga mesecima detaljno pripremali. Namera im je bila da izazovu eksplozije dve bombe u školi, a potom da na parkiralištu pucaju u učenike koji beže iz škole. Cilj je bio - ubiti barem 250 ljudi.

Tog dana oni su, naoružani do zuba, ušli u školu i u tamošnjem kafiću postavili dve sportske tašne u kojima su bile bombe od kamperskih boca sa gasom koje su sami napravili. No, tempirani upaljači nisu funkcionisali. Kada su njih dvojca, stari 17 i 18 godina, to shvatili, počeli su nasumice da pucaju po učenicima.

Novi stepen ludila

Većinu žrtava su ubili u školskoj biblioteci. Tamo je jednoj učiteljici pošlo za rukom da aktivira alarm. Kada su specijalne jedinice policije ušle u školu, sve je već bilo završeno. Kasnije su preslušani snimci aktivirani posle poziva u pomoć. Do danas nije jasno zašto su atentatori posle masakra u biblioteci obilazili školu, ali više nisu ubijali. Na kraju su se njih dvojca zabarikadirali u biblioteci i izvršili samoubistvo. Pre toga su ubili 12 učenica i učenika, 25 teško ranili. Trinaesta žrtva je bio jedan učitelj.

To ime, Kolumbajn, postalo je sinonim strave. Fenomen takozvanih „školskih pucnjava" je bio poznat od ranije, u godinama pre masakra u ovoj školi se povećavao i njihov broj i broj žrtava. Ali masakr u srednjoj školi Kolumbajn je imao novu kvalitet: pre masakra, njih dvojica su u video poruci detaljno objavili svoje namere. Pre toga oni su bili marginalci, nakon masakra su postali svetski poznati. Time su inspirisali mnoge druge, koji će u godinama koje slede, uz varijacije ponavljati njihovo ludilo.

Zašto?

Posle tog masakra, mnogi su se pitali: zašto? Za istražitelje je posebno važna bila činjenica da su atentatori snimili više videa, u kojima objašnjavaju svoje motive. Nakon analize, istražitelji su sve trake sa snimcima uništili, kako bi sprečili da ih imitiraju drugi potencijalni atentatori.

Delove traka su pre uništenja ipak videli novinari magazina Tajm. U reportaži koju su napisali, utvrdili su da je prva traka bila „skoro nepodnošljiva". Buduće ubice tu kažu kako nikoga ne oponašaju i da žele da budu puno bolji nego neki raniji atentatori u školama. Njihov plan je puno bolji „od onih idiota iz Kentakija, koji su samo hteli da ih drugi cene".

Šta je Harisa i Klebolda nagnalo na njihov čin, o tome su razvijeme različite teorije. Svi se slažu međutim u tome da se radilo o dvojici marginalaca koji su hteli da se osvete. U jednom tekstu Klebold je zapisao: „Tri metka u glavu za najvećeg štrebera."

Naravno da se pažnja javnosti okrenula i na roditelje. Kako je moguće da su oni vaspitali dva monstruma? Kleboldovi roditelji su na to odgovorili da njihov sin nije skrenuo s pravog puta zbog njihovog vaspitanja, već uprkos njemu. U jednom od videa, Haris citira iz Šeskpirove drame „Bura" - „Dobra majka rodila je lošu decu." Kasnije je američki reditelj Majkl Mur napravio dokumentarni film "Bowling for Columbine", za koji je 2003. dobio Oskara. U filmu pokazuje kako je jednostavno u Sjedinjenim Državama doći do oružja svake vrste.

20 godina punih krvi

Kolumbajn je bio posebno strašan školski masakr, ali nije bio ni prvi, ni poslednji. Posebno je u sećanju masakr iz 2012. kada je u osnovnoj školi u Sendi Houku jedan muškarac ubio 20 učenika i sedmoro odraslih. Ili masakr u tehničkoj visokoj školi Virdžinija Tek, kada je 2007. atentator ubio ukupno 32 osobe.

Ti masakri su u Sjedinjenim Državama pokrenuli žestoku polemiku o ograničenju pristupa oružju, u najmanju ruku automatskom oružju, ali sve ambicioznije reforme u tom pravcu su zaustavljene zbog otpora moćnog lobija proizvođača i trgovaca oružjem. Oni se pritom pozivaju na drugi amandman američkog ustava, kojim se državi zabranjuje razoružanje građana.

Nakon prošlogodišnjeg masakra u Parklandu na Floridi, u kojem je jedan bivši učenik ubio 14 učenika i troje odraslih, preživeli učenici te škole su pokrenuli veliku kampanju za strožu regulaciju prodaje oružja. Najpoznatija među njima je 19-godišnja Ema Gonzalez.

„Generacija Kolumbajn", dakle učenici koji su rođeni posle masakra 1999, pokazuje da više ne pristaje na ulogu žrtve i opasnost koja vreba u školama. A da je ta opasnost realna, pokazuju i podaci za prva tri meseca ove godine: širom SAD u masovnim pucnjavama ubijeno najmanje 112 osoba.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Nigde na nema tako mnogo masakara u školama kao u SAD. Masakr u školi Kolumbajn je simbol tog besmislenog ubijanja.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::20%20godina%20od%20masakra%20u%20%C5%A1koli%20Kolumbajn&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48412217&x4=10660&x5=20%20godina%20od%20masakra%20u%20%C5%A1koli%20Kolumbajn&x6=0&x7=%2Fsr%2F20-godina-od-masakra-u-%C5%A1koli-kolumbajn%2Fa-48412217&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190420&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/20-godina-od-masakra-u-školi-kolumbajn/a-48412217?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/15751189_303.jpg
Image source AP

Item 10
Id 48411848
Date 2019-04-20
Title Vučićeve divizije
Short title Vučićeve divizije
Teaser Vučić pokazao da su njegove divizije jače. Ali logika brojčane premoći ne računa sa tihim otporom pojedinaca, sa dijalektikom sveta. Kada ova vlast bude padala, opijena sopstvenim inscenacijama, ona neće verovati u to.

Televizijska propagandna priprema je bila uobičajena. Na ružičastoj televiziji, istoričar, kojeg je Čedomir Jovanović umalo išamarao pred uključenim kamerama, zbog istoričareve revizionističke ljubavi prema Slobi, osećao se, ovaj put bez narogušenog Čede, bezbednim u studiju pa je zaključio: Opozicija šuruje sa teroristima iz Prištine, a Vučić upućuje poruku da je Srbima potrebno jedinstvo. Naročito sada, u ovoj fazi borbe za Kosovo.

Naprednjačka sabornost

Inače, omiljena reč je bila – jedinstvo. Dakle, politički pluralizam šteti nacionalnim interesima. Sabornost pod parolom „Aco, Srbine" je jedini ponuđeni izlaz. DJ Žex je na sve to dobacivao sa gromoglasnog, hiljaduvatnog kamiona u maniru glavnog provladinog hipika: „Stop nasilju, samo ljubav!". Autobusi su stizali nemilice. Od Doboja pa do Kumanova, sve je zemlja naprednih umova. Zvanična verzija ovog političkog rijalitija jeste da su svi ovi ljudi došli svojom voljom, puna srca, široka osmeha.

Ko god prati mitingašku praksu u zemlji Srbiji otkako ju je Milošević uzdigao na nivo glavnog političkog argumenta, zna da ova oficijelna bajka prećutkuje elementarna pravila igre: Stranka te zaposli. Stranka od tebe i tvoje familije ne očekuje puno. Samo glasate za njih do u peto koleno. Ili, kada vođa dođe u tvoju varoš, ima da svi dreždite na mestu stranačkog skupa, ako treba i sat-dva, te da se oduševite kada se on konačno pojavi. A po potrebi, ako stranka tako kaže, da sednete u autobus, izađete tamo gde vam kažu i da se – oduševite.

U zemlji u kojoj se teško živi, a plate su male, ova obaveza se shvata kao pokazivanje zahvalnosti za majčinsku brigu stranke i vođe. Vaše ponašanje je sasvim normalno u nenormalnim okolnostima. Verovatno većina ljudi i ne vidi neku veliku prinudu u jednodnevnim izletima. Ucenjenost je u izvitoperenoj stvarnosti postao normalan društveni odnos.

Taj model su upražnjavali svi, ali najbolje su se snalazili Socijalisti, odmah iza njih bili su Radikali, a kada su i jedni i drugi zbačeni sa vlasti, samo je Šešeljeva stranka u opoziciji zadržala skoro vojničku disciplinu. Njeni članovi su ustajali rano i odlazili na glasanje. Na demonstracije su dolazili svi kao jedan. Tako su kontrolisali trećinu glasača. Dobar deo njih je dvojac Nikolić-Vučić preveo u Naprednjake.

Stranka kao totalna porodica

Njihova strategija na masovkama nije bila bitno drukčija. Od 2012. su, preuzimajući vlast, primili sve medijske i političke preletače u taj model. Moglo bi se reći da su ih politički konvertiti obogatili za jednu široku paletu javnih bezobrazluka. I taj dopunjeni model se pokazuje kao uspešan. Piramidalno odlučivanje, postavljanje idejnog koridora za pljuvanje protivnika, medijsko mantranje zvaničnog narativa, sve to je nakalemljeno na dvadesetogodišnje radikalsko kaljenje stranke kao totalne patrijarhalne porodice.

I sada, kada kažu, ma niko nije prisiljen da dođe na miting, onda je to kreveljenje u ime stvaranja jeftine iluzije u koju ni sami Naprednjaci ne veruju – da je ta stranka okupila ovolike ljude zato što ima neodoljivi politički magnetizam i ništa više.

Ako je Vučić rekao da će to biti najveći skup u pola veka raznih beogradskih skupova, onda je on založio svoj politički autoritet. Njegova stranka je dužna da mobiliše stotinjak hiljada ljudi. A njegovi mediji će to pretvoriti u onoliko hiljada koliko je obećao. To nije nikakav problem. Onaj koji prebroji 7500 ljudi na skupu od više desetina hiljada političkih protivnika, biće i u brojanju svojih sledbenika isto tako kreativan. Tako se piše istorija.

Dakle, prebrojavanje nije samo infantilna muška fantazija o sopstvenoj omnipotentnosti i njihovoj impotentnosti. Iza te halabuke se krije jedan totalitaran rezon. Postrojiš svoje divizije i upitaš nonšalantno, baš kao Staljin Čerčila i Ruzvelta, koji su mu skretali pažnju da bi možda trebalo uvažiti i mišljenje Vatikana: „Koliko papa ima divizija?".

Dakle, Vučić je postrojio svoje divizije.

Naprednjački karneval

Prvo je pred Skupštinom nastupao Aco Lukas. Pa Bora Čorba, koji je pod stare dane opet pristao da bude predgrupa predsedniku države. Šta mislite, koju pesmu nije otpevao? Al Kapone. Dobro, time bi rizikovao honorar. Od sabranih naprednjaka oprostio sa pesmom „Lutka sa naslovne strane". Zadnji stih glasi – „Treba ti lova". Pomalo je tužno da je on ispao ta sedokosa lutka.

Sve to su DJ Žex i njegova televizija propratili sa dronovima iz vazduha, kranovima, reportažnim kolima.

Najpre je govorila premijerka Ana Brnabić. Kao „nestranačka ličnost" odradila je stranačku stvar za Vučića: malo je hvalila samu sebe, malo više Vučića. A onda je pobrojala grehe opozicionih političara. Spomenula je motorku i vešala, braću Trifunović – jedan psuje, a drugi bije – i naravno imena iz Saveza za Srbiju sa svim gresima pre i posle 2012.

Ivica Dačić je po običaju počeo vickasto, obećavajući da neće da peva. Posle toga je održao funkcionerski govor. Skicirao je sliku jake Srbije. Njegova govornička veština ima svoj koren na Gazimestanu, učenik je ljudi koji su govorili slično: „Ne igrajte se vatrom. Srbima više niko ne sme da preti i da ih napada". „Ne pomišljajte da Srbiju možete da ucenjujete". „Nema predaje bez obzira na pritiske". „Jake Srbije treba da se plaše samo njeni neprijatelji".

Orbanizacija Srbije

Onda je zakovao još jedan ekser u mrtvački sanduk demokratskog pluralizma: „Ja volim Srbiju i zato podržavam Vučića". Dakle, Ivica Dačić poručuje svim tim ljudima – ko ne podržava Vučića – ne voli Srbiju. To je „jedinstvo" o kojem je sve vreme reč. Politički protivnici Vučića ustvari ne vole Srbiju. Zloupotreba patriotskog diskursa za obračun sa neistomišljenicima je, očito, konstanta socijalističko-radikalske retorike.

Na skupu je govorio i Milorad Dodik. Predsednik predsedništva Bosne i Hercegovine je uspeo da kaže dosta toga, ali Bosnu i Hercegovinu nije spomenuo ni jedan jedini put. Mislim da je čovek na pogrešnoj funkciji.

Ministar spoljnih poslova Mađarske je nesigurnom, ali razumljivom srpskom jeziku izgovorio ono što svako zna – Viktor Orban i Aleksandar Vučić se dobo razumeju. Moglo bi se dodati, da to nije čudno, jer imaju isti odnos prema demokratiji. Većini pripada sav plen. Kome se to ne sviđa neka šeta.

Aco, Srbine

Onda je pred masu izašao Aca Srbin, kako predsedniku tepaju transparenti. Malo je džarnuo one „koji ruše", a onda je rekao, po predviđenom scenariju, da neće na njih potrošiti ni jednu jedinu reč. Prethodni govornici su se bavili upravo tom disciplinom, e da bi se Vučić mogao državnički baviti Kosovom. Onda je počeo da nabraja kliničke centre, autoputeve, pruge, istorijski suficit, smederevske visoke peći. U topli zagrljaj svojih reči posebno je uzeo penzionere. Kao najtananiju liriku izrecitovao je prognozu Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke koji Srbiji predviđaju solidan rast u narednih pet godina. Onda se opet vratio na Kosovo ravno. Pa na region. Bolji odnosi. „Moramo sebe da obuzdamo, da ne uzvratimo na psovku psovkom". Eh, kada bi ovo bio unutrašnjepolitički program.

Postrojane stranačke divizije su aplaudirale.

A sloboda?

Zvanični naprednjački narativ – sve su upropastili „žuti lopovi", a mi smo vas izbavili – škripi u pravosuđu, u slobodi medija, u demokratskim standardima. Pad na listi Reportera bez Granica na mesto broj 90, proklizavanje na listi Fridom hausa od statusa slobodne do statusa delimično slobodne zemlje pokazuju da postoji problem koji je napravila upravo ova vlast. Jer ako Naprednjaci stalno ističu napredak, a desi im se nazadak – najgore plasirani „žuti" rezultat po slobodi medija iz 2010 je još uvek pet mesta bolji od ovogodišnjeg naprednjačkog – onda zvanični narativ dobija naprsline. Stoga će Brnabićka i njeni ministri izraziti neslaganje sa takvim nalazima, ali ne i sa stanjem na koje izveštaji ukazuju i za koje naprednjačka vlast snosi punu odgovornost.

Spoljnopolitički je Vučić oduvek bio racionalniji nego na unutrašnjem planu. On je na „svečarskom" skupu za koji policija kaže da je okupio 140 000 ljudi, uvek kada bi govorio samo za stranačku bazu bio u logici nadgonjavanja sa odsutnim protivnikom. Priznao je da „na drugoj strani" ima ljudi koji misle dobro Srbiji. Na kraju je i ipak spomenuo vešala i motorke.

Za sada je Vučić pokazao da su njegove divizije jače. Međutim, logika brojčane premoći ne računa sa moralnim, duhovnim, intelektualnim otporom pojedinaca, sa kapilarnim razvojem društva, sa smenom generacija, sa mesečevim menama, uopšte sa dijalektikom sveta. Tako je diviziona, mitingaška vlast uvek iznenađena kada se jednom, uprkos postrojenim divizijama, uruši brže nego što je iko mislio. To se, naravno, neće desiti sutra ili prekosutra. Ali u čovekovom svetu, pa tako i u Srbiji, napredak je uprkos svemu moguć.

Posle Aleksandra Vučića nastupio je Oliver Mandić. Barem je to logično. Kao Arkanov kulturnjak on je bio na istoj strani kao mladi paljanski propagandista Aleksandar Vučić. „Moli se Bogu, za ljubav i slogu, za majku Srbiju", otpevao je on na kraju. Posle pesme je skoro rutinski uzviknuo: „Živeo Vučić". Ali jedva da ga je neko još slušao.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Vučić pokazao da su njegove divizije jače. Ali logika brojčane premoći ne računa sa tihim otporom pojedinaca.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Vu%C4%8Di%C4%87eve%20divizije&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48411848&x4=10660&x5=Vu%C4%8Di%C4%87eve%20divizije&x6=0&x7=%2Fsr%2Fvu%C4%8Di%C4%87eve-divizije%2Fa-48411848&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190420&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/vučićeve-divizije/a-48411848?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/48409376_303.jpg
Image source picture-alliance/AA/M. Miskov

Item 11
Id 48396472
Date 2019-04-19
Title U susret samitu u Berlinu
Short title U susret samitu u Berlinu
Teaser Odlazak srpske delegacije u Berlin 29. aprila praćen je čitavim nizom izjava srpskih zvaničnika o Kosovu i rešavanju kosovskog problema.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svakodnevno daje poneku izjavu o Kosovu, u kojima je kako vreme odmiče sve manje optimizma. Predsednik Srbije tako tvrdi kako ima utisak „da su svi u regionu, Evropi i svetu sahranili bilo kakvu šansu za bilo kakav sporazum".

Srbija je po njegovim rečima učinila sve da dođe do nekakvog kompromisa, i ta izjava je praktično pojašnjenje svega onoga što je Aleksandar Vučić izrekao pred svojim stranačkim kolegama na Glavnom odboru Srpske napredne stranke (SNS).

Predsednik SNS je i tu priliku iskoristio da istakne „kako će se od Beograda „tražiti da priznamo Kosovo a da ne dobijemo ništa", i kako u Berlinu očekuje „početak zahteva za novi format, gde bi cilj trebalo da bude puna nezavisnost, a da Srbija ne dobije ništa".

Beogradski mediji već danima naglašavaju kako će regionalna konferencija u Berlinu biti mesto na kojem će Srbija dobiti nekakve ultimatume i planove na koje će morati da pristane. Potpuno drugačiji stav iznosi predsednik Kosova Hašim Tači, koji kaže da u Berlinu neće biti nikakvog plana za sporazum Beograda i Prištine, i da skup nema nikakvu tajnu agendu.

Prenosi se i pisanje zapadnih medija, koji navode da će se u Berlinu zapravo „sahraniti" ideja o promeni granica po etničkom principu, i da će Nemačka predložiti specijalan status za sever Kosova. Beograd u svakom slučaju očekuje da dobije „nešto", a ta ideja je usko povezana sa nekim teritorijalnim očekivanjima. Insistiranje da se dobije „nešto" je već duže vreme i okosnica izjava srpskih vlasti. Sa druge strane je sve glasnije protivljenje pojedinih zapadnih zemalja ideji korekcije granica, i uspeh berlinske konferencije će očito zavisiti od procene učesnika, pre svega Srbije, da li su dobili „nešto" ili „ništa".

Kosovo je evropski problem?

Mislim da je cilj berlinske konferencije da se održi čitava ideja razgovora Beograda i Prištine, koji su sada potpuno prekinuti, ocenjuje za DW Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove. „Problem Kosova zbog evropskih izbora takođe neće biti u fokusu Evropske unije (EU) bar do jeseni", dodaje Beširi, i ističe da „možemo očekivati da će Francuska snažno podržati nemačko protivljenje razgraničenju ili korekciji granica. To može biti i jedna vrlo snažna poruka da će se problem Kosova rešavati u Evropi, jer je to njeno dvorište, a ne u Vašingtonu".

Politički analitičar iz Beograda Dragomir Anđelković smatra da će se, osim opštih mesta o sporoj ali dostižnoj evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, u Berlinu promovisati i unutrašnja politika EU:

„U tom smislu će Merkelova i Makron poslati poruku da imaju inicijativu, i da bez obzira na kritike oni drže stvari pod kontrolom na Kosovu, i da tu spornu oblast ne prepuštaju ni Americi ni Rusiji", kaže Anđelković.

Suština priče o specijalnom statusu za sever Kosova je pokušaj da se pronađe neko prelazno rešenje, koje bi omogućilo Kosovu da napreduje ka međunarodnim organizacijama, potencijalno možda i ka članstvu u Ujedinjenim nacijama, ističe Naim Leo Beširi.

„Srbija bi sa druge strane možda dobila neke ekonomske povlastice, ili ubrzan napredak ka EU. Francuska trenutno nema previše entuzijazma za taj ubrzani put, i tu bi možda moglo doći do nekog dogovora Nemačke i Francuske", kaže Beširi.

EU članstvo- slaba nagrada

To „nešto" što bi Srbija trebao da dobije zauzvrat, ili nekakva nagrada, bar za sada deluje nedovoljno. Srbija očito kao nešto tumači samo neke teritorijalne ustupke, i evropske integracije se u tom pogledu ne vide kao neka posebna nagrada. Naim Leo Beširi navodi tako rezultate istraživanja Instituta za evropske poslove iz marta ove godine:

„Na pitanje da li ste za priznanje Kosova ukoliko bi to značilo brže učlanjenje Srbije u EU čak 78 posto ispitanika se tome protivi. To znači da za građane Srbije to nije baš dovoljno ubedljiva nagrada", napominje Beširi.

Percepcija jednog dela srpske političke javnosti i stav EU je da su evropske integracije neka velika i privlačna nagrada, dodaje Dragomir Anđelković:

„Kao evroskeptik ne mislim da je nastavak kursa evropskih integracija neka nagrada, jer ne mislim da ovakva Evropska unija ima neku perspektivu. Ali, iz njihovog ugla nastavak evrointegracija je dovoljna nagrada", primećuje Anđelković.

Beograd se ne predaje

Kako bi stvari krenule napred u bilo kom smislu potreban je nastavak dijaloga Beograda i Prištine. Taj proces pre svega koče carinske takse Prištine, koje su i dalje na snazi, a srpski državni vrh najavljuje i neke nove poteze tim povodom. Aleksandar Vučić kaže da će nakon 6. maja uslediti odgovor Beograda ukoliko takse ne budu ukinute. Predsednik Srbije je tome dodao kako se na Srbiju vrši pritisak da se dijalog nastavi i bez ukidanja prištinskih taksi.

Kosovo okončava političke karijere

Specijalni status severa Kosova, koji dobija na aktuelnosti, za Dragomira Anđelkovića je nejasan potez, jer svaki specijalni status podrazumeva kosovsku nezavisnost.

„Srbija sigurno neće prihvatiti kosovsku nezavisnost, osim ako bi se radikalno pristupilo nečemu što je težak kompromis- a to bi opet podrazumevalo ozbiljnu podelu Kosova, koja sigurno ne bi obuhvatala samo sever. U krajnoj liniji, specijalni status severa bio bi manje od Zajednice srpskih opština (ZSO). Ona je podrazumevala širu autonomiju i za Srbe južno od Ibra", skreće pažnju Anđelković.

Naim Leo Beširi takođe ocenjuje da je teško očekivati da će Srbija ikada priznati nezavisnost Kosova, bez da nešto ne dobije:

„Sada je pitanje koliko će političke elite imati snage da trajno reše ovaj problem. Svi su pokazatelji da i Beograd i Priština žele da odugovlače ovaj proces. Što se tiče srpskih vlasti, mislim da to ne žele da reše, jer bi to potencijalno značilo kraj njihove političke karijere. Podsećam da je svaki lider od uvođenja višestranačja nestao sa političke scene kada se na ovaj ili onaj način bavio pitanjem Kosova", kaže Beširi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Odlazak srpske delegacije u Berlin 29. aprila praćen je čitavim nizom izjava srpskih zvaničnika o Kosovu.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::U%20susret%20samitu%20u%20Berlinu&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48396472&x4=10660&x5=U%20susret%20samitu%20u%20Berlinu&x6=0&x7=%2Fsr%2Fu-susret-samitu-u-berlinu%2Fa-48396472&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190419&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/u-susret-samitu-u-berlinu/a-48396472?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/47437729_303.jpg
Image source picture-alliance/AA/M. Miskov

Item 12
Id 48396638
Date 2019-04-19
Title Pet činjenica o smrti
Short title Pet činjenica o smrti
Teaser Može li o tabu-temi smrt objektivno da se govori? Kada nastupa smrt? Šta se nakon nje dešava? Šta pokazuje iskustvo bliske smrti? Imamo li dušu? Pet aspekata o smrti iz biologije, medicine i fizike.

"Smrt je verovatno najbolji izum života. Ona je motor promene života. Ona uklanja staro i stvara prostor za novo!" Oproštajni govor osnivača Epla, Stiva Džobsa, mnoge je dirnuo. Na kraju života nisu mu pomogli ni bogatstvo, ni njegova revolucionarna dostignuća, ni njegove veze. Pionir tehnike umro je od raka sa 56 godina.

Zašto je biološka smrt neizbežna?

