mic.org.rs

Item 1
Id 71220080
Date 2025-01-05
Title Izrael: Ponovo demonstracije za sporazum o taocima
Short title Izrael: Ponovo demonstracije za sporazum o taocima
Teaser U Izraelu su ponovo hiljade ljudi demonstrirale za postizanje sporazuma o oslobađanju talaca koji su još uvek zarobljeni u Pojasu Gaze, kao i protiv vlade premijera Benjamina Netanjahua.

„Nikada neću zaboraviti ruku koja mi je spasila život", rekao je Almog Meir Jan, kojeg je izraelska vojska oslobodila iz zarobljeništva Hamasa u junu prošle godine, na skupu u Tel Avivu.

„Ruka koja se pruža taocima i njihovim porodicama jeste dogovor koji mora biti potpisan", dodao je, prema izveštaju dnevnog lista Times of Israel. „Dogovor za spas njihovih, ali i naših života."

Hapšenja nakon sukoba

Nakon skupa u Tel Avivu, došlo je do sukoba sa policijom. Mediji izveštavaju da je uhapšeno šest osoba. Protesti su održani između ostalog i u Jerusalimu i Haifi.

Posebnu dramatiku protestima dodalo je objavljivanje u subotu još jednog video-snimka od strane Hamasa. Na snimku se vidi mlada vojnikinja koja je 7. oktobra 2023. odvedena kao taoc u Pojas Gaze.

Izrael takve video-snimke smatra delom psihološkog rata islamista. Porodice talaca i njihovi simpatizeri videli su u snimku važan znak života mlade žene, koja je u trenutku otmice služila kao izviđač na granici s Gazom.

Prema izraelskim podacima, Hamas i njegovi saveznici još uvek drže 100 talaca. Ali mnogi od njih verovatno više nisu živi.

Kritike na račun Netanjahua

Porodice i prijatelji talaca, kao i demonstranti, optužuju premijera Benjamina Netanjahuada svojim neprekidnim zahtevima sabotira primirje s Hamasom, čime se odlaže i oslobađanje talaca. Premijer te optužbe odbacuje.

Prema izveštajima, indirektni pregovori u Kataru o primirju i oslobađanju talaca koji su još uvek u Pojasu Gaze, u zamenu za palestinske zatvorenike, napreduju veoma sporo.

Napadi se nastavljaju

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo je prema sopstvenim navodima, tokom vikenda napalo više od 100 ciljeva u Pojasu Gaze. Izraelska vojska i unutrašnja obaveštajna služba Šin Bet saopštili su da su tom prilikom ubijene desetine terorista Hamasa. Prema navodima vojske, gađane su i lansirne rampe s kojih su projektili iz Gaze navodno ispaljeni na izraelsku teritoriju.

Ministarstvo zdravlja (Hamas) u Gazi saopštilo da je 88 Palestinaca ubijeno, a 208 povređeno u poslednja 24 sata..

Izraelska vojska je takođe saopštila da je presrela raketu ispaljenu iz Jemena. Od početka rata u Gazi, milicija Huti, podržana od strane Irana, više puta je ispaljivala projektile na Izrael. Izraelska vojska je već nekoliko puta odgovorila protivnapadima, uključujući udare na međunarodni aerodrom u jemenskoj prestonici Sani.

U petak je izraelsko ratno vazduhoplovstvo objavilo da je presrelo dron i raketu ispaljenu iz Jemena. Izraelske službe hitne pomoći prijavile su nekoliko povređenih. Pre skoro dve nedelje, u Tel Avivu je ranjeno 16 ljudi nakon što je raketa, koju su ispalili Huti, pogodila grad.

7. oktobra 2023. tokom napada Hamasa i njihovih saveznika na Izrael ubijeno je 1.200 ljudi. Taj događaj bio je povod za početakrata u Pojasu Gaze. Izrael je u oktobru naveo da je tokom operacija u Gazi poginulo više od 300 izraelskih vojnika.

Prema podacima palestinskih izvora, do sada je u sukobu poginulo više od 45.000 ljudi, a ranjeno više od 100.000.

Short teaser U Izraelu su ponovo hiljade ljudi demonstrirale za sporazuma o oslobađanju talaca i protiv vlade premijera Netanjahua.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Izrael%3A%20Ponovo%20demonstracije%20za%20sporazum%20o%20taocima&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=71220080&x4=10660&x5=Izrael%3A%20Ponovo%20demonstracije%20za%20sporazum%20o%20taocima&x6=0&x7=%2Fsr%2Fizrael-ponovo-demonstracije-za-sporazum-o-taocima%2Fa-71220080&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20