Smrt stvara prostor za novo. Tako je i u ljudskom telu, koje se sastoji od milijardi ćelija, koje se svakodnevno dele, brinući se tako za rast. Živi organizmi imaju veoma efikasni metod uništavanja nepotrebnih ili potencijalno opasnih ćelija, kao što su virusi ili ćelije raka: programirana smrt ćelija. Stare ćelije zamenjuju nove, identične. Ali ta ćelijska deoba se postepeno usporava i u jednom trenutku prestaje.

Za to su verovatno odgovorne telomere, koje su na krajevima hromozoma. Ako se te zaštitne kape skrate ćelijskom deobom, onda ćelijske deobe više nema. Tada više nema novih ćelija, a stare umiru. Doduše, uz pomoć enzima telomeraza, ćelijska deoba može da se nastavi, ali telomeraze mogu i da ubrzaju rak i zato je iz biološkog ugla dobro da je taj enzim aktivan samo u manjem broju ćelija.

Biološki telo funkcioniše najviše oko 120 godina. Odlučujuće je, međutim, očekivano trajanje života, koje zavisi od toga gde osoba živi i kojese tokom vremena znatno produžilo zahvaljujući boljim životnim uslovima i higijeni. U Nemačkoj se recimo očekivano trajanje života godišnje poveća za tri meseca.

Kako definišemo smrt?

Fizički proces starenja najčešće se završava otkazivanjem više organa: kardiovaskularni sistem kolabira, pluća i mozak otkazuju. Nastupa smrt. Medicinski gledano ima više vrsta smrti: „klinička smrt", kada zakaže kardiovaskularni sistem, kada se puls i disanje zaustave i organi se više ne snabdevaju kiseonikom i hranljivim materijama. Kod „kliničke smrti" je još moguća reanimacija, veštačkim disanjem ili masažom srca i ona je često uspešna.

Kod „moždane smrti" to više nije moguće. Tada otkazuju veliki i mali mozak i moždano stablo. Doduše i kod moždane smrti pojedine moždane ćelije mogu da budu aktivne u dubljim slojevima, ali „svest" je već izgubljena. I pored toga „moždano mrtvi" još dugo mogu veštački da se održavaju u životu.

Moždano mrtve žene čak mogu i decu da rode. Pojedini moždano mrtvi pacijenti reaguju i na spoljašnji svet, recimo za vreme operacija. Iz ugla medicine to su, međutim, samo refleksi kičmene moždine, a ne doživljaji bola.

Šta se dešava sa našim telom?

Neko vreme naši organi mogu da izdrže bez kiseonika i hranljivih materija. Tek postepeno se ćelijska deoba u potpunosti zaustavlja, tada umiru ćelije. Ukoliko je previše ćelija mrtvo, organi više ne mogu da se regenerišu. Najbrže reaguje mozak, kod kojeg ćelije umiru već nakon tri do pet minuta. Srce može da izdrži i do pola sata. Čim krv više ne cirkuliše, ona tone i stvaraju se "mrtvačke mrlje”, koje forenzičarima mogu da pruže informacije o uzroku i vremenu smrti.

Nakon dva sata nastupa mrtvačka ukočenost, zato što se više ne gradi adenozin-trifosfat. On je vitalni izvor energije u ćelijama. Bez njega se mišići ukoče. Nakon nekoliko dana nestaje mrtvačka ukočenost. Probavni sistem umire tek nakon dva, tri dana, a bakterije koje se u njemu nalaze ubrzavaju raspadanje tela.

Ali patogeni mikroorganizmi koji su u telu ostaju još dugo opasni. Hepatitis-virus nastavlja da živi još nekoliko dana, a tuberkolozne bakterije i više godina. Proces raspadanja ljudskog tela ukupno traje oko trideset godina.

Šta učimo iz iskustva bliske smrti?

Naučno gledano iskustvo bliske smrti nastupa u periodu između kliničke smrti i reanimacije. Sa tim iskustvima - koja snažno variraju u zavisnosti od kulturnog ili regionalnog karaktera - intenzivno se bave na samo naučnici, već i religije i ezoterija. Mnogo je i onih koji tokom te faze nisu imali iskustvo bliske smrti.

Drugi govore o sećanjima koja naviru, o odvajanju od tela, o pejzažima i blještavoj svetlosti (na kraju tunela). Neki doživljavaju osećaj velike sreće, drugi strah i napade panike.

Iskustvo bliske smrti očigledno češće nastupa kada je reanimacija naročito dugo trajala i kada je snabdevanje mozga kiseonikom duže vremena bilo sprečeno. Naučnici takođe istražuju kako se iskustva bliske smrti mogu povezati sa sličnim iskustvima u životu. Pojedini pacijenti koji boluju od migrene vide sličnu svetlost, epileptičari imaju slična iskustva sa odvajanjem od tela.

Kakve veze ima kvantna fizika sa dušom?

Ali tajantsvenim fenomenom iskustva bliske smrti nisu se intenzivno bavili samo teolozi i ezoteričari, već i fizičari. Osnova za „dušu koja može fizički da se opiše" je fenomen kvantne fizike – kvantno sprezanje. Još se Albert Ajntšajn susreo sa tim neobičnim efektom - dve međusobno isprepletene čestice, nezavisno od realne udaljenosti, ponašaju kao par blizanaca.

Ukoliko se merenjem određuje svojstvo jedne čestice, istovremeno se utvrđuje i kvatno stanje partnerske čestice. Brojni kvantni fizičari danas zastupaju mišljenje da taj efekat zaista postoji. Poput čestica, dualizam postoji i između tela i duše. Ali kada se dođe do pitanja da li kvantna fizika može da „dokaže" postojanje ljudske duše, tada počinje vera, bez obzira da li je naučno ili religiozno motivisana.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Može li o tabu-temi smrt objektivno da se govori? Kada nastupa smrt? Šta se nakon nje dešava?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Pet%20%C4%8Dinjenica%20o%20smrti&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48396638&x4=10690&x5=Pet%20%C4%8Dinjenica%20o%20smrti&x6=0&x7=%2Fsr%2Fpet-%C4%8Dinjenica-o-smrti%2Fa-48396638&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190419&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/pet-činjenica-o-smrti/a-48396638?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/15702816_303.jpg
Image source Fotolia/GVS

Item 13
Id 48371000
Date 2019-04-17
Title Notr Dam će vaskrsnuti
Short title Notr Dam će vaskrsnuti
Teaser Požar u najpoznatijoj svetskoj katedrali udarac je na srž Pariza. Ali već nakon par sati bilo je jasno: crkva će biti u potpunosti restaurirana. Dobro je – jer Pariz bez Notr Dama bio bi nezamisliv, smatra Rik Fulker.

Apokaliptične slike svetski poznate katedrale u plamenu još uvek su sveže. Poput rušenja bliznakinja u Njujorku, 11. septembra 2001. godine, te slike su se već utisnule u kolektivno sećanje.

Ima li neki događaj koji bi vernike, ljubitelje umetnosti i turiste više zaboleo? Katedrala Notr Dam je simbol gotičke arhitekture, najposećeniji spomenik Evrope, građevina koja blizu 900 godina ima svoje mesto u srcu Pariza i neverovatnu vrednost za hrišćane, kao i za umetnost i ljubitelje umetnosti.

I opet Pariz! Nakon užasnih terorističkih napada na Šarli Ebdo i Bataklan, ova tužna vest udara u srž i pokazuje koliko je tanak i krhak zaštitni sloj civilizacije. Koliko još rana ponosni grad treba i može da podnese?

Saosećanje i saveti

Istog trenutka vodeći svetski političari izrazili su saosećanje sa Francuskom. Francuski predsednik Emanuel Makron Notr Dam je nazvao „epicentrom našeg života“ naglasivši kolektivni bol svih Francuza: „Ovde gori i deo nas“.

Čak je i predsednik SAD Donald Tramp, koji baš i nije na glasu kao veliki poštovalac kulture, izrazio žaljenje zbog uništavanja jednog od „najvećih svetskih blaga“ i „dela naše kulture“. Da bi se nešto kasnije onda obrukao kada je francuske službe pozvao da „brže reaguju“, a vatrogasnu službu Pariza upitao zašto jednostavno ne upotrebi avione za gašenje požara. Vrlo jednostavno: zato što bi vodene mase, teške nekoliko tona, u potpunosti uništile krovnu konstrukciju i unutrašnjost katedrale.

Sanacija = uništavanje?

Dve stotine godina je katedrala građena. Završena je 1345. godine. Šta je ta dama već sve prošla? Luj XIV je smatrao da njen unutrašnji izgled nije primeren vremenu i potpuno ju je promenio. Za vreme Francuske revolucije bila je oskrnavljena, kamene skulpture su bile uklonjene, a zdanje je korišćeno kao skladište za vino. Katedrala je preživela i dva svetska rata. Stvorio se utisak da bi mogla – ne: da bi morala večno da postoji.

Ali zapravo su građevini bile neophodne velike sanacije. Kameni oluci su napukli, potporni zidovi potamneli, voda je prodrla u pukotine drvenog okvira tornja katedrale. Uzrok požara još uvek nije razjašnjen. Istražitelji trenutno isključuju mogućnost namernog uništavanja ili napada i smatraju da se radi u nezgodi koja je u vezi sa radovima na katedrali i sanacijom.

Ukoliko je zaista tako onda je reč o paradoksalnoj tragediji: u pokušaju spasavanja stare strukture katedrale, ona je uništena. Spoj starog materijala i nove tehnike imao je nesagledive posledice.

Pariz bez Notr Dama? Ne!

Verovatno će se jednoga dana više znati o uzrocima požara. Trenutno ostaje samo zaprepašćenje. Ali Pariz bez Notr Dama? Nezamislivo! Manje od 24 časa nakon izbijanja požara, vlade poljske i nemačke su obećale pomoć za obnovu. Dve francuske porodice milijardera, najavile su da će za restauraciju dati ukupno 300 miliona evra. Grad Pariz je već najavio 50 miliona evra kao i organizovanje konferencije za koordinaciju međunarodnih donacija. Parižane hrabri i zadužbina Bogorodične crkve u Drezdenu, koja je takođe obnovljena uz pomoć sličnih, do tada neviđenih, međunarodnih donacija.

Postepeno su mogle da se čuju i pojedine utešne vesti: dan nakon stravičnog požara spoljašnji zidovi i tornjevi još uvek su stajali, a spasene su i neke umetničke dragocenosti, kao i istorijske orgulje iz 1730-ih. godina.

Još uvek je nejasno da li zidovi koji još uvek stoje mogu da budu noseći ili ih treba ukloniti. Ali jedno je već sada jasno: iako je put dug i možda potraje decenijama: Notr Dam će vaskrsnuti!

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Notr Dam će biti rekonstruisan. Dobro je što je tako – jer bi Pariz bez te katedrale bio nezamisliv, smatra Rik Fulker.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Notr%20Dam%20%C4%87e%20vaskrsnuti&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48371000&x4=11475&x5=Notr%20Dam%20%C4%87e%20vaskrsnuti&x6=0&x7=%2Fsr%2Fnotr-dam-%C4%87e-vaskrsnuti%2Fa-48371000&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190417&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/notr-dam-će-vaskrsnuti/a-48371000?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/48354136_303.jpg
Image source picture-alliance/AP Photo/C. Ena

Item 14
Id 48365771
Date 2019-04-17
Title Što pre sporazum sa SAD
Short title Što pre sporazum sa SAD
Teaser U interesu Evropske unije je što skoriji početak pregovora sa SAD kako bi se izbegao trgovinski rat. Nakon što su države-članice dale zeleno svetlo, evropska komesarka Cecilija Malmstrom nada se uspehu.

To je situacija u kojoj su na dobitku obe strane, rekla je evropska komesarka za trgovinu Cecilija Malmstrom u vezi s početkom pregovora s američkom vladom o smanjenju carina. Prošlog leta, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker uspeo je da postigne „čudo u Vašingtonu“ kada je, nakon zajedničkog sastanka, Donald Tramp odložio povećanje carina na izvoz evropskih automobila.

U međuvremenu je retorika američkog predsednika ponovo postala agresivnija – zato je krajnje vreme da se potraže rešenja.

Nema ponovnog uvođenja TTIP

Iako je Evropska unija zadužena za sklapanje trgovinskih sporazuma svih država-članica, njoj je za to potreban specijalni mandat koji mora biti usvojen odlukom većine. Komesarka Malmstrom dobila ga je u ponedeljak (15.4). „To je vrlo ograničen nalog“, objasnila je. Predviđeni sporazum trebalo bi da bude ograničen na industrijsku robu i pojednostavljenje provera usklađenosti uvezene robe, kako bi se olakšao život preduzećima s obe strane Atlantika. Izostavljeni su poljoprivredni proizvodi i javni tenderi, naglašava Malmstrom.

Stručnjaci pak očekuju da će takav dogovor doneti prednosti za obe strane: izvoz iz EU u SAD mogao bi da poraste za osam odsto, a u suprotnom smeru se računa s povećanjem od devet procenata.

Malmstrem ističe: „Ovo nije uvođenje TTIP, taj sporazum ostaje na ledu“. TTIP (Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo) je 2017. godine, posle talasa protesta širom Europe, prestao da bude tema kada je, nakon inauguracije Donalda Trampa, postalo jasno da su sukobi između dveju strana postali nepremostivi. Sada bi ograničeni okviri trebalo da omoguće kompromise. Cilj EU jeste pre svega smanjenje carina, poput onih za motorna vozila i automobilske delove.

Francuska se protivi

Francuska je jedina država-članica Evropske unije koja se trenutno protivi otvaranju pregovora. Pariz to zvanično opravdava izlaskom američke vlade iz Pariskog sporazuma o klimi. Organizacije za zaštitu životne sredine takođe su se pridružile tom otporu, ističući: Evropa se u ovom slučaju mora pokazati principijelnom i, kao što je dogovoreno, ne bi trebalo da pregovara s takvim državama.

U stvari, u slučaju francuske vlade, verovatno je reč o strahu od predstojećih evropskih izbora. Stranke na levici i ekstremnoj desnici mogle bi da iskoriste trgovinske pregovore sa SAD kako bi podstakle nezadovoljstvo predsednikom, a time i nove demonstracije. I svejedno šta se nalazi u pregovaračkom mandatu, sama tvrdnja da bi moglo da dođe do nekakvog novog TTIP može biti dovoljna da mnogi Francuzi ponovo izađu na ulice.

Socijaldemokrate u Evropskom parlamentu takođe kritikuju. „Ulazak u trgovinske pregovore pri trenutnoj klimi je neprihvatljiv“, objašnjava izvestilac parlamentarnog Odbora za trgovinu Bernd Lange. „Trampova administracija ne ulaže nikakve napore da razmotri svoje nelegalne carine za aluminijum i čelik. Sve glasnije su pretnje američkog predsednika da će nametnuti i nelegalne carine na automobile, a u sporu oko Erbasa iz Vašingtona se čuju ekstremno agresivni tonovi.“

Evropski parlament se zbog te kritike ni nakon dugih rasprava nije složio o pozitivnom glasanju za novi krug trgovinskih pregovora sa SAD. Mandat za pregovore na početku daju države-članice, ali za njihove rezultate važno će biti odobrenje Parlamenta.

Najpre odrediti datum početka

„Mi još uvek nemamo datum“, priznaje Cecilija Malmstrom koja će sada stupiti u kontakt sa svojim kolegom, američkim ministrom trgovine Robertom Lajthizerom. Na pitanje o izgledima za uspeh, ona je uzdržana. Poznato je da američki Kongres, istakla je, u trgovinske pregovore sa EU želi da uključi i poljoprivredu, ali to za Evropljane nije predmet rasprave.

Inače, Malmstrom se oslanja na brz uspeh, ističući da postoje osetljiva područja. Ipak, polazi od toga da se do početka novembra može postići rezultat, tj. pre nego što novoizabrana Evropska komisija stupi na dužnost.

Brzina bi mogla da bude odlučujući faktor, jer nakon nedavnih Trampovih pretnji, Evropljani pripremaju nove kontramere protiv najavljenih američkih carina na desetine proizvoda iz EU. Još tokom ove nedelje u Briselu bi trebalo da bude objavljena lista tih predloženih kontramera. Evropska unija se ipak nada da će se novim sporazumom s Vašingtonom izbeći mogući carinski rat.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser U interesu Evropske unije je što skoriji početak pregovora sa SAD- kako bi se izbegao trgovinski rat.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::%C5%A0to%20pre%20sporazum%20sa%20SAD&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48365771&x4=11475&x5=%C5%A0to%20pre%20sporazum%20sa%20SAD&x6=0&x7=%2Fsr%2F%C5%A1to-pre-sporazum-sa-sad%2Fa-48365771&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190417&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/što-pre-sporazum-sa-sad/a-48365771?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/44827341_303.jpg
Image source Reuters/J. Roberts

Item 15
Id 48365735
Date 2019-04-17
Title Balkan: Čekajući energetsku tranziciju
Short title Balkan: Čekajući energetsku tranziciju
Teaser Zemlje Zapadnog Balkana za zastarele elektrane na ugalj godišnje plaćaju milione evra, dok stanovništvo protestuje zbog izgradnje hidroelektrana. Stručnjaci rešenje vide u vetroelektranama i solarnoj energiji.

Kada bi države Zapadnog Balkana sutra postale članice Evropske unije, sve termoelektrane na ugalj preko noći bi bankrotirale. Tim rečima Janez Kopač sumira svoje najnovije istraživanje. Kopač je direktor Energetske zajednice, asocijacije Evropske unije i zemalja istočne i jugoistočne Evrope za energetski sektor.

Bosna i Hercegovina, Kosovo, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija već sada svake godine ulažu skoro 170 miliona evra u subvencije za proizvodnju energije iz uglja. Kada bi tih pet zemalja ušlo u EU, godišnje bi na tu sumu došlo još milijardu evra. Razlog: trgovanje emisijama, odnosno plaćanje naknada za proizvodnju otpadnih gasova u EU.

Strujom sa Balkana profitira se u EU

Kompanije koje zagađuju vazduh gasovima koji izazivaju efekat staklene bašte u Evropskoj uniji moraju za to da kupe prava, odnosno da plaćaju određenu sumu. Na primer, proizvodnja jedne tone ugljen-dioksida (CO2) košta 20 evra. Elektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu su posebno prljave i štetne po zdravlje. Dakle, morala bi da se plati visoka cena da bi one i dalje funkcionisale nakon ulaska u EU.

Janez Kopač smatra da bi bilo dobro da se već sada u zemljama Zapadnog Balkana uvede porez na emisiju štetnih gasova. Umesto 20, trebalo bi naplaćivati nekoliko evra po proizvedenoj toni, a prikupljeni novac bi onda mogao da se ulaže u obnovljive izvore energije. Kao rezultat toga, energetski sektor bi se polako pripremao za pristupanje EU.

Ali stvarnost je drugačija. U narednih nekoliko godina na Balkanu je planirana izgradnja novih elektrana na ugalj. Iza svega se krije računica: „Većina energije proizvedene na ugalj na Zapadnom Balkanu izvozi se u EU. Ta energija je u EU jeftinija od električne energije iz elektrana na ugalj u EU koje moraju da plaćaju naknade za emisiju štetnih gasova“, objašnjava Kopač.

Hidroelektrane – loše rešenje

Masovne državne subvencije za električnu energiju proizvedenu iz uglja postoje i u EU – na primer u Njemačkoj ili Poljskoj. S druge strane, Evropska komisija već godinama poziva na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Do 2020. godine, 20 odsto električne energije koja se troši u EU trebalo bi da bude biti proizvedena iz obnovljivih izvora, a do 2030. taj procenat bi trebalo da bude 32. Mnoge države-članice EU, uključujući i Nemačku, neće postići cilj za 2020. godinu.

Zemlje koje žele da se pridruže EU takođe bi trebalo da se rukovode tim ciljevima. Stoga se u jugoistočnoj Evropi promoviše izgradnja „zelenih“ elektrana. Kao rezultat toga, u Srbiji, BiH, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Albaniji i Crnoj Gori trenutno se planira i gradi više od 2.700 tzv. mini-hidroelektrana kapaciteta do 10 megavata (MW) – na žalost lokalnog stanovništva i aktivista za zaštitu životne sredine.

Proizvodnja električne energije iz hidroenergije uglavnom je samo delimično održiva, jer brane izazivaju veliku štetu po okolinu, tvrdi Igor Kalaba iz organizacije Mreža za klimatsku akciju (Climate Action Network).

Mini-hidroelektrane bez subvencija nisu ekonomski održive i zbog svoje male veličine ne bi doprinele energetskoj sigurnosti regiona. Uništavanje okoline je katastrofalno, a građevinske dozvole često se dodeljuju bez ili uz pogrešnu procenu uticaja na životnu sredinu. Vlasnicima takvih elektrana je, na osnovu važećih zakona, svaki profit ipak osiguran, navodi Kalaba.

Napredak uprkos nepostojanju političke volje

Da bi se suprotstavio takvom razvoju situacije, Kalaba poziva na promene. Umesto subvencija za male hidroelektrane, trebalo bi se fokusirati na javne tendere za velike projekte izgradnje vetro i solarnih elektrana. Njih bi trebalo da sprovodi najbolji ponuđač, slično kao što je to u EU. Osnova za sve tendere mogu da budu usaglašene procene uticaja na životnu sredinu u koje bi trebalo uključiti i lokalno stanovništvo, objašnjava aktivista.

Kalaba vidi veliki potencijal u energetskoj efikasnosti zemalja jugoistočne Evrope. Postojeće elektrane bi uz pomoć modernizacije mogle da proizvode još više električne energije. Bolji distributivni sistemi i priključni uređaji mogu da pomognu u uštedi energije. Na pitanje zašto to još uvek nije implementirano, postoji nekoliko odgovora, objašnjava Igor Kalaba.

U nekim slučajevima nedostaju znanje i resursi, na primer za implementaciju i kontrolu politika za zaštitu životne sredine. Ali uglavnom nedostaje politička volja. Da bi elektro-mreža u regionu bila efikasnija, pojedine zemlje morale bi da budu međusobno bolje povezane. To bi zahtevalo poverenje država u susedne zemlje, navodi on.

Uprkos svim problemima, ima i pozitivnih rezultata. U Severnoj Makedoniji, Srbiji i Hrvatskoj, u poslednjih nekoliko godina pojavile su se vetroelektrane. One ispunjavaju sve zahteve i zaista su održive.

Međutim, Igor Kalaba najveću promenu uočava u stavu lokalnog stanovništva: „Pre pet godina niko u regionu nije govorio o energetskoj tranziciji. Sada ljudi o tome govore i to je veliki korak napred“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Izgradnja hidroelektrana i elektrana na ugalj, kao i drugi, stari problemi balkanskih zemalja sprečavaju svaki napredak.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Balkan%3A%20%C4%8Cekaju%C4%87i%20energetsku%20tranziciju&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48365735&x4=11475&x5=Balkan%3A%20%C4%8Cekaju%C4%87i%20energetsku%20tranziciju&x6=0&x7=%2Fsr%2Fbalkan-%C4%8Dekaju%C4%87i-energetsku-tranziciju%2Fa-48365735&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190417&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/balkan-čekajući-energetsku-tranziciju/a-48365735?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/48265222_303.jpg
Image source Reuters/H. Reka

Item 16
Id 48346807
Date 2019-04-16
Title Klikovi – ali i odgovornost
Short title Klikovi – ali i odgovornost
Teaser Srpski jutjuberi „kidaju“ na mrežama sa video-klipom „Klikbejt“. I poručuju da je etičko ponašanje na društvenim medijima mnogo, mnogo važnije od toga ko ima više klikova. U tome im pomaže i DW Akademija.

Premijernim prikazivanjem muzičkog spota „Klikbejt“ na Balkan Tube Festu, osam mladih jutjubera iz Srbije započelo je kampanju protiv govora mržnje na jutjuberskoj sceni.

„Najbolji ortaci“ – Ćofi i Lazić, Dex, Duxa, Kovalska, Dule PCAXE, Jenni Martin i Cone predstavili su „Klikbejt“ u Sarajevu. Premijeri je prethodila panel-diskusija na kojoj su autori spota, zajedno sa Vladimirom Markovićem Looney-em, koji je i moderirao rad grupe, ukazali na neophodnost poštovanja etičkih standarda unutar Jutjub-zajednice.

Paralelno s prikazivanjem na Balkan Tube Festu, „Klikbejt“ je lansiran i na Jutjubu, gde je izazvao veliko intersovanje publike. Za manje od sedam sati imao je 100.000 pregleda, a već u prva 24 sata ušao je na „trending“ listu najpopularnijih klipova u Srbiji.

Najvažnija je poruka

Većini tinejdžera u Srbiji Jutjub je odavno zamenio televiziju, a jutjuberi su postali uzori koje svakodnevno prate preko svojih telefona. Po gledanosti, pojedini od njih ozbiljno su zapretili, pa čak i prevazilaze rejtinge najvećih medija u zemlji.

Međutim, poruke koje preko svojih kanala šalju često su neprimerene mladima. U trci za klikovima i novom publikom ne biraju sredstva, pa psovke, hajke i verbalni sukobi među jutjuberima povremeno prerastaju u svojevrsne „ratove“ unutar zajednice.

„Na Jutjubu je uvek ta neka borba – ko je prvi, ko je glavni, ko ima najviše pratilaca. Suština 'Klikbejta' nije bila da prozivamo određene osobe, nego postupke. To je veoma važno. I ako bude došlo do neke drame nećemo se osvrtati. Za nas je na kraju dana najbitnije ono što smo preneli publici“, rekao je Dušan Srbljak, urednik portala i Jutjub kanala PCAXE.

Nije poenta da budeš slavan

Sličnog stava je Filip Milenkov Ćofi koji, zajedno sa Stefanom Lazićem, vodi popularan kanal „Najbolji ortaci“. „Ko se pronađe nek se zapita u kome je problem. Možda nešto i promeni. Šta se na kraju desi, desilo se. Mi smo zadovoljni rezultatom“, ističe Ćofi.

Influenseri, prema njihovim rečima, često nisu ni svesni koliki uticaj imaju na mladu publiku. „Kao otac troje dece shvatio sam jednu stvar: nije poenta da budeš slavan na Jutjubu, niti da to radiš samo da bi zaradio novac, nego da ostaviš nasleđe“, kaže Dušan. „Mnogo mi je drago što mlada ekipa koja je učestvovala u ovom projektu to uočava i shvata da je to proces“.

Sloboda, ali i odgovornost

Muzički spot „Klikbejt“ nastao je u sklopu projekta „Mladi mediji“ koji Dojče vele Akademija (DW Akademie) sprovodi u Srbiji i regionu od 2017. godine.

„Podržavamo ovu inicijativu osmorice influensera protiv negativnih pojava na jutjuberskoj sceni. DW Akademiji je stalo do slobode, ali i odgovornosti medija u koje i spadaju Jutjub kanali. Zbog toga smo im omogućili produkciju“, rekao je Klaus Daman, menadžer DW Akademije za Zapadni Balkan.

„Klikbejt“ ukazuje na odgovornost jutjubera prilikom kreiranja medijskih sadržaja za decu i mlade, ali i njihove publike da kritički pristupaju informacijama.

„Poruka koju su jutjuberi sami izradili ukazuje na virtuelne probleme mladih. Ovaj klip bi se čak mogao dobro integrisati u nastavu fakultativnog predmeta 'Jezik, mediji i kultura', jer ima mnogo dodirnih tačaka s temama medijske pismenosti“, rekao je Klaus Daman.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Srpski jutjuberi „kidaju“ sa video-klipom „Klikbejt“. U tome im pomaže i DW Akademija.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Klikovi%20%E2%80%93%20ali%20i%20odgovornost&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48346807&x4=10690&x5=Klikovi%20%E2%80%93%20ali%20i%20odgovornost&x6=0&x7=%2Fsr%2Fklikovi-ali-i-odgovornost%2Fa-48346807&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190416&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/klikovi-ali-i-odgovornost/a-48346807?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/48349106_303.jpg
Image source DW Akademie

Item 17
Id 48345746
Date 2019-04-16
Title Čitaj – sa razumevanjem!
Short title Čitaj – sa razumevanjem!
Teaser Mnogi đaci imaju probleme s čitanjem i razumevanjem tekstova. Zbog toga postoji opasnost da izgube priključak u društvu. Njima pomaže udruženje „Mentor“ – uz pomoć jednostavnih, ali vrlo efikasnih sredstava.

Lina čita tečno, bez zastajkivanja. Radi se o proleću, o prirodi koja se budi, o zelenilu koje se širi. Sneg je okopnio, a biljke... kako se ono tačno kaže: kliču? Ne baš: ispravno se kaže klijaju, objašnjava mentorka Karen Gartner svojoj učenici. I razgovara s njom o prirodi koja se budi iz zimskog sna. Gartnerova je po profesiji ekonomistkinja u banci, a u slobodno vreme ona pomaže pri učenju i vežbanju čitanja.

Čitanje je mnogo više od umeća dešifrovanja reči i rečenica, to pokazuje ova mala scena koju na svojoj veb-stranici predstavlja Udruženja pomagača pri čitanju „Mentor“. „Čitati, to znači moći iz tekstova izdvajati informacije“, kaže Margret Šaf, predsednica udruženja u razgovoru za DW. „Čitati znači prikupljati i sažimati informacije, razumeti sadržaj teksta. To naučiti decu jeste jedan od osnovnih zadataka našeg udruženja.“

Petina učenika teško čita

Udruženje „Mentor“ osnovano je 2003. Tada je knjižar iz Hanovera Oto Zender uočio da postoji čitav niz dece koji imaju problem s praćenjem nastave u osnovnoj školi. Njega i njegovu suprugu to je motivisalo da pozovu dvoje dece da zajedno sa njima čitaju. Otada udruženje neprestano raste i trenutno se u okviru njega angažuje više od 11.500 dobrovoljnih pomagača.

Na manjak posla ne mogu da se potuže. Najnovije međunarodno istraživanje o sposobnosti dece u osnovnim školama da čitaju i razumeju tekstove (IGLU), iz decembra 2017. pokazalo je da oko petina svih desetogodišnjaka u Nemačkoj nisu u stanju da čitaju s razumevanjem. To pokazuje da je Nemačka značajno pala u odnosu na međunarodni nivo: s petog mesta 2001. na 21. mesto petnaest godina kasnije. To doduše ne znači da deca u Nemačkoj sada lošije čitaju nego ranije, ali znači da su druge zemlje, recimo Letonija, Mađarska ili Litvanija, toliko investirale u poboljšanje spasobnosti čitanja, da su na tom polju značajno napredovale. Ali to pokazuje i još nešto: problem sa čitanjem nije sudbina.

Ukoliko se deci međutim ne pomogne, to će imati negativne posledice tokom čitavog njihovog života, kaže Margret Šaf: „Mladim ljudima na taj način nedostaje temeljna veština koja im omogućava da se uspešno snađu u modernom svetu.“ Nedovoljna sposobnost čitanja vodi ka lošijim ocenama u školi, ali ima i mnogo šire negativne posledice. „Onaj ko ne zna da čita, taj nema pristupa tekstovima i knjigama. On ih jednostavno ne razume. On onda nema šansu ni u kom predmetu, ni na kojem polju. To se odražava u kasnijem životu. Ljudi koji ne učestvuju u modernom protoku informacija, u mnogočemu gube priključak. To je ono što nas uznemirava i to je ono što nas motiviše.“

Škole koriste pomoć mentora

S obzirom na nivo i mogućnosti pojedinih učenika, mentori im se prilagođavaju kako bi postigli što je moguće veći napredak. „Nekima je potrebna pomoć kako bi mogli da čitaju slova povezano, jedno iza drugog, i kako bi mogli da ih slože u reči“, kaže Šaf. Toj deci potrebno je veoma mnogo treninga kako kasnije svoju energiju ne bi koristili samo za čitanje, već pre svega za razumevanje pročitanog. „Toj deci potrebna je pomoć kako bi mogla da razumeju reči i čitave tekstove. Ona moraju da nauče da iz tekstova izdvajaju informacije i potom ih ponovo sklapaju u nove sadržaje. Tek tada razumeju sadržaj teksta.“

No bez obzira na velikih broj dobrovoljnih pomagača, njih je još uvek suviše malo, smatra Šaf. Razlog za to je što u mnogim školama smanjuju ponudu dodatne nastave za učenje čitanja. Osim toga, škole su u okviru procesa integracije i inkluzije sve dece dobile dodatne zadatke, bez da su im za njih na raspolaganje stavljeni adekvatni dodatni resursi – i u materijalnom smislu, i kada je reč o dodatnom nastavnom osoblju. A određenu ulogu igraju i novi oblici korišćenja slobodnog vremena, pre svega surfovanje po internetu. „Sve to vodi ka tome da nam se sve više obraćaju nastavnici koji nas pitaju da li bi mogli da im pošaljemo još mentora“, objašnjava Margret Šaf.

Međutim, ti mentori ne rade sa čitavim razredima – oni se posvećuju uvek samo jednom detetu. „Naši mentori se s detetom nalaze jednom nedeljno, jedan školski čas“, kaže Šaf. „Bolje bi bilo da su dva časa, ali to je teško realizovati.“ Ključno je da se sa decom radi redovno, u kontinuitetu. „Tu je veoma važan kontinuitet, taj čovek mora da bude neko kome dete može da se obrati. To je jedini način da dete doživi pažnju i podršku koje ga otvaraju za učenje, i to ne samo za učenje čitanja.“

Dobrovoljni angažman

Takvih osoba koje se dobrovoljno angažuju u pružanju pomoći pri učenju čitanja ima u mnogim zemljama, naglašava Margret Šaf. „Širom sveta ima dece koja imaju problem s jezikom i čitanjem. Zbog toga svuda postoji i potreba da se deci pruži mogućnost pristupa obrazovanju, i to posebno onda kada to škola u dovoljnoj meri ne uspeva.“

U Nemačkoj udruženje „Mentor“ stalno pokušava da motiviše nove dobrovoljne aktiviste. „Ja sam uverena“, kaže Šaf, „da nema razloga ne angažovati se. To ne zahteva previše vremena, a veoma ispunjava.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Mnogi đaci imaju probleme s čitanjem i razumevanjem tekstova. Njima pomaže udruženje „Mentor“.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::%C4%8Citaj%20%E2%80%93%20sa%20razumevanjem%21&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48345746&x4=10690&x5=%C4%8Citaj%20%E2%80%93%20sa%20razumevanjem%21&x6=0&x7=%2Fsr%2F%C4%8Ditaj-sa-razumevanjem%2Fa-48345746&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190416&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/čitaj-sa-razumevanjem/a-48345746?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/16290600_303.jpg
Image source Fotolia

Item 18
Id 48344599
Date 2019-04-16
Title Vatra u Notr Damu pod kontrolom
Short title Vatra u Notr Damu pod kontrolom
Teaser Požar je uništio velike delove pariske katedrale Notr Dam, ali dve glavne kule i fasada ostale su sačuvane. „Najgore je sprečeno“, kaže predsednik Francuske Emanuel Makron i obećava da će katedrala biti rekonstrukisana.

Požar u katedrali Notr Dam u Parizu izbio je u ponedeljak (15.4.) oko 18:50 časova iz još uvek nepoznatih razloga. Istražni organi polaze od toga da je moguće da je nesreća nastala zbog građevinskih radova na krovu katedrale. Plamen je buknuo upravo na krovu i vrlo brzo se proširio na centralni toranj u sredini krova. Ubrzo nakon toga, toranj visok više od 90 metara se urušio, a isto se zatim dogodilo i sa velikim delovima drvenog krova.

U kasnim večernjim satima, vatrogasci su objavili da će najverovatnije uspeti da spasu temeljnu strukturu katedrale sa dva zvonika i glavnom fasadom. „Može se reći da smo uspeli da spasimo temeljnu strukturu Notr Dama i sačuvamo je u celini“, rekao je načelnik vatrogasne jedinice Žan-Klod Galet. U međuvremenu je saopšteno da je požar pod kontrolom i da je delimično ugašen. Vatra na pojedinim mestima i dalje tinja, a vatrogasci su i jutros na terenu.

„Intenzitet požara je smanjen“, potvrdio je i državni sekretar Loren Nunez. Ipak, s obzirom na obim plamena, on je ponovio da je i dalje potreban „krajnji oprez“.

Predsednik Francuske Emanuel Makron takođe je bio oprezan. Ipak, kaže: „Najgore je sprečeno“. Makron je obišao mesto nesreće. Fasada i dva zvonika nisu urušeni zahvaljujući hrabrom angažovanju vatrogasaca, dodao je predsednik. „Borba još uvek nije u potpunosti dobijena. To je strašna tragedija.“

Makron obećava rekonstrukciju

„Tužan sam što večeras moram da gledam kako gori deo svih nas“, izjavio je Makron i dodao da je katedrala deo francuske istorije i francuskog duha, „epicentar naših života“.

Predsednik Francuske je sinoć, ispred katedrale koja je u tom trenutku još uvek bila u plamenu, obećao da će objaviti međunarodni poziv za prikupljanje sredstava za obnovu Notr Dama. Jedna od najbogatijih francuskih porodica, porodica milijardera Pino, obećala je još sinoć da će obezbediti 100 miliona evra za obnovu.

Oko 400 vatrogasaca sinoć su uspeli da požar stave pod kontrolu. Do sada je jedan vatrogasac teško povređen u akciji, izjavio je šef vatrogasne službe Galet. Tokom noći je unutar crkve postojala opasnost da se delovi zgrade uruše. I dalje se radi na tome da se stabilizuju svi delovi zgrade, obuzdaju vatra i dim i spasu vredna umetnička dela i relikvije. Hiljade ljudi okupilo se sinoć na obalama reke Sene, na pariskim mostovima. Oni su vidno šokirani posmatrali veliki požar.

Jutros, 12 sat nakon požara, vatrogasne jedinice i dalje su na terenu.

Merkel: „Šokantni snimci“

Tragedija je izazvala šok širom seta. Portparol nemačke vlade, Štefen Zaibert izjavio je da je nemačka kancelarka Angela Merkel rekla da je „bolelo gledati te strašne slike“. Notr Dam je simbol Francuske i evropske kulture, dodao je Zajbert.

„Naše misli su sa našim francuskim prijateljima“, napisao je Zajbert na Titeru.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je izjavio: „Kakav tužan prizor, kakav užas“. Predsednik Saveta EU Donald Tusk objavio je da je cela Evropa na strani Pariza. Američki predsednik Donald Tramp je takođe napisao na Tviteru da je „strašno“ videti Notr Dam u plamenu. Generalna direktorka UNESKO Odri Azulaj rekla je da će njena organizacija pomoći Francuskoj da spasi tu „svetsku baštinu od neprocenjive vrednosti“.

Katedrala Notr Dam na reci Seni u centru Pariza jedna je od centralnih turističkih atrakcija u glavnom gradu Francuske. Nju godišnje posete milioni turista. Istorija katedrale seže do sredine 12. vika, a njena izgradnja trajala je gotovo 200 godina. Za Francuze, katedrala je srce Pariza i, pored Ajfelove kule – simbol grada.

qu/ww (dpa, rtr, afp, ape)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Požar je uništio velike delove pariske katedrale Notr Dam, ali dve glavne kule i fasada ostale su sačuvane.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Vatra%20u%20Notr%20Damu%20pod%20kontrolom&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48344599&x4=11475&x5=Vatra%20u%20Notr%20Damu%20pod%20kontrolom&x6=0&x7=%2Fsr%2Fvatra-u-notr-damu-pod-kontrolom%2Fa-48344599&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190416&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/vatra-u-notr-damu-pod-kontrolom/a-48344599?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 19
Id 48344213
Date 2019-04-16
Title Nemačka: Sve više radnika sa Balkana
Short title Nemačka: Sve više radnika sa Balkana
Teaser Broj ljudi iz zemalja van Evropske unije koji imaju radnu dozvolu u Nemačkoj već treću godinu zaredom raste za oko 20 procenata. Gotovo četvrtina njih 2018. je bila iz zemalja Zapadnog Balkana.

Nemački Savezni zavod za statistiku (Destatis) saopštava da je tokom prošle godine za 20 odsto porastao broj ljudi iz zemalja van EU koji rade u Nemačkoj.

Istraživanje je pokazalo sledeće:

Broj ljudi koji nisu državljani EU, a imaju radnu dozvolu u Nemačkoj povećao se sa 217.000 u 2017. godini na 266.000 u 2018.

Ovo je treća godina zaredom da taj broj raste za 20 odsto.

Većina tih ljudi je iz Indije (12%), Kine (9%), Bosne i Hercegovine (8%) i Sjedinjenih Američkih Država (7%).

Oni u proseku imaju 35 godina, a više od dve trećine su muškarci.

Više od 80 odsto njima ima privremenu radnu dozvolu, a samo 17 procenata trajnu, koja im omogućava da u Nemačkoj ostanu na neodređeno vreme.

Veliki priliv sa Zapadnog Balkana

Statistički zavod prenosi da je njih gotovo 25 odsto sa Zapadnog Balkana, odnosno iz Albanije, Crne Gore, sa Kosova, iz Makedonije, Srbije i Bosne i Hercegovine. U 2015. bilo ih je samo oko 9 procenata.

Nakon što su zemlje Zapadnog Balkana 2014. i 2015. godine proglašene za tzv. zemlje sigurnog porekla, njihovim građanima postalo je teže da dobiju humanitarne dozvole za boravak u Nemačkoj (npr. azil), i to je ono što je migraciju u cilju zapošljavanja učinilo održivijom opcijom. Takođe, od 2016, državljanima tih zemalja olakšan je pristup nemačkom tržištu rada.

Posebna kategorija

Zavod za statistiku naglašava da se državljani zemalja koje nisu članice EU, a imaju radnu dozvolu, ne beleže u kategoriji ukupan broj stranaca na nemačkom tržištu rada. Pod tom kategorijom se inače vode državljani zemalja EU, tj. oni koji mogu bez dozvole da žive i rade u bilo kojoj državi-članici, ali recimo i oni strani državljani registrovani u Centralnom registru stranaca (AZR) na osnovu nekih drugih boravišnih dozvola koje im takođe daju mogućnost da se zaposle – na primer izbeglice.

Nemačka vlada je krajem 2018. usvojila nove zakone u cilju popunjavanja velikih nedostataka na tržištu kvalifikovane radne snage. Te promene podrazumevaju da je sada za kvalifikovane radnike, uključujući i one koji nisu iz EU, lakše da se presele u Nemačku, pogotovo ako je reč o deficitarnim zanimanjima.

nm/rt (AFP, dpa)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Broj ljudi koji se zbog posla doseljava u Nemačku iz zemalja van EU već treću godinu zaredom raste za oko 20 procenata.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Nema%C4%8Dka%3A%20Sve%20vi%C5%A1e%20radnika%20sa%20Balkana&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48344213&x4=11475&x5=Nema%C4%8Dka%3A%20Sve%20vi%C5%A1e%20radnika%20sa%20Balkana&x6=0&x7=%2Fsr%2Fnema%C4%8Dka-sve-vi%C5%A1e-radnika-sa-balkana%2Fa-48344213&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190416&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/nemačka-sve-više-radnika-sa-balkana/a-48344213?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/16736935_303.jpg
Image source picture-alliance/dpa

Item 20
Id 48327827
Date 2019-04-15
Title U Srbiji nema sadržinske alternative
Short title U Srbiji nema sadržinske alternative
Teaser U nemačkoj štampi se piše o protestima u Srbiji. Novinari nadregionalnih listova analiziraju i recept predsednika Aleksandra Vučića za ostanak na vlasti i čak učvršćivanje svoje pozicije.

Novinar lista Handelsblat Hans-Peter Zibenhar piše o protestima u Srbiji, slikom večeri na kojoj ovaj „nacionalnokonzervativni političar odlikuje sportiste omladinskih igara, koje od pre nekoliko godina organizuju Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. I komesar EU Johanes Han koji prisustvuje ceremoniji za prekogranično balkansko sportsko takmičenje, dobija trofej. Aplauz je siguran za 47-godišnjeg šefa države. Vučić blista".

Autor navodi da je „prošle nedelje šefa Srpske napredne stranke pred impozantnim parlamentom u srpskom glavnom gradu čekao koncert zvižduka. Oko 10.000 ljudi je u Beogradu demonstriralo protiv autokratski nastupajućeg Vučića. Srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova govorilo je o samo 7.500 učesnika."

„Proteste su izazvali veliki problemi sa demokratijom. Protivnici su u najvećoj mogućoj meri različito motivisani i tražili su ostavku Vučića, bivšeg ministra propagande ratnog zločinca Slobodana Miloševića. Ali, povod za proteste u Beogradu nije bila njegova politička prošlost, već količina moći kojom trenutno raspolaže."

Autor između ostalog navodi da je „Vučić naspram opozicije pokazao aroganciju" i objašnjava kako je nastao moto protesta „Jedan od pet miliona". No, on piše i da „se nade demonstranata da će doći do brze smene vlade – zasad neće ispuniti. Za to postoji čitav niz razloga".

„Kao raniji 'ministar informisanja' između 1998. i 2000, kada je na Balkanu još besneo građanski rat, Vučić zna kako da kontroliše i usmerava domaće medije. U medijima odanim vladi se opozicija već nedeljama rafinirano diskredituje i širi se strah od navodnih nasilnih ekscesa za vreme protesta. Dezinformacona politika funkcioniše pre svega van glavnog grada. Opozicija na kontrolu medija reaguje bespomoćno i agresivno".

Hans-Peter Zibenhar dalje objašnjava da je opozicija razjedinjena i da je svima zajednička samo volja da se Vučić potisne sa funkcije, ali da „za to neće biti dovoljan najmanji zajednički imenitelj opozicije od desnice do levice – jer, za političku promenu u Srbiji potrebna je sadržinska alternativa. A to je ono što (...) nedostaje."

„Važna potpora Vućiću je i kontinuirana podrška iz Evrope. I pored velikih probloema kada je reč o pravnoj sigurnosti, korupciji i birokratskoj samovolji, Evropska komisija ne vidi alternativu za Vučića koji bar obezbeđuje političku stabilnost. Johanes Han, nadležni komesar EU, bivši austrijski ministar konzervativne vladajuće OVP, već godinama polaže na jakog muškarca u Beogradu. I zaista, Vučić se trudi da obavi domaće zadatke koje je zadato Brisel, sve i ako se to ne dešava uvek u željenom tempu."

„Neograničena moć Vučića jača i pozitivan razvoj na ekonomskom planu. Prošle godine, bruto društveni proizvod je porastao za čitava 4,4 procenta. Prema mišljenju bečkog Instituta za uporednu ekonomiju privredni rast će ipak biti usporen. Ekonomisti smatraju da će ove godine iznositi 3,4 odsto a sledeće 2,9 odsto. Pored eksternih faktora kao što je teška svetska konjunktura, za to su odgovorni i interni problemi."

„Evropa je velika nada kako za vladu tako i za opoziciju. Jer, zemlja gubi stanovništvo. Pre svega mladi, ambiciozni i dobro obrazovani okreću Balkanu leđa. Ove godine je broj stanovnika, prema najnovijim procenama, spada na 6,95 miliona. Godine 2014. je Srbija imala još 7,13 miliona stanovnika. Pre svega Nemačka i Austrija deluju kao magnet na mladu radnu snagu", piše Handelsblat.

Zidojče cajtung piše da protesti postepeno dobijaju snagu koja stvara zabrinutost vlade. „Jasan pokazatelj toga je huškačka kampanja koju su pred demonstracije poveli vladajući političari i mediji verni vladi. Tu se upozorava da oni hoće da pretvore Beograd u prah i pepeo. Radi preventivne odbrane, članovi Vučićeve Srpske napredne stranke su se u beogradskoj skupštini i gradskim skupštinama u čitavoj Srbiji zabarikadirali – sa obrazloženjem: mora se sprečiti da 'fašisti i zločinci' nasilno preuzmu vlast."

„U petom mesecu demonstracija, unutar protesta se vide jasna pomeranja. Proteste je započeo šaren civilni savez protiv političkog nasilja, korupcije, ograničavanja slobode medija kao i nepostojećih ekonomskih i ličnih perspektiva. Prodorom opozicionih političara u prve redove, došle su i nove političke sporne teme kao što su ophođenje sa bivšom srpskom pokrajinom Kosovom ili želja da se pristupi EU, a kada je reč o tim pitanjima, opoziciona alijansa, u kojoj su okupljleni levičari i liberali pored ekstremnih desničarskih stranaka, nemaju jedinstvno gledište", prenosi Zidojče cajtung.

Priredio: Saša Bojić

Short teaser U nemačkoj štampi se piše o protestima u Srbiji.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::U%20Srbiji%20nema%20sadr%C5%BEinske%20alternative&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48327827&x4=10687&x5=U%20Srbiji%20nema%20sadr%C5%BEinske%20alternative&x6=0&x7=%2Fsr%2Fu-srbiji-nema-sadr%C5%BEinske-alternative%2Fa-48327827&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190415&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/u-srbiji-nema-sadržinske-alternative/a-48327827?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/48320007_303.jpg
Image source DW/S. Kljajić

Item 21
Id 48311752
Date 2019-04-13
Title Tarantino u Vranju
Short title Tarantino u Vranju
Teaser Otišao sam prvi put u Vranje. Nisam više hteo da propuštam čarobne trenutke koje su takve punokrvne čaršije – a Vranje je to u mojoj trajnoj simpatiji izdaleka zasigurno bilo – spremne da daju. Vredelo je.

Ako je verovati nadležnoj ministarki, prizori u kojima uživam vozeći se Grdoličkom klisurom, a reč je o gradilištima, prašini, betonu i blatu, od leta će postati deo istorije. Samo će nas ugodna sećanja vezivati za godine „najtežeg gradilišta u Evropi“ koje je ujedno i „najlepše“, kako kaže onaj koji sve zna. Vidim pored teških građevinskih mašina i poneki novi automobil. Možda se radi o jednom od onih 133 službenih vozila koja su ušla u cenu izgradnje autoputa, mimo zakona o javnim nabavkama.

Sećam se mog prolaska ovom klisurom pre desetak godina. Samo divlja lepota. Sada je to tek „najlepše" gradilište sa ponekim nepokorenim brdom i tunelom.

U Vranje nema laganje

Ne želim da mi napredak pokvari raspoloženje. Idem u Vranje. Zašto? Pa tamo nikada nisam bio. Čitao sam, naravno, Boru Stankovića. „Nečista krv“ je bila deo obavezne lektire. Posle su se na studentskim žurkama pevale pesme kao što je „Lela Vranjanka". Znate ono – volela me jedna Vranjanka... Mada je pesmu početkom sedamdesetih otpevao Staniša Stošić, čovek rođen nadomak Vladičinog Hana koji se ispravno, dakle na lokalnom dijalektu, zove Vladički Han, ona je kod ostalih Jugoslovena proslavila Vranje. „Pevač treba da ostane u granicama svog zavičaja”, rekao je jednom Staniša Stošić.

Stvari su, kao i uvek, malo složenije. To nije vranjanska narodna pesma. Izvorna muzika je grčka – pesma se zove Misirlu (Egipćanka muslimanka). A tekst je napisao čovek sa imenom i prezimenom – Dragan Toković. Priča se da je Jelena zaista postojala i da je nju tekstopisac video samo jednom u životu. E, sad, da bi stvar bila još zamršenija, istu, grčku melodiju šezdesetih godina je obradio američki gitarista Dik Dejv, a Kventin Tarantino je na tu rok verziju „Vranjanke“ podsetio u svojim Petparačkim pričama. Kao što reče Stošić – treba ostati u granicama svog zavičaja. Od Grčke, preko Egipta do Masačusetsa i nazad u Vranje. Naposletku, Solun je bliži Vranju od Beograda.

Čak i da melodija nije izvorno naša, niko nema tako lep nadimak za Jelenu kao Vranjanci – Lela.

Pre nego što sam pošao na put preispitao sam se šta još znam o Vranju. Nedavno sam upamtio onu šaljivu poslovicu: „U Vranje nema laganje. Sto kila svinja – dvesta kila mast".

Ulazak u harem

U Vranje ulazimo džombavim isključenjem sa autoputa. Ulazak u grad nije odveć spektakularan pa ga valja preskočiti. Navigacija vodi do centra varošice, zavrti vas oko tri četiri glavne ulice. Vreme je blistavo. Iznad Pržara zlatno nebo. Na odredištu sam. Čeka me 24 sata Vranja. Pokušaću da se ponašam kao i svaki odgovorni turista, prvo ću prošetati centrom.

Vranje je strmo. Glavnom pešačkom ulicom se penje ka centru. To je prvo što mi je palo u oči. Središnji deo grada je iznad periferije u dolini. Tako da je Vranje ispupčenje, a ne udubljenje. Grad na bregu. Meni, odraslom u kotlini okruženoj pobrđima to svakako prija. Konfiguracija Vranja je sve – samo ne dosadna.

Najpre uočavam živost koju nisam očekivao. Broj kafea po glavi stanovnika je sigurno veći nego u drugim gradovima slične veličine. Čak je jedna uličica u srcu varoši, Brankova, potpuno načičkana kafićima. Tu se, ko i drugde u svetu, u ovo doba dana pije kapućino. Gazda kafea u čijoj bašti se izlažemo proletnjem suncu donosi napitke i odmah se raspričava. U gradu je sve povezano sa proizvođačem nameštaja Simpo, ali još mnogo više sa direktorskim imenom Dragana Tomića koji je pre četiri godine, posle pedeset godina u firmi otišao u penziju. Gazda kaže da je sve bilo bolje u Tomićevoj eri. Sada grad uzima masne pare za kvadrat bašte. Stenje se pod nametima. Pitam ga da li da naveče idemo u Gradsku meanu ili u Stari bunar. Oba restorana su odlično ocenjena na internetu. On kaže da u Gradskoj meani ionako nema mesta. A u Starom bunaru, koji je neverovatno lepo uređen, biće slobodnih stolova. Na pitanje kako to on samo kaže da gazda lepše kafane nije iz Vranja.

Muzeji sa osmanskim šarmom

U šetnji nailazimo na Narodni muzej ispred kojeg je skulptura Staniše Stošića. Lepo zdanje je ustvari Pašin konak. Izgradio ga je Raif-beg Džinić 1765. Konak se sastojao od dve zgrade – selamluka u kojem su boravili muškarci i haremluka namenjenog pašinim ženama. Vladika Pajsije je otkupio zgrade od pašinih potomaka i poklonio ih gradu – tu je skoro pola veka, sve do 1932 bila smeštena gimnazija, potom opština, da bi se najprirodnije namene, muzejske, Vranjanci setili 1960.

Odavde drugom ulicom silazimo niz čaršiju sve do nekadašnje Donje mahale. U Zlatinom sokaku je najveća znamenitost Vranja – rodna kuća Bore Stankovića, pretvorena u muzej. U velikoj avliji postoji bunar, drveće sa jakim krošnjama, pomoćne zgrade, a krajičkom oka hvatam i dva čučavca iza kuće. Ovde je sve uređeno da ljude povede na kraj pretprošlog i početak prošlog veka. Tamni odsjaj greda, pirotski ćilimi, ibrici, senovita veranda.

Tu je do svršetka gimnazije živeo Borislav Stanković zvani Bora za kojeg je strogi književni kritičar Jovan Skerlić izrekao: "To je možda najjači talenat koji je ikada bio u srpskoj književnosti". Njegova orijentalna čulnost i fatalizam – onaj osnovni emotivni registar koji se negde naziva dert, a negde karasevdah – učinili su od njega pesnika sveta koji nestaje. Selo koje prodire u varoš, varoš koja se rastače, ljudi koji ginu od svojih slepih strasti. Nije čudo što se jedno od vina odlične lokalne vinarije Aleksić zove – Sevdah.

Bora kao dobar frajer

Isto tako nije neobično da ovaj izuzetni pisac do danas komunicira sa nama. Mi smo deca drugih vremena, ali dokle god naša unutrašnja rezonantna viljuška ume da zatreperi na jaku i bolnu muziku, meraklijsku hranu, zavodljivo piće i lepotu – mi smo bića istog mentalitetnog sklopa. Samo što se malo drukčije izražavamo. Jedna godpođa je na internetu ispod Borinog portreta dopisala komentar: „Naš Bora nije bio samo najbolji pisac, već i najbolji frajer“. Može to i tako da se vidi – sudeći po portretima u Muzeju bio je naočit čovek.

Veče smo ipak proveli u Starom bunaru, pošto Gradska meana nije imala slobodan sto. Šteta, jer kad se kafana tako zove, moraću jednom da svratim u nju. Naročito ako na ulazu piše – a to sam video sopstvenim očima – da je dan bez alkohola kao dan bez sunca. Vole ljudi u vranju da preteruju. A za Stari bunar šta da kažem osim – vredi zasesti. Od muzike do jelovnika – sve je bilo izuzetno dobro.

Ko rastavi šta ljubav sastavi?

Sutradan smo morali uzbrdo. Tamo, na rubu Gornje čaršije, nalazio se stari most oko kojeg se isprela gradska legenda takve snage i lepote kao da je iz neke od Borinih priča.

Beli most, ili Ljubavni most nalazi se na gornjem obodu grada. Podignut je 1844 iznad Vranjanske reke. Legenda kaže da je bogata Turkinja, majka lepe Ajše, podigla most da bi sačuvala uspomenu na ljubav svoje ćerke. Navodno su Selim-begu prorekli da će njegova novorođena ćerka da zavoli Srbina. Otac je mezimicu zatvarao u odaje koje zaklanjaju od pogleda. Kraj Selim-begove kuće je pastir Stojan pevajući svaki dan gonio ovce. Bio je lep mladić, Ajša se, vireći kroz pendžer, zagledala u njega. Begova ćerka je utanačila sastanak. Dvoje mladih su se tajno sastajali, ali Selim-beg je bio na oprezu, jednom je pošao za ćerkom videvši da se iskrada. Zatekao je Ajšu i Stojana zagrljene.Pucao je iz pištolja koji je poneo. Ajša je telom zaštitila Stojana. Videvši da mu draga umire, stojan je nožem sebi oduzeo život.

Ova priča o balkanskom Romeu i Juliji navodno se završava gradnjom mosta na mestu pogibije mladih ljubavnika.Na most je postavljena ploča sa zapisom na turskom jeziku. Legenda koja ne govori turski ali ima pesničku maštu kaže da tu piše: „ Proklet neka je onaj koji rastavi što ljubav sastavi."

Samo zbog ove priče vredilo je doći ovamo.

Jutro na Pržaru iznad Vranja

Ako nastavite putem uz brdo i ne bojite se oštrih krivina obrešćete se na platou sa borovinom, i hotelom Pržar čiji je osnivač Simpo. Ušuškan među borovinom sa restoranskom terasom i vidikovcem odakle puca pogled na celu vranjansku varoš, planine i moravsku kotlinu sa plavičastim brdima – od tolike lepote zastaje dah.

Znam da sam mogao da opišem i oronule fasade i ruševne stare kuće. Mogao sam kao neke kolege da njuškam po zapuštenim javnim klozetima – u internetu ima malicioznih tekstova usredsređenih na ono što je zajedničko celom jugu, možda i Balkanu: na oronulu nedovršenost. Znam da hotel Vranje, kao i mnogi hoteli po jugoslovenskim varošima nekada beše centar društvenog života, a sada zjapi prazan kao žrtva tranzicije koja nikako da prođe. Mene to nije interesovalo. Život je prekratak da bismo u susretu sa novim gradovima videli samo ono što oni nemaju. Tako bismo propustili čarobne trenutke koji su takve punokrvne čaršije – a Vranje to zasigurno jeste – spremne da daju.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Otišao sam prvi put u Vranje. Nisam više hteo da propuštam čarobne trenutke koje su punokrvne čaršije spremne da daju.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Tarantino%20u%20Vranju&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48311752&x4=10690&x5=Tarantino%20u%20Vranju&x6=0&x7=%2Fsr%2Ftarantino-u-vranju%2Fa-48311752&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190413&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/tarantino-u-vranju/a-48311752?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/48295460_303.jpg
Image source DW/D. Dedović

Item 22
Id 48302503
Date 2019-04-12
Title Makedonska manjina u Grčkoj?
Short title Makedonska manjina u Grčkoj?
Teaser U Grčkoj se ponovo rasplamsavaju sporovi oko slovensko-makedonske manjine. Poznavaoci prilika ukazuju da je situacija složena. Pritom, potisnuta istorija dodatno usložnjava situaciju.

Sudnica u severnogrčkom gradu Seru neuobičajeno je puna. Ljudi se guraju na klupama, svuda okolo su naoružani policajci. Pritom se ne radi ni o slučaju silovanja, niti o ubistvu. Radi se o jednoj reči: dopia.

Na grčkom to znači lokalno, a u severnoj Grčkoj to je sinonim za slovensko-makedonski jezik koji aktivno koristi deo stanovništva koja sebe naziva slovensko-makedonskom manjinom.

Priča o makedonskoj manjini za mnoge u Grčkoj je tabu-tema. To je postalo jasno tek nedavno, kada je BBC objavio članak pod nazivom „Grčka nevidljiva manjina - makedonski Sloveni“. Političari su zbog tog članka bili ogorčeni, a mnogi obični ljudi su na društvenim medijima javno iskazali svoje ogorčenje. Dimitris Karamicos-Ciras, grčki ambasador u Londonu, čak je napisao i protestno pismo BBC-u optužujući ga da pogrešno predstavlja istorijske činjenice.

Sistematsko ugnjevatanje

Sud u Seru odlučuje o slučaju lokalnog kulturnog udruženja čiji članovi izvode slovensko-makedonske plesove i pevaju na makedonskom jeziku. Taj slučaj u Grčkoj dotiče neugodno i nepokriveno poglavlje novije istorije, kaže Nikos Sakelarios, član te nacionalne manjine u Grčkoj.

Još od pedesetih godine prošlog veka grčka država vrši pritisak na slovenske Makedonce. Tako je bilo i u njegovom rodnom gradu, priča Sakelarios: „Tokom leta 1959. godine u grad su došli naoružani vojnici. Okupili su ljude na trgu i svi su morali da se zakunu da više neće da govore svoj jezik“.

Danas se malo ko usuđuje da potvrdi da su mu koreni slovensko-makedonski. „Imamo najviše oko 6.000 pristalica, ali ima još više ljudi koji i dalje neguju svoju kulturu u severnoj Grčkoj“, objašnjava Evagelija Apsis iz stranke „Vinožito“, odnosno „Ouranio Toxo“, koja se zalaže za prava slovensko-makedonske manjine.

Problem je u tome što se mnogi boje da javno priznaju svoj identitet. Ali reč je tome da se neguje i vrednuje bogatstvo kulturne različitosti čitavog regiona, kaže Sakelarios: „Mi smo državljani Grčke, plaćamo poreze i poštujemo državu. Želimo samo da živimo svoju kulturu i pevamo naše pesme.“

Odbrana: dva svedoka – optužba: pet.

Ali koliko je to teško pokazalo je i suđenje u Seru: došlo je do žestoke svađe između lingvistkinje koja je nastupala kao svedok odbrane i advokata na strani optužbe. Lingvistkinja je tvrdila da je pojam „dopia“ sinonim za slovensko-makedonski jezik, ali je optužba to odbacila i pritom ocenila da lingviskinja „nije dovoljno obrazovana“. Predsedavajuća sutkinja prekinula je suđenje. „Sram vas bilo!“, uzviknuo jedan od advokata lingvistkinje. „Idiotkinja!“, čulo se takođe. Policija je nakon toga okružila pripadnike slovensko-makedonske manjine.

„Kada se u severno-grčkim selima čuje reč ’dopia’, svako zna da se radi o slovensko-makedonskom jeziku“, objašnjava Kostas Demelis, advokat odbrane. Ali sud mu ne omogućava da to i dokaže – jer, optužbi je dozvoljeno da ima pet svedoka, a odbrani samo dva.

„Koji je lokalni jezik u Seru?“, pita sutkinja po ko zna koji put. Svedoci potvrđuju: grčki. Svi su svesni da je to šuplja priča, jer jedno ne isključuje drugo. Pitanje koje pritom kao visi u vazduhu sudnice je sledeće: da li je slovensko-makedonska kultura deo Grčke?

„Moj deda, moj pradeda i moj čukundeda nisu došli ovamo iz neke druge države. Oni su ovde uvek živeli“, kaže Nikos Sakelarios. Ali u Grčkoj se o tome ne priča – ni u školama, ni u medijima. „Nema kritičkog suočavanja s nedavnom istorijom“, dodaje Sakelarios.

Šta manjinu čini manjinom?

Istovremeno, grčka država sama je prikupila podatke koji ukazuju na postojanje slovensko-makedonske manjine, objašnjava Konstantinos Cicelikis, profesor ljudskih prava u Solunu: „Godine 1951. na popisu stanovništva postavljeno je pitanje: ’Koji je vaš maternji jezik?’ Na osnovu tih podataka i nedavnih naučnih dokaza dokumentovano je postojanje ’slovenskog jezika’ u severnoj Grčkoj i na osnovu toga se može videti lingvistički kontinuitet“, objašnjava Cicelikis.

Iako država ne mora da prizna manjinska obeležlja kao što su jezik i etnički identitet, to ne znači da neka nacionalna manjina ne postoji. „Postojala je presuda u sporu između Grčke i Bugarske po pitanju: ’Ko su manjine?’ Međunarodni sud pravde u Hagu došao je do zaključka još 1930. godine: manjina nije pravno pitanje, već pitanje činjenica“, objašnjava Cicelikis za DW.

Škakljive teme u izbornoj godini?

Sada se čeka na odluku suda u Seru. „To će se dogoditi za nekoliko meseci“, objašnjava advokat odbrane Kostas Demelis. Ipak, on nema prevelika očekivanja. „Način na koji je proces vođen pokazuje da je odluka već donesena.“ Kada je reč o tabu-temama, u izbornoj godini se koristi „teško naoružanje“.

Diskusija o slovensko-makedonskoj manjini samo je jedan od brojnih aspekata sa kojima se Grčka ipak mora suočiti nakon što je potpisala Prespanski sporazum. Situacija je složena i proces u Seru samo je prvi korak u približavanju te teške teme javnoj raspravi. I antropolog Fabio Matioli sa Univerziteta u Melburnu zalaže se za otvoren dijalog. On je istraživao region i poznaje situaciju: „U Grčkoj je bilo, a i danas ima ljudi koji se identifikuju kao Makedonci“.

Mnoge njegove kolege ne žele da se o tome izjašnjavaju. Boje se posledica. Matioli kaže da ima razumevanja za svoje kolege, s obzirom na tvrdi stav grčke politike i društva. Ali prihvatanje da postoji etnički diverzitet u regionu može doneti prvenstveno jedno – slobodu. „Ako stvorite okvir u kojem ljudi imaju slobodu da se izraze i budu ono što žele da budu, na kraju će svako od toga imati koristi.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser U Grčkoj se ponovo rasplamsavaju sporovi oko slovensko-makedonske manjine.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Makedonska%20manjina%20u%20Gr%C4%8Dkoj%3F&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48302503&x4=11475&x5=Makedonska%20manjina%20u%20Gr%C4%8Dkoj%3F&x6=0&x7=%2Fsr%2Fmakedonska-manjina-u-gr%C4%8Dkoj%2Fa-48302503&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190412&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/makedonska-manjina-u-grčkoj/a-48302503?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/47118467_303.jpg
Image source DW/Petr Stojanovski

Item 23
Id 48297213
Date 2019-04-12
Title Nastavnici u Srbiji među najsiromašnijima u Evropi
Short title Nastavnici u Srbiji među najsiromašnijima u Evropi
Teaser Plate prosvetnih radnika u Srbiji među najnižima su u regionu. U BiH, Makedoniji i Crnoj Gori godišnje zarade nekoliko hiljada evra više od srpskih kolega. Koliko zarađuju prosvetari u Evropi i koliko za to rade?

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Plate prosvetnih radnika u Srbiji među najnižima su u regionu. Koliko zarađuju prosvetari u Evropi?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Nastavnici%20u%20Srbiji%20me%C4%91u%20najsiroma%C5%A1nijima%20u%20Evropi&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48297213&x4=11475&x5=Nastavnici%20u%20Srbiji%20me%C4%91u%20najsiroma%C5%A1nijima%20u%20Evropi&x6=0&x7=%2Fsr%2Fnastavnici-u-srbiji-me%C4%91u-najsiroma%C5%A1nijima-u-evropi%2Fa-48297213&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190412&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/nastavnici-u-srbiji-među-najsiromašnijima-u-evropi/a-48297213?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 24
Id 48282407
Date 2019-04-11
Title Bregzit: ponovo odlaganje – uz uslove
Short title Bregzit: ponovo odlaganje – uz uslove
Teaser Lideri zemalja EU pristali su da odgode Bregzit do kraja oktobra. Francuski predsednik Makron pretio je vetom na odluku, jer se plaši da bi London mogao da minira rad EU. A premijerka Tereza Mej i dalje je u škripcu.

Drugi put u poslednje tri sedmice odgođeno je istupanje Velike Britanije iz Evropske unije. Time je, makar na neko vreme, sprečen haotični Bregzit bez ikakvog dogovora. Da nije bilo dogovora u četvrtak, ostrvska zemlja bi u ponoć između petka i subote automatski prestala da bude članica EU sa teškim posledicama za ekonomiju i građane sa obe strane Lamanša.

Britanski parlament je pak već tri puta odbio sporazum koji je Vlada premijerke Tereze Mej ispregovarala sa Briselom. U londonskom parlamentu se nije našla većina ni za jednu drugu opciju – od tvrdog Bregzita, do ponavljanja referenduma.

Preveliki ulog

Kao da su svi na ivici nerava jer su primorani da se već mesecima bave ovom jednom temom. Ali za obe strane je previše toga na kocki. Nemačka kancelarka Angela Merkel govori o „istorijskoj odgovornosti“, kao i da je uređeni Bregzit u evropskom interesu. Makar o tome postoji konsenzus.

Kako evropski lideri ne bi morali da se sastaju svakih par sedmica i odlažu izlazak Britanije, sada je pronađeno fleksibilno rešenje: do kraja oktobra London ima vremena da iznađe parlamentarnu većinu za neku opciju i da onda istupi. Jer 31. oktobra se završava mandat sadašnje Evropske komisije. Na samitu EU krajem juna bi trebalo da se skenira trenutno stanje.

Ukoliko Britanci odluče šta hoće još pre izbora za Evropski parlament 22. maja – još bolje, onda ne moraju da učestvuju na tim izborima. To je i želja premijerke Mej. No za svaki slučaj njena Vlada se priprema za evropske izbore.

Ostalih 27 šefova država i vlada EU su – najviše na insistiranje francuskog predsednika Emanuela Makrona – postavili još uslova. Makron je naime u četvrtak pretio da će staviti veto na odgađanje Bregzita. Poznavaoci prilika kažu da je njegov tvrdi nastup pre svega usmeren na publiku u Francuskoj.

Strah od podrivanja

Makron nije usamljen u strahovanju da bi Britanci, ukoliko učestvuju na evropskim izborima te u narednom sazivu imaju evropske poslanike i komesare, mogli da vrše uticaj u Briselu koji žele da napuste. Ukratko, London bi mogao da sabotira EU. To strahovanje nije palo sa neba jer je već više torijevskih tvrdolinijaša najavilo da treba biti „Trojanski konj“ u EU i „otežati joj život što više“.

Zato je uslov za odgađanje Bregzita do kraja oktobra da se Velika Britanija ponaša „konstruktivno“ i „odgovorno“, te da ne ugrožava ciljeve EU. London ne bi trebalo da se meša u pitanja budućnosti zajednice koju napušta niti da „uzima evropske institucije kao taoce“, kako je to rekao belgijski premijer Šarl Mišel.

No začkoljica je u tome što se London u tako nečemu ne može sprečiti. Čak i ako bi Tereza Mej osećala obavezu da se drži ovog džentlmenskog sporazuma, nejasno je kako se može garantovati da Britanija neće „rovariti“ u EU.

Mej je i dalje u vrućoj stolici i potrazi za nadstranačkim kompromisom kod kuće. Dok pokušava da nađe dogovor sa Laburistima koji traže meki Bregzit i ostanak na zajedničkom evropskom tržištu i u carinskoj uniji sa EU, desno krilo Torijevaca to naziva „izdajom“ volje naroda koji je tražio Bregzit.

Manevarski prostor premijerke je tako uzan jer bi mnogi u njenoj stranci da joj što pre vide leđa. Do kraja godine je praktično sigurna, jer je ove godine već preživela jedno glasanje o poverenju. Ali ako bude sasvim saterana u ćošak i sama ponudi ostavku, a na njeno mesto u stranci i Vladi dođe neko poput Borisa Džonsona – džentlmenski sporazum sa EU ne bi više imao nikakvu vrednost. I ispostavilo bi se da su strahovanja Emanuela Makrona bila opravdana.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Lideri zemalja EU pristali su da odgode Bregzit do kraja oktobra. Ali uz uslove.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Bregzit%3A%20ponovo%20odlaganje%20%E2%80%93%20uz%20uslove&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48282407&x4=11475&x5=Bregzit%3A%20ponovo%20odlaganje%20%E2%80%93%20uz%20uslove&x6=0&x7=%2Fsr%2Fbregzit-ponovo-odlaganje-uz-uslove%2Fa-48282407&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190411&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/bregzit-ponovo-odlaganje-uz-uslove/a-48282407?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/48281371_303.jpg
Image source Reuters/S. Vera

Item 25
Id 48282286
Date 2019-04-11
Title Opasne infiltracije Kine
Short title Opasne infiltracije Kine
Teaser U Dubrovniku se održava deveti po redu samit takozvanog formata 16+1. Heterogeni klub koji čine više evropskih zemalja i Kina je vrlo opasan za Evropsku uniju, smatra urednik DW-redakcije na rumunskom Robert Švarc.

Nema dva dana kako su Evropska unija i Kina na samo sedam strana zapečatile svoju ekonomsku saradnju. Ona bi trebalo da se proširi i da bude bez diskriminacije. Kina hoće da se otvori i neće stalno da insistira na transferu tehnologija. Kada je reč o državnim subvencijama, trebalo bi da važi međunarodno pravo. Kako će, kada i da li će ova zajednička izjava koju su u utorak U Briselu potpisali kineski premijer Li Kećijang i glavni predstavnici EU, uopšte biti sprovedena – ne zna se.

Takva regulacija sigurno neće biti u središtu sastanka kineskog premijera sa glavnim predstavnicima 16 zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope. U Dubrovniku, hrvatskom „biseru Jadrana“, od četvrtka će se govoriti samo o poslu. I o daljoj gradnji kineskog „Novog puta svile".

Kineske milijarde bi trebalo da okrepe region

Taj format se zove „16+1" i svoj debi je imao 2012. u mađarskoj prestonici Budimpešti. Otada je polako, ali sigurno dobijao zamah. Sada se tu radi o projektima vrednim milijarde u gotovo svim vitalnim oblastima šesnaestorih bivših komunističkih zemalja: infrastrukturi, tehnologiji, teškoj industriji, stanogradnji, energiji i poljoprivredi – spektar je sveobuhvatan.

Interesantan je sastav tog kruga: jedanaest država je u Evropskoj uniji, od toga pet u evrozoni, četiri države vode pristupne pregovore sa EU, a jedna od njih je pred pristupom. Kapija ka Jugoistočnoj Evropi je pirejska luka u Grčkoj koja se od pre nekoliko godina većinski nalazi pod kontrolom Kineza. Ako se sve bude odvijalo po planu, Grčka će se pridružiti tom formatu kao sedamnaesta zemlja.

Mamutski projekti podrivaju EU

No, Kini odavno nije važan samo novac ili ekonomska ekspanzija na te zemlje. Milijardski krediti i investicije se i politički isplate. Pekinška strategija kao da uspeva. Tako je grčka vlada prošle godine blokirala zajedničku izjavu 28 zemalja-članica EU kojom je trebalo osuditi katastrofalnu situaciju ljudskih prava u Kini. Kina može da se pouzda u svoje partnere.

Dubrovnik, nekada značajno čvorište trgovačkih puteva u Sredozemlju, sada bi trebalo da potpomogne mamutski kineski projekat u Evropi. Evropska unija i SAD će i dalje samo gledati šta se dešava i morati da konstatuju da spoljnopolitički uticaj Kine nezadrživo raste. Brisel je ponovo izrazio strahovanje da će Peking svojim velikim projektima u centralnoj i jugoistočnoj Evropi podriti jedinstvo EU.

Nema sumnje da su tim zemljama hitno potrebni projekti. Evropska unija i SAD su pomogli da region dobije ekonomski polet, ali su za to uvek postavljali uslove i pravila koja se moraju poštovati. Kini se fućka za ta pravila i ona tako svojim postupanjem ide na ruku nacionalistima i populistima. Novi put svile stavlja van snage demokratske i vrednosti pravne države – i to usred Evrope. Tu bi Evropi moralo da padne na pamet nešto više od izjave na sedam strana.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser U Dubrovniku se održava deveti samit takozvanog formata 16+1, kluba koji je u suštini opasan za EU, smatra Robert Švarc.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Opasne%20infiltracije%20Kine&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48282286&x4=11475&x5=Opasne%20infiltracije%20Kine&x6=0&x7=%2Fsr%2Fopasne-infiltracije-kine%2Fa-48282286&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190411&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/opasne-infiltracije-kine/a-48282286?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/41544497_303.jpg
Image source Reuters/L. Balogh

Item 26
Id 48273443
Date 2019-04-10
Title Veliki upitnici pred veliki protest
Short title Veliki upitnici pred veliki protest
Teaser Protest u subotu najavljen je kao prekretnica u pobuni protiv vlasti Aleksandra Vučića. Šta planira opozicija? Hoće li se zbilja desiti nešto veliko? I šta govore „kontramitinzi“ vlasti i performansi Željka Mitrovića?

U jednačini za 13. april jedino je poznato da će se demonstranti okupiti u tri sata ispred Narodne skupštine. „Imaćemo sastanak u četvrtak i očekujem da tada zajedno usvojimo šta se tačno radi u subotu, u nedelju, i sve ostale dane do ispunjenja zahteva koje ćemo na protestu postaviti“, kaže za DW jedan od lidera Saveza za Srbiju Dragan Đilas.

Kako DW saznaje iz organizacionih krugova, razmatraju se opcije da demonstranti ostanu na ulici tokom vikenda ili da se blokiraju saobraćajnice, ali za sada nije postignut konsenzus.

Đilas potvrđuje da je scenario zadržavanja na ulici na stolu, ali napominje da nema ideja o upadima u institucije. „Očekujem da Srbija bude u stalnom protestu od subote do trenutka kada će ova vlast prihvatiti da otvori dijalog sa opozicijom o izbornim uslovima“, kaže Đilas.

Demonstranti stižu preko prepreka

U unutrašnjosti Srbije se pripremaju za odlazak u Beograd, ali uz velike poteškoće. U novosadskom savetu protesta kažu da i dalje ne uspevaju da obezbede autobuse. „U više preduzeća je otvoreno rečeno kako ne žele da imaju probleme sa vlastima zbog toga što su iznajmili autobuse za prevoz učesnika protesta“, saopštili su Novosađani.

Na iste ili slične probleme – od nedostatka novca do pritiska na prevoznike i straha od vanrednih tehničkih pregleda, inspekcija i zatvaranja firmi – žale se i u drugim gradovima. Zato odlazak planiraju privatnim automobilima.

Uprkos preprekama, Đilas očekuje veliki broj ljudi. „Nemamo mogućnosti da finansiramo, kao što može predsednik, niti možemo da dajemo nekome radnu obavezu da dođe na protest, to je besmislica. Ali bio sam proteklih nedelja i govorio na raznim mestima i iz svakog mesta će doći makar oni koji su vodili protest. Oni će doneti svoj transparent i mislim da će svako moći da vidi da je cela Srbija u protestu zbog svega što nam se dešava i da će to biti sjajna slika i poruka“, kaže Đilas.

Dolazak najavljuje i Građanski front. Radomir Lazović iz Inicijative „Ne davimo Beograd“, koja je jedna od članica Fronta, kaže da će se oni okupiti ispred zgrade Beograđanke pod sloganom „Pobunjeni gradovi“.

„U raznim krajevima Srbije postoje neverovatne stvari koje smo gledali, mehanizmi otimanja javnih dobara, i dodajemo i te probleme na spisak svih onih zahteva koji su već iznošeni – slobodni mediji, slobodni izbori i suprotstavljanje nasilju“, kaže Lazović za DW.

Produbljivanje jaza

Retorika između vlasti i opozicije se zaoštrava. Prema brojnim svedočenjima ljudi na društvenim mrežama, vladajuća stranka svakodnevno poziva građane na dva velika skupa. Prvi je u četvrtak u Novom Sadu, a drugi 19. aprila u Beogradu. Predsednik Aleksandar Vučić ga najavljuje kao najveći u istoriji Srbije i negira da se radi o kontramitinzima. „Pa niko ne zakazuje ništa u istom danu. Ili valjda hoćete da zabranite slobodu i pravo nekom na javno okupljanje“, rekao je Vučić novinarima u Loznici gde je boravio u okviru kampanje „Budućnost Srbije“.

„Vlast želi da pokaže da može da dovede nekoliko puta više ljudi od opozicije. To se ne može sprečiti i to ste imali na gotovo svim protestima koji su proteklih deset godina hit u svetu. Arogantna i autoritarna vlast uvek primenjuje tu vrstu treninga“, kaže o tome profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković.

Najave kontramitinga prate i naslovnice tabloida sa kojih se direktno najavljuje rat. „Od toga da će biti državni udar, puč, revolucija, da su angažovani ukrajinski specijalci koji će da pucaju… Da je ovo neka normalna zemlja, tužilaštvo bi već reagovalo, jer to je prosto širenje panike“, ističe Dragan Đilas.

Sa naslovnica, pritisak se ovog puta seli i u realnost, jer je vlasnik televizije Pink Željko Mitrović najavio da će pokrenuti turneju pod sloganom „Stop nasilju, samo ljubav“, u okviru koje će „u stopu pratiti“ demonstrante i puštati im muziku sa kamiona. Mitrović nije pristao da govori za DW o tome.

MUP je međutim u sredu zabranio Mitroviću takav skup, potvrđeno je za DW.

„I kad nema kamiona, Željko Mitrović prati demonstrante svojim televizijama već jako dugo. Mi smo se stotinu puta našli na tim kanalima gde nam se pretilo, gde su nam se glave zaokruživale“, kaže o tom pokušaju performansa Lazović.

„Da komentarišem Željka Mitrovića i njegovo ludilo je ispod svakog nivoa. Ako nadležni organi to ne spreče, sprečićemo mi sa našim redarima“, rekao je Đilas za DW pre nego što je saopštena odluka MUP-a.

„Odlučujuća bitka“ ili zamajac?

Šta u takvoj atmosferi uopšte može da se očekuje od pompezno najavljenog protesta? Ništa spektakularno, kaže Stojiljković. „Treba dimenzionirati zahteve. Zahtev za ostavku nekoga ko uporno neće da je podnese, zahtev je koji pokazuje da je on kod vas izgubio kredibilitet, ali nije nešto što je operativno. Ako imate vlast koja uporno izbegava svaku vrstu pregovora, treba tu da je gađate“, kaže naš sagovornik, smatrajući da bi blokiranje saobraćajnica „samo uplašilo ljude“.

U Inicijativi „Ne davimo Beograd“ kažu da u subotu očekuju veći broj ljudi, ali da ne veruju u odlučujuće bitke i najavljuju protest 24. aprila, kada će biti tri godine od rušenja u Hercegovačkoj ulici. „Verujemo u kontinuiranu borbu koja mora da se vodi i nakon nekog velikog protesta. Mislimo da je to nedostajalo i Petog oktobra, sa kojim se ovaj protest često poredi“, kaže Lazović.

Više optimizma stiže od onih koji su vodili proteste 5. oktobra. Jedan od lidera Otpora i osnivač Egzita Bojan Bošković slaže se da je najbolje insistirati na fer uslovima izbora. „Ali potrebno je da ti fer uslovi traju neki normalan vremenski period kako bi opozicija mogla da objasni ljudima u čemu je razlika između njih i Aleksandra Vučića“, kaže Bošković za DW i dodaje: „U ovakvoj atmosferi šizofrene kontrole, koji nam drugi način ostaje osim da se izađe na ulicu? I tako do generalnog štrajka, verovatno.“

Ko neće doći?

Dok parolom pozivaju na jedinstvo, i dalje se vodi tiha rasprava između „desnice“ i „levice“ ili onoga što se pod time razume. Gostujući u „Utisku nedelje“, lider Dveri Boško Obradović potvrdio je ranije stavove o recimo Paradi ponosa i oživeo debatu mogu li desni i levi zajedno.

„To razumem kao ledenu noć u kojoj psi i mačke spavaju zajedno“, objašnjava profesor Zoran Stojiljković. „Kad budete dobili normalan politički prostor, nije neverovatno da će se to naći kao konkurentne političke grupacije. Za sada je razlog preživljavanja, borba oko elementarnih uslova i oko bitnih vrednosti oko kojih su se mogli dogovoriti“, kaže Stojiljković.

Iz Građanskog fronta kažu da ih „desničarenje“ odbija od protesta, ali dolaze kako bi podržali nezadovoljstvo građana. „Mislim da ne treba s Vučićem da se nadigravamo po pitanju nacionalizma, već da se okupimo oko ideja solidarnosti, socijalne sigurnosti“, kaže Radomir Lazović.

Artikulacije takvih zahteva, mogla bi na ulice izvesti i radnike koji, prema istraživanjima, nisu značajnije zastupljeni u protestima. „Svuda u svetu imate proteste kao proteste mladih obrazovano-urbanih, srednje klase koja je relativno pristojno živela“, kaže Stojiljković.

„Ona ima prostora da se bavi demokratskim pravima i slobodama, povremeno pomene i socijalne razlike, nesigurnost i prekarizaciju, ali to nikome ne adresira i ništa konkretno niste čuli. Bez toga teško da možete da imate više radnika u tim protestima“, zaključuje Stojiljković koji je i predsednik sindikata „Nezavisnost“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Protest u subotu najavljen je kao prekretnica u pobuni protiv vlasti. Hoće li se zbilja desiti nešto veliko?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Veliki%20upitnici%20pred%20veliki%20protest&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48273443&x4=11475&x5=Veliki%20upitnici%20pred%20veliki%20protest&x6=0&x7=%2Fsr%2Fveliki-upitnici-pred-veliki-protest%2Fa-48273443&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190410&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/veliki-upitnici-pred-veliki-protest/a-48273443?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/47840205_303.jpg
Image source picture-alliance/AA/M. Miskov

Item 27
Id 48270138
Date 2019-04-10
Title Legenda odlazi u legendu
Short title Legenda odlazi u legendu
Teaser Dirk Novicki se oprostio od publike u Dalasu – pred njima je igrao 21 godinu. Brojke koje za sobom ostavlja u NBA ligi manje su važne od toga što je uvek ostao skroman i svoj, piše u svom komentaru Andreas Sten-Cimons.

Da li se to ikada desilo? Jedan atleta uvodi revoluciju u svoj sport, najbolja liga sveta se prilagođava njegovom stilu, on je jedan od najboljih svih vremena – a ostaje svo vreme čvrsto na zemlji. Ne menja se ni za jotu, ostaje skroman kakav je uvek bio. Dirk Novicki je uspeo u tome sve do kraja svoje neuporedive karijere u NBA.

Kada su ga kao 19-godišnjaka otkrili Dalas Maveriksi, u njemu su trener Don Nelson i njegov sin i pomoćnik Doni Nelson videli potencijal: div od 213 santimetara koji pouzdano pogađa iz daljine. Tolike ljude su u SAD do tada slali pod koš – nije bilo dugajlija koje igraju spolja. Danas pak skoro svaki visoki igrač mora da ima šut za tri ukoliko želi da bude u timu.

Statistika Dirka Novickog na kraju karijere govori za sebe: više od 31.000 poena, preko 11.000 skokova i 3.000 asistencija, više od 1.000 blokada i ukradenih lopti. Takvu mnogostranost je imao malo koji igrač u NBA. Novicki je šesti najbolji strelac u istoriji lige i najbolji Evropljanin ikada u toj kategoriji.

Ali broj 21 bolje govori o njegovom karakteru nego svi drugi. Jer toliko je, 21 godinu, Novicki igrao samo za Maverikse. Nijedan drugi igrač nije odigrao toliko sezona u najjačoj ligi sveta uvek u istom dresu.

Dok su druge NBA zvezde njegovog doba uglavnom izgledale kao da se više staraju o svom imidžu, brojkama i hranjenju pratilaca na društvenim mrežama trivijalnostima, Novicki je svo vreme ostao nepretenciozan.

Bilo je dirljivo videti kako se radovao što su se na njegovom oproštaju pojavili heroji njegovog dečaštva čije je postere lepio po sobi: Skoti Pipen, Čarl Barkli, Leri Bird, Šon Kemp i Detlef Šremp. Odreda legende NBA koji su sada došli da odaju priznanje još jednoj legendi.

„Nadrealno je što ljudi žele moj autogram ili fotografiju sa mnom samo zato što pomalo znam da ubacim loptu u koš“, rekao je Novicki još 2014. na kraju dokumentarnog filma „Savršen šut“ o njegovoj karijeri. Ta rečenica mnogo govori o njemu.

Novicki je u svojoj karijeri osvojio brojna priznanja, neka od njih su za sva vremena: bio je MVP lige 2007. godine, a četiri godine kasnije šampion NBA i najbolji igrač finalne serije. Na polju skromnosti, primernosti i lojalnosti zaslužio je još gomilu trofeja.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Dirk Novicki se oprostio od publike u Dalasu – pred njima je igrao 21 godinu. Uvek je ostao skroman i svoj.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Legenda%20odlazi%20u%20legendu&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48270138&x4=10690&x5=Legenda%20odlazi%20u%20legendu&x6=0&x7=%2Fsr%2Flegenda-odlazi-u-legendu%2Fa-48270138&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190410&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/legenda-odlazi-u-legendu/a-48270138?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/48269792_303.jpg
Image source picture-alliance/dpa/T. Gutierrez

Item 28
Id 48263417
Date 2019-04-10
Title Šta je bolje: gorivne ćelije ili baterije?
Short title Šta je bolje: gorivne ćelije ili baterije?
Teaser Da li bi proizvođači automobila trebalo da ulažu sredstva samo u vozila na električni pogon i baterije, ili na vodonične gorivne ćelije? Oko toga se trenutno premišljanju veliki koncerni. Koji pogon je bolji?

Kada se radi o saobraćaju, jedno je sigurno; ni u kom slučaju neće moći i dalje ovako. Ali, kako će izgledati budućnost – to nije sigurno. Ako je suditi po Folksvagenu, odgovor je prilično jasan: ubuduće će se ulicama kretati električni automobili na baterije.

Iako najveća evropska fabrika automobila na tom planu posebno mnogo investira, Folksvagen se ipak ne oprašta od alternativa, kao što je na primer, pogon na vodonične gorivne ćelije. Od oko 40 milijardi evra koje nemački graditelji automobila hoće da tokom naredne tri godine investiraju u razvoj alternativnih pogona – pre svega električnog – samo mali deo se izdvaja za vodonični pogon.

Malo pare – i veliki domet

Precizno uzevši, i automobili sa vodoničnim gorivnim ćelijama su električni automobili. Samo što kod njih elektromotor ne dobija energiju iz baterije, već iz vodonične gorivne ćelije. U njoj se odvija hemijska reakcija između vodonika i kiseonika, pri čemu nastaje struja koja pokreće motor. Nema štetnih gasova – nastaje samo vodena para.

Vodonične ćelije na prvi pogled imaju ogromne prednosti. „Punjenje rezervoara“ traje oko tri minuta a domet je oko 600 kilometara – što je znatno više od automobila na baterije.

Visoki troškovi, malo stanica za punjenje

Vodena para kao jedini izduvni gas, veliki domet, brzo sipanje goriva, sve to zvuči kao da je vodonik pogonsko gorivo budućnosti. No, i ta tehnologija ima svoje loše strane. Tu je najpre cena vozila koja je veća nego kod običnih električnih automobila. U gorivnoj ćeliji se nalazi platina i to diže cenu. Osim toga još ne postoji masovna proizvodnja automobila na vodonični pogon.

Osim toga, automobili na vodonik nisu baš tako blagi prema životnoj sredini kao što to izgeda na prvi pogled. To pokazuje stepen iskoristivosti kojim se označava odnos proizvedene i upotrebljene energije. Kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem on iznosi oko 30 odsto. A vodonična gorivna ćelija ima stepen iskoristivosti od 20 do 30 odsto, rekao je automobilski ekspert Štefan Bracel za magazin Velt am zontag.

Razlog je u tome što se vodonik ne može jednostavno da se eksploatiše iz nekog prirodnog nalazišta. On mora biti proizveden i to uz utrošak energije; kada se proizvede, mora da se komprimira, da se transportuje do benzinske pumpe i posle mora da se pretvori u struju kako bi pokrenuo automobil. Na tom putu je veliki gubitak energije.

Doduše, ni električni automobili na baterije nisu baš posebno ekološki – pa ni u slučaju da se struja dobija samo iz obnovljivih resursa. A u proizvodnji baterija nastaje i velika količina CO2. Osim toga, za to se upotrebljavaju i retki elementi ili oni koje je teško eksploatisati kao što su litijum ili kobalt. A njihovo eksploatisanje takođe zagađuje životnu sredinu.

Loša infrastruktura

Bilo da se radi o vodoniku, struji ili gasu, proboj neke tehnologije na tržište će zavisiti i od toga koliko je razvijena mreža stanica za punjenje. A ta mreža je vrlo slabo razvijena kada je reč o vodoniku.

Trenutno vodonik može da se sipa u rezervoar na oko 50 mesta u čitavoj Nemačkoj. Taj broj bi trebalo da se poveća do 2020. bi nemačka vlada trebalo da postavi još 100 stanica za privatne automobile, ali i to će biti premalo. Vozačima električnih automobila je na raspolaganju oko raspolaganju oko 17.000 stanica za punjenje baterija – a trenutno se mnogo investira u proširenje te mreže.

Beznačajan broj vodoničnih automobila

A što se tiče izbora vozila, on je takođe ekstremno mali. Jedan od malog broja modela proizvodi Tojota. Ta firma, pored hibridnih vozila, dosta radi i na razvoju vodoničnih automobila, dok tek u narednoj deceniji namerava da pravi i električne automobile na baterije.

„Moramo sada da počnemo sa sklapanjem automobila na gorivne ćelije, sada, a ne kasnije“, rekao je portparol Tojote Hisaši Nakai za Velt am zontag. Prva serijski proizvođena limuzina na vodonik je Tojota Mirai. Najkasnije do 2021. godine bi trebalo da bude prodato oko 30.000 komada. Trenutno ih na ulicama ima nekoliko hiljada. U Japanu je 2017. u promet pušteno nešto manje od 850 vodoničnih automobila.

I Honda ima vodonični model: Kleriti fjul sel. No, on se ne prodaje u Nemačkoj.

Treći proizvođač koji polaže na ovu tehnologiju je Hjundai. Model Nekso može da sa jednim punjenjem pređe oko 660 kilometara. Krajem 2018. Hjundai je položio kamen-temeljac nove fabrike gorivnih ćelija u gradu Čungjuu. A to je korak ka cilju koncerna da do 2030. godine sklopi pola miliona vozila na gorivne ćelije. Za to preduzeće hoće da uloži šest milijardi u tehnološki razvoj i proizvodne kapacitete za vodonične automobile.

Nemački model može samo da se iznajmi

Nemci koji se ovom tehnologijom bave više od 20 godina, imaju funkcionalne prototipe, ali još nijedan proizvod zreo za serijsku proizvodnju. Pri tome je Dajmler još 2011. predstavio tri automobila iz kojih su izvađeni motori sa unutrašnjih sagorevanjem i u njih postavljene gorivne ćelije. Oni su obišli svet. Ova firma nudi svoj prvi model od novembra 2018, ali on može samo da se iznajmi.

I u Kini, koja je ogromno tržište na koje bi svaki proizvođač hteo da plasira svoje automobile, gorivne ćelije će imati važnu, mada ne i odlučujuću, ulogu. Do 2030. godine, u Kini bi na kineskim ulicama trebalo da postoji oko deset miliona električnih automobila (sada ih je oko 1,3 miliona). Ima vrlo malo vodoničnih automobila; da bi se to promenilo, Kina prilagođava infrastrukturu, pa bi do 2030. godine trebalo da ima oko 3000 stanica za punjenje vodonika.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Da li bi proizvođači automobila trebalo da ulažu sredstva samo u vozila na električni pogon ili na vodonik?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::%C5%A0ta%20je%20bolje%3A%20gorivne%20%C4%87elije%20ili%20baterije%3F&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48263417&x4=10690&x5=%C5%A0ta%20je%20bolje%3A%20gorivne%20%C4%87elije%20ili%20baterije%3F&x6=0&x7=%2Fsr%2F%C5%A1ta-je-bolje-gorivne-%C4%87elije-ili-baterije%2Fa-48263417&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190410&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/šta-je-bolje-gorivne-ćelije-ili-baterije/a-48263417?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/48249711_303.jpg
Image source picture-alliance/dpa/T. Ye

Item 29
Id 48260015
Date 2019-04-09
Title Savez iz koristi
Short title Savez iz koristi
Teaser Sastanak predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana i Rusije Vladimira Vladimiroviča Putina u Moskvi privukao je pažnju nemačkih medija, između ostalog i zato što Turska kao članica NATO kupuje rusko oružje.

I pored žestoke kritike iz SAD, Turska namerava da kupi ruske oružane sisteme. „To je naše suvereno pravo“, rekao je predsednik Redžep Tajip Erdogan nakon sastanka sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom u Moskvi. „Niko ne može da zahteva da se toga odreknemo“.

Erdogan je rekao da već postoji red vožnje kada je reč o toj kupovini. Kaže i da će isporuka odbrambenih raketa početi u julu. Isplate Rusiji su već u toku. Prema ruskoj agenciji Interfaks, četiri protivvazdušna sistema tipa S-400 trebalo bi da koštaju oko 2,2 milijarde evra.

„Ovi planovi su se pobrinuli za zategnut odnos u NATO“, piše tabloid Bild: „Shodno tome, na dnevnom redu su prema navodima Kremlja bili i drugi obećavajući projekti u kojima bi Rusija mogla da snabdeva Tursku modernim oružjem. Ovo je već treća poseta Erdogana Rusiji od početka godine“.

Javni servis ARD je na internet-portalu dnevnika Tagesšau takođe utvrdio da je se „Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan sastaju već treći put ove godine. I ponovo su predsednik Rusije i Turske odvojili mnogo vremena za to. To su dva muškarca koji – i pored toga što se tako nazivaju – zasad neće postati prijatelji. Dva predsednika, međutim, trenutno duvaju u istu tikvu jer imaju zajedničke interese. To su ekonomski interesi, baš kao i politički i geostrateški“.

„Ruski predsednik je pohvalio to što je rusko-turska saradnja na planu energije u međuvremenu dobila strateški karakter. Rusija je najveći isporučilac zemnog gasa u Tursku. Prošle godine smo izvezli 24 milijarde kubnih metara, rekao je Putin. Stavljanje gasovoda u pogon će unaprediti isporuke gasa ruskim potrošačima. I ne samo to. Preko gasovoda će gas dugoročno biti dalje sprovođen u Jugoistočnu Evropu. Za Moskvu je ta ruta još jedna alternativa za tranzit gasa preko Ukrajine – i mogućnost da ostvari veći politički uticaj u zemljama kao što su Bugarska, Mađarska ili Srbija“, piše Tagesšau između ostalog u podužem tekstu koji završava rečima: „Iako su danas stalno isticane zajedničke stvari: obe strane imaju u vidu u prvoj liniji svoje interese. To je, i ostaće tako, pre svega savez iz koristi“.

Osim informacija o ovom sastanku, bečki Standard je podsetio da je „Sirija ishodište i krajnja tačka odnosa dve zemlje. Tamo je pre dve godine počeo veliki raskol – kada je ruski vojni mlaznjak oboren jer ga je pogodio jedan turski vojni avion. Razdvajanje sfera uticaja u Siriji je naposletku dovelo do (teške) alijanse dve hegemonijalne sile u regionu. Turska cilja na Sever, deo zemlje pretežno naseljen Kurdima, dok Rusija hoće da u čitavoj Siriji cementira vladavinu svog protežea Bašara al Asada.“

„Kremlj je u prvi plan stavio ekonomske teme. Pored gradnje nuklearne elektrane Akuju, koja će biti završena 2023, i gasovoda Turski tok, koji bi trebalo da počne s radom već krajem godine, Putin je predložio i širenje vojne saradnje. Tu ima mnogo potencijala, rekao je šef Kremlja. Pri tome je već i sadašnji dil dve zemlje sporan. Turska kupovina ruskih protivvazdušnih raketa tipa S-400 provocirala je spor u NATO. Vašington je reagujući zapretio Ankari da neće prodavati Turskoj avione F-35“, piše bečki Standard.

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Sastanak predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana i Rusije Vladimira Vladimiroviča Putina bio je tema štampe.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Savez%20iz%20koristi&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48260015&x4=10687&x5=Savez%20iz%20koristi&x6=0&x7=%2Fsr%2Fsavez-iz-koristi%2Fa-48260015&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190409&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/savez-iz-koristi/a-48260015?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/48255955_303.jpg
Image source picture-alliance/dpa/A. Filippov

Item 30
Id 48250298
Date 2019-04-08
Title „Dolazi li to socijalizam?“
Short title „Dolazi li to socijalizam?“
Teaser U Berlinu se potpisuje peticija kojom se traži da grad prisilno otkupi stanove privatnih firmi koje poseduju preko tri hiljade stanova. Ta ideja „nacionalizacije“ uglavnom nailazi na negativne komentare nemačke štampe.

„Ako ne uspeju druge mere sa ciljem da lokalne samouprave sagrade više socijalnih stanova, u slučaju nužde bi morala da usledi nacionalizacija“, rekao je šef stranke Zelenih Robert Habek za nedeljno izdanje lista Velt. On je dodao da nemački Osnovni zakon predviđa takve nacionalizacije za opšte dobro: „Bilo bi apsurdno da to primenjujemo samo kada gradimo nove auto-puteve a ne i da bismo se suprotstavili nedostatku stambenog prostora.“

U (glavnom) gradu-pokrajini Berlinu je od 6. aprila počelo sakupljanje potpisa sa ciljem da se o inicijativi nacionalizacije glasa u pokrajinskom parlamentu. Na udaru nacionalizacije bi se našle samo firme koje izdaju više od 3.000 stanova. Smatra se da bi Berlin za obeštećenje vlasnicima trebalo da plati više od trideset milijardi evra. Samo jedna od takvih firmi, koncern Dojče vonen, u glavnom gradu izdaje oko 112.000 stanova.

Do glasanja u parlamentu će moći da dođe ukoliko budu sakupljeni potpisi najmanje sedam odsto građana sa pravom glasa. Parlament i pored toga može da odluči da li će da stavi predlog na glasanje ili ne. Ukoliko odbije da se bavi predlogom, građani imaju pravo da raspišu referendum o tom pitanju (u Nemačkoj su dozvoljeni samo referendumi na nivou pokrajina, a ne i na nivou federacije).

U Berlinu je na vlasti takozvana crveno-crveno-zelena koalicija (SPD, Stranka Levice i Zeleni) koja nije složna oko ovog pitanja. Levica podržava sakupljanje potpisa ali je jedina od vladajućih stranaka koja je o tome donela programsku odluku na kongresu; u redovima SPD i Zelenih se političari različito izjašnjavaju o akciji.

Šef pokrajinske vlade i gradonačelnik Mihael Miler (SPD) izražava se uzdržano, ali indirektno poručuje da ne podržava tu ideju: „Bilo bi mi drago kada bismo pošli bržim i lakše izvodljivim koracima koji bi za stanare značili konkretnu pomoć“, rekao je Miler i objasnio da u te korake za njega pre svega spadaju „gradnja i otkup stanova“.

U Nemačkoj stanove izdaju opštine, stambene zadruge ili privatnici. Tokom poslednjih nekoliko godina, cene kirija u stanovima privatnih firmi su rasle mnogo brže nego u stanovima opština ili zadruga. Godine 2017. prosečna cena kirija po kvadratnom metru (ne računajući troškove za grejanje, vodu i struju) kod privatnika je iznosila 8,70 evra, dok su u opštinskim i zadružnim stanovima cene iznosile 7,50, odnosno 7,40 evra po kvadratnom metru. Ti iznosi su daleko veći u velikim gradovima, a rekorder je Minhen.

Na saveznom nivou, vladajuće stranke CDU/CSU i SPD odbacuju Habekov predlog i smatraju da bi situaciju poboljšale neke druge mere poput povećanja javnog i privatnog investiranja u gradnju stanova. Evo kako aktuelne diskusije prate komentatori nemačkih dnevnih listova.

List Nirnberger nahrihten piše: „Mnogi predlozi koje je dao šef Zelenih Robert Habek u borbi protiv manjka stambenog prostora sasvim su u redu – ali jedan je veoma opasan: stranka koja bi mogla da bude deo sledeće nemačke vlade smatra da je nacionalizacija u velikom stilu oprobano sredstvo politike. To možda dobro prolazi u javnosti, ali može da prouzrokuje i loše stvari. Zapelo bi sa hitno potrebnim investicijama, jer preduzeća u budućnosti više ne bi bila sigurna da li bi im, i kada, država oduzimala imovinu.“

„Berlin je radikalniji od ostatka Republike“, smatra dnevnik Mitelbajeriše cajtung: „To pokazuje sakupljanje potpisa koje je počelo tokom vikenda – akcija hoće da se od firmi sa više od 3.000 stanova prisilno otkupe stambeni objekti. Prašina koja se zbog toga digla seže mnogo dalje od Berlina. Dolazi li to socijalizam? Na to pitanje može odmah da se odgovori: ne, dotle se neće stići. I pored toga, inicijativa ima snagu i pogodila je osetljiv nerv.“

A Štraubinger tagblat piše: „Čak i kada bi Berlin otkupio 242.000 stanova, posle toga ne bi bio dodatno sagrađen ni jedan jedini stan. Investitori, bez kojih nestašica stanova ne može da se savlada, bili bi zastrašeni i iritirani. A ne znači ni da bi se kirije smanjile: i opštinski stanodavci su poslednjih godina ozbiljno povećali cene.“

Noje osnabriker cajtung se pita: „Može li se privatnicima zameriti to što hoće da sa svojim stanovima izvuku što veći profit? Ne – ne može. Pri tome svaki razboriti privati stanodavac zna da ceni dobre i pouzdane stanare. Država mora da dela tako da ne zadire u prava privatnika.“

A nadregionalni dnevnik Tagescajtung piše da je „obećanje da se jednima nešto uzme da bi se drugim nešto dalo, jednostavno je. Ali kada se radi o temi vlasništva u neoliberalizmu, ništa nije jednostavno. Najpre zato što bi na primeru Berlina svima trebalo da bude jasno da upravo taj grad sigurno nema milijarde evra da bi za svoje građane otrgao čitave stambene četvrti iz ruku globalno operativnih špekulanata. U glavnom gradu zbog besparice ne funkcioniše ni prijavljivanje novorođenog deteta... A s druge strane, nacionalizacijom se stvara nada da može da se izvede nešto što pravno gledano nije moguće.“

priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser U Berlinu se potpisuje peticija kojom se traži da grad prisilno otkupi stanove privatnih firmi.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::%E2%80%9EDolazi%20li%20to%20socijalizam%3F%E2%80%9C&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48250298&x4=10687&x5=%E2%80%9EDolazi%20li%20to%20socijalizam%3F%E2%80%9C&x6=0&x7=%2Fsr%2Fdolazi-li-to-socijalizam%2Fa-48250298&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190408&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/dolazi-li-to-socijalizam/a-48250298?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/38185356_303.jpg
Image source picture-alliance/Arco Images

Item 31
Id 48248092
Date 2019-04-08
Title Cenzura pomešanih osećanja
Short title Cenzura pomešanih osećanja
Teaser Nakon ponovljenih optužbi na račun Majkla Džeksona, njegove pesme skinute su sa programa radija širom sveta. Otkud ta potreba da se zaštitimo od kontroverzi? O tome za DW govori filozofkinja Marija-Sibila Loter.

Dokumentarni filma „Leaving Neverland“ u kojem dvojica muškarca optužuju pokojnog Majkla Džeksona za seksualno zlostavljanje prikazan je tokom vikenda i u Nemačkoj na privatnoj televiziji ProSieben. Ispred zgrade te televizije okupilo se nekoliko desetina Džeksonovih fanova da protestuju i tako je nastavljena debata o liku i delu čuvenog umetnika koji je inače dvaput sudski oslobođen optužbi za seksualno zlostavljanje.

Međutim, brojne radio-stanice širom sveta su već donele svoju presudu tako što su izbacile Džeksonove pesme iz programa. „Mislim da su takve reakcije zastrašujuće. Čak i kad bi imalo smisla razumeti ono što neki umetnik radi kao nekakvu kvalitativnu ocenu njegove umetnosti, bojkot ne bi imao smisla jer izricanje javnih optužbi protiv neke osobe ne može biti poistovećeno sa sudskom presudom“, kaže u intervjuu za DW filozofkinja Marija-Sibila Loter.

„Kada se javnim optužbama ugled samo dovede u pitanje, to može direktnos odvesti u uništenje umetničke egzistencije – makar kod osoba koje nisu etablirane kao Majkl Džekson“, smatra ova profesorka etike sa Univerziteta Rur-Bohum.

„Novi puritanizam“

Naša sagovornica veruje da je maratonski dokumentarac veoma upečatljiv te da su slike koje pokreće u glavama gledalaca sasvim drugačije nego dok su ranije čitali o istim optužbama u novinama. „Radio-stanice pretpostavljaju da će ljudi narednih sedmica ili meseci imati te slike pred očima kad god čuju pesmu Majkla Džeksona. Nalazim da je čudnovato i uznemirujuće kada se pokušava da se odrasli ljudi izoluju od takvih pomešanih osećanja“, kaže Loter.

„Suočavanje sa tim se izbegava jer niko ne žali da i sam dospe u moralno sumnjivu poziciju. To svakako proizilazi manje iz sopstvenih etičkih ubeđenja, a više iz straha od javnog mnjenja prema kojem sami ne želimo da se odredimo. Ali primenom cenzure faktički se stavljate na stranu moralno gnevnih. Trenutno u pogledu na neka etička pitanja ionako vlada novi puritanizam“, dodaje ona.

Zahtevi političke korektnosti

Loter govori o promeni očekivanja od umetnika – nekada su rokenrol zvezde bile ljudi koji žive bez pravila, što se naslanjalo na sliku „genija“ iz 18. veka. Genijem nije smatran neko ko se podvrgava postojećim pravilima već neko ko stvara sopstvena pravila. Danas, kaže filozofkinja, kao da bismo hteli da umetnik ostane genije, ali da istovremeno bude i sasvim uzoran u svakom pogledu.

„To vidite na pritisku kojem su izloženi glumci u Sjedinjenim Državama s obzirom na norme političke korektnosti koje se stalno menjaju i sve su zahtevnije. Moraju javno da se izvinjavaju kada glume pripadnika neke manjine ili nepokretnu osobu jer su im navodno uzeli ulogu koja pripada toj manjini ili grupi. To je, po mom mišljenju, zastrašujući novi kod koji zapravo više ne dozvoljava glumu“, kaže Loter u intervjuu za DW.

„Uopšte se ne zalažem za larpurlartističko poimanje umetnosti, prema kojem umetnost ne bi imala ništa sa moralom. Naprotiv, upravo verujem da popularna umetnost može mnogo doprineti moralnom obrazovanju – ali ne ako nam svet prikazuje idealnijim nego što jeste“, kaže ona. „Ali smatram tužnom regresijom potrebu da odjednom više uopšte ne budemo suočeni sa tim da osobe koje su sjajni glumci ili fantastični pevači imaju i svoje tamne ili sramotne strane.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Filozofkinja Marija-Sibila Loter za DW govori o uklanjanju pesama Majkla Džeksona zbog optužbi na njegov račun.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Cenzura%20pome%C5%A1anih%20ose%C4%87anja&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48248092&x4=10690&x5=Cenzura%20pome%C5%A1anih%20ose%C4%87anja&x6=0&x7=%2Fsr%2Fcenzura-pome%C5%A1anih-ose%C4%87anja%2Fa-48248092&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190408&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/cenzura-pomešanih-osećanja/a-48248092?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/46394749_303.jpg
Image source Reuters/B. Tessier

Item 32
Id 48235573
Date 2019-04-06
Title Bregzit – očaj, frustracije, bes
Short title Bregzit – očaj, frustracije, bes
Teaser „Tereza Mej će možda ući u udžbenike kao premijerka koja je sve pokušala, ništa nije postigla, a na kraju je izgubila i ono što je imala“, piše nemačka štampa o nastavku sage oko Bregzita. London sada traži odlaganje.

Rok za Bregzit je već jednom produžen na 12. april, ali britanski parlament u brojnim glasanjima nije našao većinu za varijantu izlaska – više puta je odbijan ugovor koji je Vlada premijerke Tereze Mej ispregovarala sa Briselom, odbijeno je i da Velika Britanija bez dogovora naprosto napusti EU kao i da ostane ili pak raspiše novi referendum o istom pitanju.

Sada Tereza Mej pismom traži od EU da se stvar opet odgodi do 30. juna – to joj je prethodno odobrio parlament u Londonu sa 313 prema 312 glasova. U Briselu je to problem jer su u maju izbori za Evropski parlament. Ako Britanci ne dobiju pravo da glasaju na tim izborima, a ostanu članica EU još neko vreme, moguća je lavina tužbi britanskih građana jer im je uskraćeno pravo na predstavnike u zakonodavnom telu EU.

Tereza Mej zato kaže da bi London uradio sve da napusti EU do 22. maja, ali da će početi sa pripremama za glasanje na izborima. Oni bi morali biti raspisani za teritoriju Velike Britanije najkasnije do 12. aprila. Učešće na još jednim evropskim izborima ne bi bilo dobro dočekano u redovima konzervativaca Tereze Mej.

„Najbolje među odreda lošim rešenjima bilo bi odlaganje Bregzita za još dve godine“, piše Fraje prese (Kemnic). „London bi imao vremena da raspiše nove izbore ili održi drugi referendum. Brisel bi morao da proguta žabu jer bi Britanci do tada imali pravo glasa u Briselu. Ali veliko je pitanje da li Mej još ima snage za ovakav potez.“

List Velt (Berlin) piše: „Tereza Mej će možda ući u udžbenike kao premijerka koja je sve pokušala, ništa nije postigla, a na kraju je izgubila i ono što je imala. Od dana dolaska na funkciju u julu 2016. je njen prioritet bio da odobrovolji tvrdolinijaše u među svojim konzervativcima. Normativna snaga činjenica – da je nemoguće napustiti EU, a zadržati sve prednosti EU – sada se probija u političku realnost. Umesto da je to priznala na početku, Mej je izložila svoju zemlju i Evropu politički i ekonomski izrazito štetnom procesu rastakanja.“

Bregzit je trebalo da bude put u zlatnu budućnost. Atmosfera napretka? Od toga nema ništa“, piše Frankfurter algemajne cajtung. „Više vladaju očaj, frustracije i bes. Kada se jednom budu ispitivali razlozi zašto poverenje ljudi u politiku svuda opada, na ovom primeru će moći svašta da se nađe.“

Frankfurter rundšau tumači: „Najčistije rešenje bio je i ostao drugi referendum. Na njemu se Britancima ne bi postavilo isto pitanje kao 23. juna 2016. već novo: Da li ste za ugovor o istupanju iz EU koji je u međuvremenu sačinjen? Vreme je da se konačno obiđu nejasnoće Bregzita jednim planom koji bi svima bio razumljiv. Jer neće večno ostatak EU trpeti britanske apsurde.“

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Nemačka štampa komentariše zahtev Londona da se Bregzit ponovo odloži.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Bregzit%20%E2%80%93%20o%C4%8Daj%2C%20frustracije%2C%20bes&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48235573&x4=10687&x5=Bregzit%20%E2%80%93%20o%C4%8Daj%2C%20frustracije%2C%20bes&x6=0&x7=%2Fsr%2Fbregzit-o%C4%8Daj-frustracije-bes%2Fa-48235573&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190406&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/bregzit-očaj-frustracije-bes/a-48235573?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 33
Id 48234742
Date 2019-04-06
Title Valterov duh je i danas potreban
Short title Valterov duh je i danas potreban
Teaser Šesti april je Dan grada Sarajeva – tog dana 1945. je grad oslobođen, a istog datuma 1992. je počela opsada. Onog prvog datuma je poginuo i Vladimir Perić Valter, legendarni ilegalac i narodni heroj Jugoslavije.

Priča o sarajevskom ilegalcu Valteru, jednom od najboljih obaveštajaca partizanskog pokreta iz Drugog svetskog rata, ispričana je mnogo puta, ali je uvek aktuelna zbog snažnog simboličkog značaja svega što Valter i danas predstavlja – simbol borbe dobra protiv zla.

Valter je bio sekretar Mesnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) u Sarajevu i jedan od organizatora otpora u glavnom gradu BiH. Rođen je 1919. godine u Prijepolju, a poginuo je 6. aprila 1945. godine u završnim borbama za oslobođenje Sarajeva. Posthumno je odlikovan ordenom narodnog heroja Jugoslavije.

„Valter je u završnim borbama za oslobođenje Sarajeva uspeo da spasi Električnu centralu koju su Nemci hteli da unište.... Neprijatelj je zapalio Fabriku duvana, Tvornicu Ključ i još neke objekte, ali su oni najznačajniji ipak sačuvani. Sačuvana je i Električna centrala u čijoj je odbrani poginuo i Valter“, ispričala je u jednom razgovoru za DW Nađa Biser-Taso, koja je sa prvim grupama partizana ušla u Sarajevo aprila 1945.

„Vidite li ovaj grad? To je Valter“

U međuvremenu je snimljen i film „Valter brani Sarajevo“ u režiji Hajrudina Šibe Krvavca. Film je na Televiziji Sarajevo prikazivan gotovo svakog 6. aprila od 1972. godine, što je priču o sarajevskom ilegalcu i simbolu otpora pronelo od glavnog grada BiH i tadašnje Jugoslavije, sve do daleke Kine u kojoj je taj film postalo najgledaniji u istoriji, a Bata Živojinović koji je tumačio glavnu ulogu opšte poznati lik.

Svesni da priča o Valteru i daleko prevazilazi lokalne okvire, tim Filmskog centra Sarajevo, na čelu s direktorom Jasminom Durakovićem, osniva filmski i multimedijalni muzej „Valter brani Sarajevo“. „Istorija na Balkanu se vrlo često vrti u krug i puna je paradoksa. Iako je Muzej 'Valter brani Sarajevo' čista i potrebna priča o sjajnim momentima kinematografije na ovim prostorima, on sa sobom donosi i ozbiljne istorijske dimenzije“, kaže Duraković za DW.

Duraković pojašnjava da zbog priče o čuvenom pripadniku pokreta otpora i antifašisti Valteru muzej razvija kulturu sećanja, podseća na mrak fašizma i borbu protiv tog zla. Ali i onog zla iz 1992. godine kada je šesti april još jednom upisan u istoriju Sarajeva.

„Tokom opsade Sarajeva agresori su gađali i objekte kulture poput nekadašnjeg Filmskog studija Jagomir i meta su bili i filmovi, pa i film 'Valter brani Sarajevo'. Srećom, zahvaljujući filmskim radnicima koji su ostali u gradu, spašeni su u poslednjem trenutku“, kaže Duraković. „Umberto Eko je ne tako davno napisao da 'ideja fašizma još živi i jedini način da joj se stalno suprotstavljamo je ideja antifašizma'. Pored svega ostalog, i zato je ovaj muzej potreban Sarajevu i ovome delu Evrope i sveta“, kaže Duraković.

Duh Valtera nije potpuno proteran

„Ako posmatramo opštu društvenu klimu u glavnom gradu BiH, onu koju svakodnevno kontaminiraju mediji i njihovi politički nalogodavci, onda bismo mogli reći da je duh Valtera Perića, bar ono što u svetonazorskom smislu uz njega vežemo, gotovo proteran iz Sarajeva“, kaže novinar Oslobođenja Đorđe Krajišnik.

On pojašnjava da je većina onoga što se danas u javnom prostoru odnosi na antifašističku prošlost Sarajeva deklarativne ili revizionističke prirode, upozoravajući da se ne mogu istovremeno negovati slobodarske ideje i veličati sluge nacističkih okupatora. „Time se stvara šizofrena ideja pomirenja nemogućeg, u kojoj smo čas za Valtera kad je to medijski poželjno, a čas za Mustafu Busuladžića, jer su 'mrski komunisti' obmanjivali naš narod o ustašama u Sarajevu. Sve nas to upućuje na zaključak da je sa duhom Valtera Perića ovde prilično klimavo“, kaže Krajišnik za DW.

Krajišnik time govori o povremenim pokušajima revizije uloge Mustafe Busuladžića, jednog od tvoraca organizacije Mladi muslimani koji je u Sarajevu podržavao ustaše za vreme Drugog svetskog rata. Jedna škola u sarajevoskoj opštini Novi Grad dve godine je nosila njegovo ime, a onda je Skupština sarajevskog kantona prošle godine to ime promenila nakon mučne rasprave.

Ipak, iako su mnoge bitke za antifašizam i njegovu važnost u ovom gradu izgubljene, nužno je reći da duh Valtera Perića nije potpuno protjeran iz Sarajeva, ističe naš sagovornik. „Valterov duh je marginalizovan, ali on se kao osećaj pravde i opredeljenosti za svet utemeljen na istinskim slobodarskim idejama kakva antifašizam jeste nalazi u mnogim stanovnicima ovog grada. Preciznije, koliko god se stvari doimale lošima, u Sarajevu još uvek postoji dovoljno alternativnih prostora, grupa i pojedinaca sposobnih da stvore paralelni subverzivni univerzum suprotan revizionističkim atavizmima.“

„Valterov duh nam je potreban. Možemo se možda zavaravati kako je priča o antifašizmu prošlost i nešto prevaziđeno na šta ne treba da e osvrćemo, ali stvarnost nam sve jasnije govori da treba da budemo itekako budni u ovim nemirnim vremenima“, zaključuje Krajišnik.

Treba misliti i na budućnost

Ugledni bosanskohercegovački režiser Haris Pašović kaže da Sarajevo još uvek ima svoju „bazu otpora“, kako u politici, tako i drugim društvenim pojavama. „Sarajevo ima vekovni duh otpora i on i danas postoji. Naravno da u ovim turbulentnim vremenima ima i drugih tendencija. Svedoci smo svakodnevnih pojava koje nas iznenađuju svojom agresivnošću, neodmerenim ili neprimerenim sadržajem, ali ja verujem u Sarajevo koje se odbranilo od svega što je uništavalo taj duh različitosti, kompleksnosti što je i suština ovoga grada“, kaže Pašović za DW.

Pašović je autor „Sarajevske crvene linije“, projekta izrazito snažne, emotivne poruke kojim je 2012. godine obeleženo stradanje Sarajlija u ratu devedesetih godina. Tada je u glavnoj sarajevskoj ulici poređana 11.541 stolica za svakog građanina ubijenog tokom opsade 1992-1995. On se slaže da treba negovati kulturu sjećanja, ali ne nauštrb budućnosti.

„Sarajevska crvena linija bila je snažna poruka koja upozorava na prošlost, ali treba misliti i na budućnost, na razvoj... Mislim da mladi ljudi koji su rođeni posle rata sada odrastaju u drugačijim okolnostima, žele drugačiji život koji nije toliko opterećen istorijom. Naravno, treba se sećati svega onoga što je obeležilo, ne samo istoriju Sarajeva nego i Evrope, ali je istovremeno važno gledati napred, u budućnost“, dodaje Pašović.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Šestog aprila 1945. je poginuo i Vladimir Perić Valter, legendarni ilegalac i narodni heroj Jugoslavije.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Valterov%20duh%20je%20i%20danas%20potreban&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48234742&x4=11475&x5=Valterov%20duh%20je%20i%20danas%20potreban&x6=0&x7=%2Fsr%2Fvalterov-duh-je-i-danas-potreban%2Fa-48234742&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190406&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/valterov-duh-je-i-danas-potreban/a-48234742?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/48234783_303.jpg
Image source DW/S. Huseinovic

Item 34
Id 48228063
Date 2019-04-05
Title Energetski projekti udaljavaju BiH i Srbiju od EU
Short title Energetski projekti udaljavaju BiH i Srbiju od EU
Teaser Bosna i Hercegovina namerava da uz pomoć Kine gradi termoelektranu „Tuzla 7“. To bi BiH moglo skupo da košta, pišu nemačke novine. Austrijska štampa piše o sličnom problemu u Srbiji.

Pod naslovom „Draži kineski vrabac nego evropski golub" Frankfurter algemajne cajtung piše o tome kako zemlje Zapadnog Balkana žele članstvo u Evropskoj uniji, ali da, dok se to ne dogodi, one rado uzimaju novac iz Pekinga. List podseća na dva skupa koji se iduće nedelje održavaju u Briselu i Dubrovniku: samit EU-Kina u utorak (16.4.) i susret kineskog premijera Lija Kećijanga i predsednika vlada 16 istočnoevropskih zemalja u petak (12.4).

Frankfurtski list ocenjuje da oba susreta zasenjuju vesti da se „istočna Evropa sve više otuđuje od EU i okreće Narodnoj Republici (Kini)". Kao primer, navodi se izgradnja termoelektrane na ugalj „Tuzla 7". Projekat je vredan 920 miliona evra, od čega dve trećine pokriva kredit kineske državne banke Eksimbank, a jednu trećinu Elektroprivreda BiH. Parlament Federacije BiH odlučio je da dâ garancije za taj kredit vredan 614 miliona evra.

„Zaštitnici životne sredine, finansijski stručnjaci i institucije Evropske unije smatraju da je to pogrešno. S jedne strane, Bosna i Hercegovina oslanja se na tehniku štetnu po životnu sredinu, s druge, opasno visokim garancijama ta zemlja postaje zavisna od Kine, a s treće strane, ta namera u suprotnosti je s propisima EU o podrškama", naglašava Frankfurter algemajne cajtung.

List podseća da je BiH članica Energetske zajednice, koju čine članice EU i treće zemlje, one koje teže članstvu u Uniji. „Nakon provere projekta 'Tuzla 7', sekretarijat Energetske zajednice smatrao je da stopostotna garancija kao državna podrška nije u skladu s pravilima EU. Ta ustanova je zato pokrenula postupak (protiv BiH) zbog kršenja ugovora."

Frankfurtski list prenosi i mišljenje istočnoevropske nevladine organizacije CEE Bankwatch: „Kršenje ugovora bi moglo da odloži pristup Evropskoj uniji i da dovede do toga da evropske kreditne banke uskrate svoje energetske investicije."

Gasovod kroz Srbiju

Bečki Standard piše o sličnom problemu u Srbiji, gde je firmi Gastrans data dozvola za izgradnju gasovoda, što je takođe u suprotnosti s odredbama Energetske zajednice čija je članica i Srbija. Taj gasovod dugačak 400 kilometara trebalo bi da poveže gasovode u Bugarskoj i Mađarskoj, i tako, zaobilazeći Ukrajinu, omogući dostavljanje ruskog gasa u centralnu Evropu. „Gastrans je geopolitički osetljiv projekat, jer on pokazuje okretanje Srbije Rusiji i predstavlja novu varijantu gasovoda Južni tok koji je već proglašen mrtvim."

Austrijske novine podsećaju da je Južni tok propao upravo zbog odredbe EU, odnosno Energetske zajednice, da isto preduzeće ne može da kontroliše proizvodnju, transport i prodaju gasa, te da je ruski Gasprom većinski vlasnik Gastransa, što znači da bi Gasprom opet kontrolisao i proizvodnju i transport i prodaju.

Priredio: Anto Janković

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Bosna i Hercegovina uz pomoć Kine gradi termoelektranu „Tuzla 7“. To bi BiH moglo skupo da košta, pišu nemačke novine.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Energetski%20projekti%20udaljavaju%20BiH%20i%20Srbiju%20od%20EU&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48228063&x4=10687&x5=Energetski%20projekti%20udaljavaju%20BiH%20i%20Srbiju%20od%20EU&x6=0&x7=%2Fsr%2Fenergetski-projekti-udaljavaju-bih-i-srbiju-od-eu%2Fa-48228063&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190405&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/energetski-projekti-udaljavaju-bih-i-srbiju-od-eu/a-48228063?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/42541344_303.jpg
Image source DW/A. Salihbegovic

Item 35
Id 48197834
Date 2019-04-04
Title Postani deo Balkan Boostera!
Short title Postani deo Balkan Boostera!
Teaser DW na Balkanu traži učesnike ovogodišnjeg projekta u kojem se posvećujemo temama zaštite životne sredine!

Želiš da upoznaš ljude iz susednih zemalja, da vidiš kako žive, čuješ njihove priče? Zanima te zaštita životne sredine? Koristiš društvene mreže i dobro barataš kamerom mobilnog telefona? Ako su svi odgovori „Da“, onda si na pravom mestu!

Dojče vele traži učesnike za treću sezonu projekta Balkan Booster koji će trajati od maja do decembra 2019. godine (bez panike, bio/la bi zauzet/a samo petnaestak dana ukupno u tom periodu). Za učešće u projektu biće obezbeđen honorar.

Ako te zanima šta je Booster, potraži na Tviteru i Fejsbuku pod #dw_BalkanBooster ili ovde pogledaj kakve smo sadržaje pravili prošle godine.

Ovo su uslovi za učesnike:

1. Živiš u jednoj od sledećih zemalja: Srbija, Crna Gora, BiH, Hrvatska, Kosovo, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Bugarska, Rumunija ili Grčka.

2. Imaš između 19 i 25 godina

3. Studiraš novinarstvo ili imaš novinarsko radno iskustvo

4. Želiš da radiš u timu i putuješ

5. Imaš vremena da učestvuješ na trodnevnoj obuci za mobilno video-novinarstvo u maju ove godine

6. Želiš da istražujete teme o zaštiti životne sredine

7. Aktivno koristiš društvene mreže (Fejsbuk, Tviter, poželjno i Instagram)

8. Dobro govoriš engleski jezik

9. Već znaš da montirate video-materijal? To nije obavezno, ali je od koristi

10. Želiš da naučiš više o drugim zemljama, identitetima i kulturama na Balkanu

Ako želiš da postaneš deo Balkan Booster tima i ekipe DW, pošalji svoju prijavu (CV na engleskom i video na maternjem jeziku u trajanje od jednog minuta u kojem objašnjavaš zašto želiš da učestvuješ) najkasnije do 21. aprila 2019. godine na neku od adresa: balkan-booster@dw.com ili nemanja.rujevic@dw.com

Short teaser DW na Balkanu traži učesnike ovogodišnjeg projekta u kojem se posvećujemo temama zaštite životne sredine!
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Postani%20deo%20Balkan%20Boostera%21&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48197834&x4=10690&x5=Postani%20deo%20Balkan%20Boostera%21&x6=0&x7=%2Fsr%2Fpostani-deo-balkan-boostera%2Fa-48197834&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190404&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/postani-deo-balkan-boostera/a-48197834?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 36
Id 48196892
Date 2019-04-04
Title „Vekovni konflikt“ – stara taktika
Short title „Vekovni konflikt“ – stara taktika
Teaser „Srbi i Albanci izvlače kapital iz konflikta“ – naslov je intervjua u kojem je novinarka bečkog Standarda razgovarala sa Oliverom Jensom Šmitom, profesorom na Institutu za istočnoevropsku istoriju na Univerzitetu u Beču.

Na početku intervjua je novinarka Adelhajd Velfl htela da zna kakva je motivacija srpskog predsednika Vučića i albanskog premijera Rame da govore o „vekovnom konfliktu“ između Srba i Albanaca koji predstavljaju kao najvažniji zadatak koji bi trebalo rešiti na Balkanu. Šmit to tumači kao staru i poznatu taktiku izazivanja pažnje na međunarodnom planu i obezbeđivanje unutrašnjepolitičke i spoljnopolitičke podrške. Ali, u svojim zemljama, kako je dodao, „obojica bivaju osporavani kao autoritarni vladari koji demokratske strukture i slobodne medije stavljaju van snage. Deo naroda sada već prozire šta u vezi tim treba da sakriju nacionalističke parole.“

Na pitanje: kada se proširio narativ prema kojem postoji „stari konflikt“, profesor ukazuje na veliku krizu Orijenta (1876-1878) i kaže da su „srpski interesi pre toga bili orijentisani na Bosnu. Tek kada je nju 1878. okupirala Austrougarska, Srbija je morala da iz nužde promeni svoje planove za ekspanziju i da se usmeri ka jugu, iako su još tada srpski pravoslavci sa Kosova činili samo manjinu stanovništva“.

O tome kako su Srbi i Albanci „predstavljali sebi jedni druge“, profesor kaže da su „srpski nacionalni aktivisti u Albancima s jedne strane videli niža bića a s druge strane – stanovništvo koje je moglo da se integriše u srpsku naciju. To zvuči kao paradoks. No teza o arnautizaciji, prema kojoj su Albanci islamizovani i albanizovani Srbi, nije bila netipična za Balkan. Tvrdnja da onaj drugi zapravo pripada našoj grupi i da mora da se prevaspitavanjem vrati na svoj pravi identitet i danas određuje nacionalizam u regionu, ne samo srpski. A pošto je taj projekat propao, onda se u srpskom slučaju probila – rasistička varijanta.“

„Odakle taj rasizam?“, glasilo je sledeće pitanje. Profesor je na to rekao da je u 20. veku na Balkanu počelo gnevno prevazilaženje imperijalnog nasleđa „što je proces koji još traje. Srpski nacionalni projekat hoće da se imperijalno nasleđe – dakle: habzburško i osmansko vreme – zaboravi. A Albanci, prema slici koja postoji u Srbiji, predstavljaju osmansku imperiju, između ostalog, i zato što Srbi u osmansko vreme uopšte nisu ni imali pred sobom prave Turke. Predstavnici Osmanskog carstva na području naseljenom Srbima su u pravilu bili islamizovani Bosanci i Albanci.“

Šmit dodaje da „sami Albanci imaju dvojan odnos prema osmanskom nasleđu. Neoosmanska spoljna politika Turske osvaja naklonost muslimanskih Albanaca podsećanjem na njihovu važnu poziciju u Carstvu. S druge strane, albanski nacionalni pokret se formirao ograđivanjem od osmanskog carstva, i albanski nacionalni projekat je počivao na evropeizaciji i sekularizaciji jedne većinski muslimanske nacije.“

Profesor je potom podsetio da su u Osmanskom carstvu „muslimanski Albanci pripadali vladajućem sloju, što se vidi i po tome da su imali i pravo da nose oružje, koje je hrišćanima posebno na tim nivoima bilo uskraćeno. A to se videlo i po pravnim privilegijama za muslimane, dok su hrišćani u sporovima sa muslimanima uglavnom bili bez zaštite. Posle dva ustanka (1804, 1814/15) Srbi su se izborili za autonomnu kneževinu koja je 1878. dobila pun suverenitet. A suverena albanska država je – iz nasledne mase Osmanskog carstva – nastala tek 1912. Srpska državnost je dakle za oko jedan vek starija od albanske. Samo, to još ne znači da je mlada srpska država na svim poljima bila nadmoćna u odnosu na osmansku imperiju.“

Pripadnost jednoj ili drugoj grupi je nastajala, kako prenosi profesor Šmit, u „kompleksnim procesima akulturacije koji su sledili verske, a ne jezičke kriterijume“. Tako je prilikom sklapanja brakova vera imala prednost nad jezikom. Na primer, albanski pravoslavci su sklapali brakove sa srpskim pravoslavcima i slično. I pripadnost jednoj od dve grupe se određivala, kako kaže, pre svega preko verske pripadnosti.

Na konstataciju novinarke Standarda da je za vreme pada Osmanskog carstva došlo do nasilja na Kosovu, profesor Oliver Jens Šmit iznosi sledeće podatke: „Godine 1912. je Srbija osvojila Kosovo u Prvom balkanskom ratu. Između 1918. i 1927. Albanci su vodili gerilski rat protiv drugog srpskog osvajanja. 1945. je ponovo došlo do rata prilikom trećeg nasilnog uvrštavanja regiona u Srbiju, ovaj put u okviru komunističke Jugoslavije. Između 1945. i 1966. je usledila represivna politika Srbije prema većinskom albanskom stanovništvu. Kako krajem tridesetih godina, tako i za vreme Tita do 1953, Jugoslavija je pokušavala da prisili Albance da se isele u Tursku. Teško je doći do tačnih brojki, no smatra se da je oko 200.000 Albanaca između 1918. i 1953. pod pritiskom migriralo na Istok.“

„I Srbi imaju svoju istoriju prisilnog iseljavanja“, nastavlja ovaj istoričar. „Samo što 1941. nisu kosovski Srbi, već srpski kolonizatori koje je jugoslovenska država poslala na Kosovo, bili ti koje su progonili Albanci. I srpsko iseljavanje posle 1945. je imalo primarno ekonomske razloge, Kosovo je bilo sirotište Jugoslavije, a životni standard u užoj Srbiji je bio bitno viši. To iseljavanje su srpski nacionalisti u enormno emocionalizovanom raspoloženju osamdesetih godina tumačili kao deo navodno albanskog genocidnog plana.“

Novinarka je na to konstatovala: „To trenutno pokušava da iskoristi albanski premijer Rama koji sve češće govori o velikoj Albaniji.“

Profesor Šmit je odgovorio: „Zanimljivo je kako Rama nastupa kao predvodnik svih Albanaca i pri tome zaobilazi Vladu Kosova. Time on želi da dobije na unutrašnjepolitičkom i spoljnopolitičkom prestižu. No, on vlada zemljom čija bi većina stanovnika, prema anketama, najradije odmah emigrirala. Zemljom koja je postala najvažniji proizvođač kanabisa u Evropi i gde su čak dva ministra osumnjičena za organizovani kriminal – brat ministra Fatmira Džafaja koji je u oktobru iznenada podneo ostavku, već je osuđen, dok je protiv bivšeg ministra unutrašnjih poslova Saimira Tahirija nedavno pokrenut postupak.“

„Studenti već nedeljama protestuju protiv Raminog autoritarnog stila rukovođenja, no o tome niko ne izveštava. Rama, zbog male kompetencije Zapada kada je reč o Albaniji, može da vodi svoju zemlju kao crnu kutiju. Na Zapadu ga portretiraju kao umetnika i intelektualca“, zaključuje Oliver Jens Šmit za bečki Standard.

priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Austrijski Standard je objavio intervju şa bečkim profesorom istočnoevropske istorije - o Srbima i Albancima.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::%E2%80%9EVekovni%20konflikt%E2%80%9C%20%E2%80%93%20stara%20taktika&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48196892&x4=10687&x5=%E2%80%9EVekovni%20konflikt%E2%80%9C%20%E2%80%93%20stara%20taktika&x6=0&x7=%2Fsr%2Fvekovni-konflikt-stara-taktika%2Fa-48196892&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190404&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/vekovni-konflikt-stara-taktika/a-48196892?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 37
Id 48178247
Date 2019-04-03
Title Dvoglavi orao koji spaja narode
Short title Dvoglavi orao koji spaja narode
Teaser „Sećanje na kosovski rat kroz nacionalističke naočare“ – tako glasi naslov članka bečkog Standarda o tome kako „knjige iz istorije u Jugoističnoj Evropi odražavaju vladajući nacionalistički diskurs“.

„Sećanje na kosovski rat kroz nacionalističke naočare" – tako glasi naslov članka bečkog Standarda o tome kako „knjige iz istorije u Jugoističnoj Evropi odražavaju vladajući nacionalistički diskurs".

„Kada je srpski predsednik Aleksandar Vučić u gradu Nišu u južnoj Srbiji nedavno održao govor povodom početka intervencije NATO u Srbiji i na Kosovu pre 20 godina, rekao je: Da, to je bio zločin! – samo što nije pomenuo zločine nad civilima na Kosovu koji su doveli do intervencije NATO i koji su intervencijom NATO zaustavljeni. Srpski civili, naša deca, bili su dozvoljen cilj NATO-agresije, grmeo je Vučić. Za to vreme, radikalni desničari su spaljivali zastave NATO i EU u Beogradu". Tako počinje članak bečkog Standarda.

„U Prištini je, međutim, premijer Ramuš Haradinaj pohvalio udar NATO na strateški važne tačke Miloševićevog režima, udar koji je nekoliko meseci kasnije doveo do njegovog pada i kraja politike aparthejda prema kosovskim Albancima. Divno je što su ljudi na Kosovu slobodni i što deca mogu da rastu kod kuće i idu u svoje škole i to je sve moguće zahvaljujući vazdušnim napadima NATO", rekao je Haradinaj, samo što nije pomenuo da su i pre i za vreme rata srpski i albanski civili bili žrtve napada UČK."

Autorka teksta, novinarka Adelhaid Velfl, prenosi da je „sećanje na kosovski rat još relativno sveže, i da se kao takvo odražava na čitavu istoriju regiona. „Na sve istorijske događaji se gleda kroz naočare 90-ih godina i oni se nacionalno-politički interpretiraju. To se odražava i na istorijske udžbenike. Velflova prenosi da je kosovski istoričar Škeljzen Gaši u svojoj knjizi „Istorija Kosova u istorijskim udžbenicima Kosova, Albanije, Srbije, Crne Gore i Makedonije" analizirao kako se piše o pojedinim epohama.

„On tako piše da se udžbenici Kosova i Albanije kada je reč o dvestogodišnjoj srpskoj vladavini na Kosovu (1216-1415) koncentrišu samo na vladavinu Stefana Dušana (1331-1355) koje se prikazuje isključivo negativno. Ni u jednom od udžbenika, pa ni u onima iz Srbije, ne pominje se da su u imperiji Stefana Dušana upravo Albanci imali veliku ulogu. U armiji kralja koji je osvojio Severnu Grčku, bili su uglavnom Albanci. U skladu s tim je upadljivo i da su događaji u koje su Srbi i Albanci bili umešani zajedno, jednostavno nisu pominjani. Time je očito trebalo da se u prvi plan iznese ono što razdvaja."

„To je posebno interesantno kada se radi o Kosovskom boju 1389. Mnogoj deci u Jugoistočnoj Evropi se ne objašnjava da su i Albanci učestvovali u bici protiv Osmanlija – jer se to u srpskim, crnogorskim i makedonskim udžbenicima ne prikazuje. U kosovskim i albanskim udžbenicima iz istorije se pominje da je Albanac Miloš Kopilić ubio sultana Murata, a u srpski, crnogorskim i makedonskim udžbenicima se Srbin Miloš Obilić navodi kao muškarac koji je ubio sultana. Samo u jednom udžbeniku, naime onom za Kosovo za sedmi razred, pominje se da je onaj ko je ubio sultana Murata mogao biti kako Srbin, tako i Albanac, Vlah ili Mađar. Gaši uz to pokazuje i da su se verovatno i na strani Osmanlija tada borili kako Srbi tako i Albanci."

„Politolog dalje kritikuje to što se za ustanke koje je predvodio Skenderbeg navode nacionalni motivi iako se zapravo radilo o verskim pitanjima i osvetničkim pohodima, jer je Skenderbegov otac ubijen po nalogu sultana. Ne pominje se i da je na konvenciji u Lješu bila i slovenska porodica Crnojevića i da je dvoglavi orao, od kojeg je Skenderbeg u Kruji napravio simbol, bio vizantijski orao, baš kao i orao koji se danas vidi na srpskom grbu. Orao tako povezuje države i društva koja se na njega pozivaju. Nijedan od udžbenika ne pominje, da je Skenderbeg bio oženjen srpskom plemkinjom Vojsavom Branković i da su njihova deca dobijala pravoslavna i slovenska imena kao što su Konstantin, Djerdj i Jela."

„Upadljivo je i da se u udžbenicima u Jugoistočnoj Evropi reč genocid upotrebljava inflatorno". Autorka prenosi da je svaka od strana preuveličavala tuđe a prećutkivala ili umanjivala značaj sopstvenih zločina. Isto se odnosi i na navode o broju žrtava u pojedinim sukobima.

„Dokle god u političkoj ravni sa svih strana nacionalizam bude podizan na nivo državnog razloga i dokle god bude dominantan u debati o susedskim odnosima, i druge društvene institucije će biti uvučene u tu dinamiku i teško da će moći da se izraze slobodno i diferencirano. Primer Jugoistočne Evrope pokazuje koliko bi bilo važno da političke elite posle trideset, gotovo četrdeset, godina započnu jedan drugi diskurs, koji bi omogućio da deca ne moraju da odrastaju u duhovnim bunkerima i da može da dođe do prosvećivanja", piše, između ostalog, u članku Adelhaid Velfl objavljenom u bečkom Standardu.

Priredio: Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser „Sećanje na kosovski rat kroz nacionalističke naočare“ – tako glasi naslov članka bečkog Standarda.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Dvoglavi%20orao%20koji%20spaja%20narode&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48178247&x4=10687&x5=Dvoglavi%20orao%20koji%20spaja%20narode&x6=0&x7=%2Fsr%2Fdvoglavi-orao-koji-spaja-narode%2Fa-48178247&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190403&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/dvoglavi-orao-koji-spaja-narode/a-48178247?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/15969850_303.jpg
Image source Fotolia/Matthias Krüttgen

Item 38
Id 48159100
Date 2019-04-02
Title Ništa se neće promeniti u Turskoj
Short title Ništa se neće promeniti u Turskoj
Teaser U nemačkoj štampi se opširno komentarišu rezultati lokalnih izbora u Turskoj. I dok neki komentatori smatraju da je predsednik Erdogan sada ozbiljno uzdrman, neki su ubeđeni da se u Turskoj još dugo ništa neće promeniti

List Noje osnabriker cajtung piše: „Ovo je prigušivač za težnju predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da osvoji apsolutnu vlast. To je dobro. To pokazuje da Erdoganu nije uspelo da podvede čitavo društvo pod svoju političku liniju. Kritička javnost još postoji, ona koja diže glas protiv pretvaranja Turske u islamsko-konzervativnu autokratiju".

„Ujedinjena opozicija je pobedila tamo gde to boli", konstatuje Frankfurter rundšau: „U metropolama na obali Sredozemnog mora, u glavnom gradu Ankari i naposletku, kako stvari stoje, i u Istanbulu. Posebno boli poraz na Bosforu, to je simbolički jedan od najtežih poraza. Na Bosforu je Erdogan počeo svoj politički uspon 1994. Tu sada počinje njegov pad. Gubitak vlasti za AKP u Zapadnoj Turskoj je prelomni događaj, jer tamošnje metropole otelovljuju budućnost zemlje. One proizvode dve trećine bruto-društvenog proizvoda i privlače omladinu i sve one koji traže posao. Katastrofalna privredna situacija je bila glavni razlog da se Erdoganu uputi ovako jasna poruka".

Lajpciger folkscajtung prenosi da je „U poslednjih pet meseci Turska gotovo neprestano bila u predizbornom modusu: tri puta parlamentarni izbori, dva puta lokalni izbori i jedan referendum o ustavu i novom prezidijalnom sistemu. Tome treba dodati i neuspeli puč. Stalne kampanje, Erdoganov polarizujući politički stil i „čišćenja", duboko su podelili zemlju. Nije samo naneta šteta unutrašnjepolitičkom konsenzusu. Erdogan je proteklih godina stalno instrumentalizovao spoljnu politiku kako bi mobilisao svoje pristalice, i Turska je zato danas međunarodni izolovana kao što to decenijama nije bila".

„Posle ovih izbora, Turska će najpre imati malu pauzu da odahne", piše Hanoverše algemajne cajtung: „Sledeći regularni izbori neće biti pre 2023. godine. Erdogan sada ima četiri godine da malo smanji unutrašnjepolitičku polarizaciju i da počne dijalog sa svojim kritičarima. Mogao bi sprovede ekonomske strukturne reforme i da popravi spoljne odnose koji su pretrpeli štetu – a posebno poremećen odnos sa EU. Lepo bi bilo kada bi Erdogan iskoristio tu šansu".

„Pljas! Osmanski šamar, koji je Erdogan obećavao svojim protivnicima, sada je dobio on sam", konstatuje tabloid Bild: „Ovo je lični poraz za malog sultana koji je u predizbornoj kampanji huškao ljude protiv Zapada i čak instrumentalizovao za svoje ciljeve užasan teror u Krajstčerču. Ništa mu to nije pomoglo. Mnogim biračima se smučilo njegovo ponašanje samodršca, bezobzirna politika, cenzura medija, haos u organima vlasti poslenjegovih čistki. Da li je ovo početak kraja ere Erdogana? Jedno je sigurno: duh demokratije još živi u Turskoj!"

A švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung poručuje da su „ovi izbori bili test raspoloženja prema Erdoganu – ali ne i mnogo više od toga. Jer, ništa se neće promeniti u glavnim odnosima moći. Turska je uvek bila centralistička država, a za vreme Erdogana na vlasti je postala supercentralistička. Vlada jednostavno može da zavrne novčane slavine gradonačelnicima i predsednicima opština koji joj se ne dopadaju. Tek 2023. se bira novi parlament koji je ionako kastriran otkako se prešlo na prezidijalni sistem. Osim toga, Erdogan bi mogao da ostvari svoje pretnje iz predizborne kampanje i da „terorističke" gradonačelnike zameni prinudnim upravnicima kao što je to već učinio u više kurdskih gradova. U Istanbulu i Ankari nije smeo da se usudi da to učini. Ali, oni koji znaju šta je sve predsednik u stanju da uradi kada se bori za vlast, ničemu se ne bi čudili. Opozicija ne bi trebalo da se prerano raduje."

Priredio: Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser U nemačkoj štampi se opširno komentarišu rezultati lokalnih izbora u Turskoj.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Ni%C5%A1ta%20se%20ne%C4%87e%20promeniti%20u%20Turskoj&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48159100&x4=10687&x5=Ni%C5%A1ta%20se%20ne%C4%87e%20promeniti%20u%20Turskoj&x6=0&x7=%2Fsr%2Fni%C5%A1ta-se-ne%C4%87e-promeniti-u-turskoj%2Fa-48159100&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190402&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/ništa-se-neće-promeniti-u-turskoj/a-48159100?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 39
Id 48147643
Date 2019-04-01
Title „EU su potrebni ozbiljni reformatori“
Short title „EU su potrebni ozbiljni reformatori“
Teaser U nemačkoj štampi su izbori za Evropski parlament jedna od glavnih tema. Objavljuju se i rezultati istraživanja raspoloženja građana EU, kao i procene određenih instituta o ekonomskom razvoju Srednje i Istočne Evrope.

Predizborna kampanja je počela. „Kakvo je raspoloženje građana pred izbore za parlament u kojem će možda biti više protivnika EU nego ikada ranije. Šta brine ljude?" pita se Zidojče cajtung, i objavljuje rezultate ankete koju je sproveo „nezavisni evropski trust mozgova" Evropski savet za spoljne odnose (ECFR).

„Najveća zajednička briga Evropljana je migracija (23%) A ako se tome pridruže teme iz oblasti provrede i društva, taj kompleks ih brine još više (...) Važnim se smatraju i korupcija i pretnja koju predstavlja islamizam. Doduše, tu se prioriteti vrlo razlikuju od države do države".

„I dok se birači u Nemačkoj, Austriji i Grčkoj brinu zbog porasta nacionalizma u Evropi, birači u Nemačkoj, Danskoj i Švedskoj su zabrinuti i zbog imigracije (...) Tu se vidi da (osim u slučaju Nemačke) stanovnike jedne zemlje brine ono što za neke druge ne predstavlja problem."

„Većina koju čini 72 odsto Evropljana htela bi da se evropske granice bolje štite od ilegalne migracije. Ta želja je najveća u zemljama Srednje i Istočne Evrope: U Slovačkoj je za to 58 odsto građana, u Mađarskoj i Češkoj – 56 odsto, a tamo se taj stav poklapa sa stavom vlade. U Rumuniji su i pored velike emigracije građani većinom za rigidno zatvaranje granica. Ali i 34 odsto ispitanih u Nemačkoj želi zatvaranje granica za migrante".

„Korupcija predstavlja jednu od najvećih briga za sve ispitane: 74 odsto ispitanih u Španiji i 72 odsto ispitanih u Mađarskoj smatra da je korupcija veliki problem u njihovim zemljama, a slično mišljenje imaju i građani Italije (70%) i Rumunije (69%)".

„U 13 od 14 zemalja je većina građana za bolju zaštitu klime, pa čak i ako bi se ona sprovodila na štetu privrednog rasta. U Nemačkoj je za to 60 odsto ispitanih."

„Direktor ECFR Mark Leonard smatra da rezultati ankete pokazuju ohrabrujuće tendencije: Populisti poput Viktora Orbana u Mađarskoj, Matea Salvinija u Italiji i Trampovog ideologa Stiva Benona koji je aktivan u Evropi pokušali su da od izbora naprave referendum o migraciji. Mobilisali su koaliciju država kako bi demontirali EU iznutra. Ali, on dodaje da anketa ohrabruje proevropljane da osvajaju glasove temama kao što su klimatske promene, stanovanje, zdravstvo i životni standard. Doduše, predstavnici stranaka bi morali i da ponude i iskrenu analizu stanja u EU. Leonard želi da se pojave ozbiljni reformatori koji bi, kako kaže, govorili i delali u ime evropske većine umerenih."

Dnevnik Frankfurter algemajne cajtung je objavio članak pod naslovom „Žurka je gotova", a tiče se Istočne Evrope, regiona „koji je dugo bio ekonomski napredan, ali sada mu ponestaje vazduha. Za to su krivi slabost EU i Kine, ali i smanjivanje broja stanovnika".

„Žurka je gotova – reči su kojima je ekonomista Ričard Griveson propratio nove procene Bečkog instituta za uporednu ekonomiju (WIIW) o konjunkturi u Istočnoj Evropi. Region se proteklih godina brzo razvijao i mogao bi da i u ovoj godini zabeleži pristojan rast, ali Griveson i njegove kolege naredne godine vide – poprilično crno".

„Pored aktuelnih pretnji za privredni rast, Institut je objasnio i koje dugoročne opasnosti se javljaju. U to spadaju nizak nivo automatizacije, nedovoljna digitalizacija, slabosti političkih institucija, porast korupcije i autoritarizma te brz pad broja stanovnika. Emigracija i niska stopa nataliteta su smanjile broj stanovnika u pojedinim državama do mere kakva je do sada nezabeležena u mirnodopskim uslovima."

„Takav razvoj situacije će dovesti do toga da zemlje poput Rumunije, Poljske, Hrvatske ili Bugarske do 2045. izgube više od petina svojih radno sposobnih građana. A to pojačava nedostatak radne snage.

„Porast plata zbog toga što radne snage nema napretek, i mala inflacija, doveli su do povećanja realnog dohotka u zemljama Srednje i Istične Evrope, a to je i razlog za robustan konzum. No, WIIW dodaje da će to ugroziti konkurentnost i odvratiti strna investitore od takvih zemalja. Da bi se izbeglo totalno zaustavljanje rasta u regionu, potrebno je hitno uvoditi što veću automatizaciju, preporučuje taj Institut."

Priredio: Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser U nemačkoj štampi su izbori za Evropski parlament jedna od glavnih tema.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::%E2%80%9EEU%20su%20potrebni%20ozbiljni%20reformatori%E2%80%9C&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48147643&x4=10687&x5=%E2%80%9EEU%20su%20potrebni%20ozbiljni%20reformatori%E2%80%9C&x6=0&x7=%2Fsr%2Feu-su-potrebni-ozbiljni-reformatori%2Fa-48147643&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190401&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/eu-su-potrebni-ozbiljni-reformatori/a-48147643?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/47174374_303.jpg
Image source picture-alliance/D. Kalker

Item 40
Id 48125268
Date 2019-03-30
Title „Zvrčka njegovom visočanstvu Fudbalu“
Short title „Zvrčka njegovom visočanstvu Fudbalu“
Teaser Nemački Savezni upravni sud je odlučio da organizatori komercijalnih priredbi visokog rizika moraju da plate višak troškova koje ima policija tokom skupova. To se odnosi pre svega na Bundesligu. Pobeda poreskih platiša?

Velika javna okupljanja poput protesta, festivala ili fudbalskih utakmica podrazumevaju prisustvo policije. Međutim, šta kada je događaj visoko komercijalan – recimo utakmica Bundeslige kojom klubovi, liga ili mediji zarađuju ogromne pare? Treba li i tada prisustvo policije koja čuva red da solidarno plaćaju svi građani preko poreza?

Ne baš, odlučio je u petak Savezni upravni sud u Lajpcigu. Doduše, sud je odlučivao samo načelno i samo o „komercijalnim priredbama visokog rizika“.

Povod je bilo što je grad-pokrajina Bremen poslao račun Nemačkoj fudbalskoj ligi (DFL) od 415.000 evra na ime povišenih troškova za rad policije tokom severnjačkog derbija Verdera i Hamburga u aprilu 2015. godine. DFL je podneo tužbu i dobio proces pred Upravnim sudom u Bremenu 2017, ali je Viši upravni sud u tom gradu prošle godine poništio presudu. Posle procene Saveznog suda, sada Viši sud treba ponovo da odluči o slučaju.

DFL se branio ukazivanjem da je isključivo država odgovorna za očuvanje reda i mira, te podsetio da profesionalni fudbal godišnje uplati oko 1,3 milijarde evra poreza i doprinosa godišnje. Neke savezne pokrajine poput Bavarske su već najavile da, bez obzira na konačni ishod procesa, nikada neće tražiti od DFL ili klubova da snose deo policijskih troškova.

„Načelna odluka sudija u Lajpcigu odgovara onome što pretežna većina Nemaca misli: klubovi koji daju nepojmljive sume za transfere i plate i uprkos tome imaju masne profite moraju biti u stanju da odvoje sitninu za obezbeđivanje pojedinih utakmica. To važi pogotovu zato što osim mnogih ljudi koji su ludi za fudbalom ima i mnogih koji nisu. Ali i oni sada plaćaju poreskim novcem“, komentariše list Miteldojče cajtung (Hale).

Slično piše i ugledni Zidojče cajtung (Minhen): „Sumanuta tokovi novca već dugo obeležavaju fudbal, u Nemačkoj privredni uspeh izgleda otprilike ovako: 80 miliona evra se plaća jedan jedini igrač. Profesionalni klubovi godišnje prihoduju 1,16 milijardi evra samo na ime televizijskih prava. Više od četiri milijarde se obrne godišnje. Ali taj uspeh je između ostalog moguć samo jer država obezbeđuje održavanje bundesligaških utakmica u sigurnom okruženju.“

Vezer kurir iz Bremena ne krije oduševljenje: „Ovde se vidi šta je pogrešno u nemačkom fudbalu. Njegovi funkcioneri su zaboravili da gube. Navikli su da uvek bude po njihovom. Oni odlučuju kako stoje stvari. Sudije u Lajpcigu su sada udarile zvrčku njegovom visočanstvu Fudbalu. Već to čini ovu odluku vrlo simpatičnom.“

Ali Lajpciger folkscajtung štampa drugačiji stav: „Već je i samo računanje troškova ekstremno problematično. Iz koje savezne pokrajine dolaze dodatne policijske snage? Koliko jedinica treba angažovati? Da li mora da se pojavi i grešno skup kamion sa vodenim topom? Da li su baš neophodne konjičke jedinice? Ko plaća fizikalnu terapiju za povređenog konja?“ List piše da sada postoji opasnost da neki klub utakmicu zapravo visokog rizika proglasi za običnu utakmicu kako ne bi plaćao trškove.

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Short teaser Upravni sud je odlučio da organizatori komercijalnih priredbi visokog rizika moraju da snose deo troškova policije.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::%E2%80%9EZvr%C4%8Dka%20njegovom%20viso%C4%8Danstvu%20Fudbalu%E2%80%9C&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=48125268&x4=10687&x5=%E2%80%9EZvr%C4%8Dka%20njegovom%20viso%C4%8Danstvu%20Fudbalu%E2%80%9C&x6=0&x7=%2Fsr%2Fzvr%C4%8Dka-njegovom-viso%C4%8Danstvu-fudbalu%2Fa-48125268&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20190330&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/zvrčka-njegovom-visočanstvu-fudbalu/a-48125268?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/41530354_303.jpg
Image source picture-alliance/dpa/I. Fassbender

Item 41
Id 15642412
Date 2012-01-03
Title Godina koju su pojele krize i revolucije
Teaser 2011. godina je bila godina finansijske i dužničke krize, arapskog proleća, serije terorističkih napada, prirodnih katastrofa, ali i srećnih trenutaka: venčanja, rekorda, suza radosnica i nade u bolje sutra...
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Godina%20koju%20su%20pojele%20krize%20i%20revolucije&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=15642412&x4=11467&x5=Godina%20koju%20su%20pojele%20krize%20i%20revolucije&x6=0&x7=%2Fsr%2Fgodina-koju-su-pojele-krize-i-revolucije%2Fa-15642412&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20120103&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/godina-koju-su-pojele-krize-i-revolucije/a-15642412?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 42
Id 6475351
Date 2011-03-18
Title Belene
Teaser Nuklearna elektrana Belan projektovana je još 80-tih godina, kada je i počela njena gradnja. U međuvremenu je, više puta, prekidana i nastavljana, u zavisnosti od stava vladajuće partije, ali i javnosti.

Sada je projekat prepušten ruskoj kompaniji "Atomstrojeksport", koja bi trebalo da je završi do 2013. godine. Inače, nuklearna elektrana Belane biće prva takve vrste u Evropi koju grade Rusi i to na trusnom podričju, samo 200 km od Srbije.

Pre dve godine u ovom kraju zabeležen je zemljotres jačine 5,3 stepena Rihterove skale. Izgradnja, koju je aminovala i Evropska Unija, koštaće oko 6,8 milijardi evra. Imaće dva reaktora jačine od po 1.000 megavati.

Autor: Jelena Kulidžan

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Belene&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6475351&x4=11467&x5=Belene&x6=0&x7=%2Fsr%2Fbelene%2Fa-6475351&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/belene/a-6475351?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/4743957_303.jpg
Image caption Igradnje nuklearke Belene
Image source AP

Item 43
Id 6474199
Date 2011-03-18
Title Temelín
Teaser Najveća nuklearna elektrana u Češkoj je od 2002. godine u komercijalnoj upotrebi. Zbog njene gradnje, uništeno je 6 sela. U pogonu su dva reaktora, koja proizvode 2026 megavata električne energije.

Pre četiri godine, došlo je do manjeg kvara, kada je iscurilo oko 2000 litara radioaktivne vode. Na sreću, otrovna voda nije dospela u okolinu. Uprkos dešavanjima u Japanu, Češka vlada je saopštila da ne planira obustavu gradnje još dva reaktora u ovoj elektrani.

Temelin se nalazi 50 kilometara od granice sa Austrijom. Početak izgradnje postrojenja izazvalo je žestoke proteste Austrijanaca zbog straha da će elektrana ugroziti životnu sredinu. Dok Česi tvrde da je elektrana 100 odsto sigurna, pokrajinska vlada Gornje Austrije upozorava da je Temelin visokorizična elektrana.

Nakon pristupanja Češke Evropskoj uniji, pitanje Temelina postala je tačka trvenja sa Austrijom. Da bi se sprečilo ugrožavanje „proširenja ka Istoku“, Češka i Austrija su potpisale Meklerov protokol, kojim su se dve zemlje dogovorile da se ustanovi posebna procedura ispitivanja uticaja elektrane na okolinu.

Namera je bila da se omogući bolja informisanost austrijske vlade i stanovništva o stanju u Temelinu. Zbog katastrofe u Černobilju, češka javnost takođe se protivila izgradnji nuklearne elektrane Temelin. Godine 2000. sakupljeno je preko 70.000 potpisa za raspisivanje referenduma. Međutim, predlog građana nikada nije došao na dnevni red češkog parlamenta. Iste godine, ankete su pokazale da je oko 71 odsto građana ipak podržavalo izgradnju elektrane.

Autor: Ognjen Cvijanović

Odg. urednik: Jakov Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Temel%C3%ADn&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474199&x4=11467&x5=Temel%C3%ADn&x6=0&x7=%2Fsr%2Ftemel%C3%ADn%2Fa-6474199&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/temelín/a-6474199?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/438360_303.jpg
Image caption Početak rada: 2002; 2 Reaktora; 2026 MW
Image source AP

Item 44
Id 6474198
Date 2011-03-18
Title Dukovani
Teaser Nuklearna elektrana Dukovani na jugu Češke počela je sa radom 1985. godine. Sastoji se od četiri reaktora koji proizvode 1792 megavata električne energije, a u planu je i peti reaktor.

U oktobru 2001. godine dobila je status kompanije koja je prijateljski nastrojena prema životnoj sredini. Međutim, u Dukovoniju nije ugrađen kontejner, mehanizam koji se ugrađuje u reaktor i pokriva ga u slučaju nezgode. Zbog nedovoljnih mera bezbednosti elektrana je podložna spoljnim uticajima.

Češka agencija za atomsku energiju i uprava elektrane započele su 1996. godine sa realizacijom investicionim planom vrednim 750 miliona dolara za modernizaciju Dukovanija i povećanja nivoa bezbednosti. Jedan od razloga bila je i korozija nastala u cevima koje sprovode vodu i paru. Iste godine čak 76 kvarova je registrovano. U okviru tog ambicioznog projekta, 1998. zamenjeni su zastareli sovjetski kontrolni sistemima sa savremenim zapadnim, koje je proizvela nemačka kompanija Simens.

Do 2028. godine svi reaktori bi trebalo do budu isključeni, zbog isteka planiranog roka rada od 40 godina.

Autor: Ognjen Cvijanović

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Dukovani&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474198&x4=11467&x5=Dukovani&x6=0&x7=%2Fsr%2Fdukovani%2Fa-6474198&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/dukovani/a-6474198?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 45
Id 6474167
Date 2011-03-18
Title Rivne
Teaser Elektrana Rivne je u upotrebi od 1981. godine. Sastoji se od četiri reaktora sa ukupnom proizvodnjom od 2835 megavata. Odustalo se od izgradnje dva dodatna reaktora zbog ekonomskih razloga.

U blizini elektrane nalazi se grad Kusnezovsk, u čijem se grbu nalazi Rivne. 1995. godine države G 7, Evropska komisija i Ukrajina su se dogovorile o gašenju elektrane u Černobilju. Ukrajini je obećana nadoknada u vidu povoljnog kredita Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj u iznosu od 215 miliona dolara radi izgradnje i modernizacije elektrane Rivne. Novac nije isplaćen jer prema navodima banke, Ukrajina nije ispunila uslove za dobijanje kredita.

Evropska agencija za atomsku energiju je dodelila pomoć od 42 miliona dolara za modernizaciju i poboljšanje bezbednosti u Rivneu. 2008. godine došlo je do odliva kubnog metra tečnosti za hlađenje, ali nije izmerena radioaktivnost izvan postrojenja. Za 2017. planirano je isključenje reaktora.

Autor: Ognjen Cvijanović

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Rivne&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474167&x4=11467&x5=Rivne&x6=0&x7=%2Fsr%2Frivne%2Fa-6474167&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/rivne/a-6474167?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 46
Id 6474122
Date 2011-03-18
Title Krško
Teaser U upotrebi od 1983. godine. Sastoji se od jednog reaktora sa proizvodnjom od 730 megavata. Nuklearna elektrana nastala je u bivšoj Jugoslaviji saradnjom Hrvatske i Slovenije.

Do 1989. godine zbog raznih kvarova reaktori su skoro 70 puta prestajali sa radom. Nakon raspada bivše Jugoslavije, Krško je sporna tačka između dve države zbog pitanja korišćenja i raspodele troškova elektrane. Poslednje nesuglasice nastale su kada je hrvatska strana optužena da ne ispunjuje svoje obaveze iz 2003. godine. Iste godine Slovenija je 40 odsto proizvedene struje, dok Hrvatska čak 50 odsto.

Krško je takođe sporna elektrana jer se nalazi na trusnom području. Prema navodima Međunarodne organizacije za atomsku energiju, elektrana ispunjava sve međunarodne bezbednosne standarde i da seizmeološki faktori ne predstavljaju opasnost. 2008. godine došlo je izliva tečnosti za hlađenje, ali prema tvrdnjama slovenačkih vlasti, nije bilo posledica izvan postrojenja. Isključenje reaktora planirano je za 2023. U avgustu 2009. godine održan je sastanak sa italijanskim partnerima o izgradnji drugog reaktora, istočno od postojećeg postrojenja. Očekuje se da će odluka doneta do 2014.

Autor: Ognjen Cvijanović

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Kr%C5%A1ko&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474122&x4=11467&x5=Kr%C5%A1ko&x6=0&x7=%2Fsr%2Fkr%C5%A1ko%2Fa-6474122&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/krško/a-6474122?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/3389792_303.jpg
Image caption Početak rada: 1983; 1 Reaktor: 730 MW
Image source picture-alliance / dpa

Item 47
Id 6474187
Date 2011-03-18
Title Černavoda
Teaser Planirana početkom 80-ih, a završena 1996. godine, rumunska nuklearna elektrana sastoji se od dva reaktora. Sa ukupnom proizvodnjom od 705,6 megavata, Černavoda pokriva petinu proizvodnje struje.

Bilo je planirano da se izgrade tri dodatna reaktora, međutim odustalo se zbog nestabilnosti tržišta. Rumunska državna kompanija „Nuklearelektrika“ je posle zemljotresa u Japanu izdala saopštenje da njihova atomska elektrana može da izdrži potres i do 7,5 stepeni Rihterove skale. Reaktor bi se u tom slučaju bezbedno zaustavio, hladila bi se aktivna zona, a nadzor nad parametrima nuklearne sigurnostio bio bi na najvišem nivou.

Nije obustavljen rad na projektu reaktora 3 i 4 u centrali „Nuklearelektrike“. Rumunija namerava da izgradi dva nova nuklearna reaktora čija je vrednost porcenjena na četiri milijarde evra. U projektu bi država trebalo da ima oko 85 odsto akcija, nakon što su se povukle četiri kompanije iz konzorcijuma. Rumunija je najavila i izgradnju svoje druge nuklearne elektrane, a plan je da se ona izgradio do 2030. godine.

Autor: Vladimir Petković

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::%C4%8Cernavoda&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474187&x4=11467&x5=%C4%8Cernavoda&x6=0&x7=%2Fsr%2F%C4%8Dernavoda%2Fa-6474187&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/černavoda/a-6474187?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://www.dw.com/image/6474282_303.jpg
Image caption Početak rada: 1996; 2 Reaktora; 705,6 MW
Image source picture alliance/dpa

Item 48
Id 6474184
Date 2011-03-18
Title Mohovce
Teaser Mohovce se sastoji od dva reaktora koji proizvode 940 megavata struje. U upotrebi je od 1998. godine. Izgradnja dodatna dva reaktora počela je 2009. godine i planira se završetak 2013.

Po završetku privatizacije u aprilu 2006. godine italijanski energetski koncern „Enel“ kontroliše 66 posto akcija kompanije „Slovačke elektrane“, dok su preostala 34 procenta u vlasništvu Fonda nacionalne imovine Slovačke, čijim akcionarskim pravima raspolaže Ministarstvo privrede.

"Enel" se obavezao da uloži 775 miliona evra za završetak izgradnje dva nova reaktora. U gradnju su uključene vodeće slovačke, češke, ruske i zapadnoevropske kompanije. Svetska agencija za atomsku energiju je u izveštaju navela da elektrana Mohovce ispunjava standarde koje su postavljene u Zapadnoj Evropi.

Svojevremeno je austrijska Partija zelenih osporila izgradnju nuklearne elektrane Mohovce tvrdeći da postoji opasnost od emisije radioaktivnosti. Podneta je privatna tužba, ali je Austrijski sud odlučio da nema bezbednosnih rizika. Isključivanje prva dva reaktora očekuje se do 2030. godine.

Autor: Vladimir Petković

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Mohovce&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474184&x4=11467&x5=Mohovce&x6=0&x7=%2Fsr%2Fmohovce%2Fa-6474184&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/mohovce/a-6474184?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 49
Id 6474176
Date 2011-03-18
Title Zaporožje
Teaser Izgrađena je 1984. godine na Dnjepru i sastoji se od šest reaktora. Ukupna proizvodnja je 6000 megavata, što Zaporožje čini trećom najjačom nuklearnom elektranom na svetu.

Ona snabdeva skoro čitavu južnu Ukrajinu i nakon isključivanja Černobilja postala je najvažnija elektrana u zemlji. Često se prijavljuju kvarovi. Delovi postrojenja su bili kontaminirani radioaktivnom vodom 1993. godine. Tada je ostala i bez više od 400 kvalifikovanih radnika. Zaposleni su često štrajkovali zbog malih plata. Posle inspekcije Međunarodne agencije za atomski energiju 1994. saopšteno je da se ukupno dogodilo 709 problematičnih događaja, od čega se 275 ticalo bezbednosti.

Od tada je uloženo samo dva miliona dolara u modernizaciju. Glavni problem u Ukrajini je odlaganje nuklearnog otpada. Zaporožje ima sopstvenu nuklearnu deponiju koja je izgrađena da traje sve do kraja rada elektrane. Predviđeno trajanje nuklearnih elektrana sa sovjetskom opremom je bilo 30 godina.

Autor: Vladimir Petković

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Zaporo%C5%BEje&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474176&x4=11467&x5=Zaporo%C5%BEje&x6=0&x7=%2Fsr%2Fzaporo%C5%BEje%2Fa-6474176&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/zaporožje/a-6474176?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste

Item 50
Id 6474206
Date 2011-03-18
Title Bohunice
Teaser Čehoslovačke vlasti su još 1958. donele odluku o gradnji nuklearke. Prva elektrana Bohunice je u komercijalnoj upotrebi od 1972. i podeljena je na dva postrojenja, svako sa dva reaktora. Proizvodi 2027 megavata struje.

Prvo postrojenje V1 isključeno je na zahtev Evropske Unije, iz bezbednosnih razloga, što je bio i uslov za prijem Slovačke. Prvi reaktor je prestao sa radom 2006, a dve godine kasnije i drugi.

Postrojenje V2 je od 2005. do 2008. dodatno opremljeno da bi dostiglo proizvodnju od 1000 megavata. Pri tom su ugrađeni dodatni sigurnosni sistemi za slučaj zemljotresa, a unapređeni su sistemi za kontrolu i hlađenje reaktora čime je „životni vek“ elektrane produžen do 2025. Obnova je koštala Slovačku pola milijarde evra.

Tadašnje vlasti Slovačke nisu isključile mogućnost ponovnog aktiviranja reaktora u postrojenju V1. To se zamalo i dogodilo 2009. kada je Evropu zahvatila energetska kriza oko gasa zbog spora Rusije i Ukrajine. Tada su vlasti najavljivale reaktiviranje postrojenja V1 u elektrani Bohunice, usledile su oštre reakcije Evropske unije, a zbog rešenja krize Slovačka je odustala. Planirana je i izgradnja trećeg postrojenja do 2025. godine.

Autor: Vladimir Petković

Odg. urednik: J. Leon

Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije::Bohunice&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=6474206&x4=11467&x5=Bohunice&x6=0&x7=%2Fsr%2Fbohunice%2Fa-6474206&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20110318&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3ADosije" />
Item URL http://www.dw.com/sr/bohunice/a-6474206?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste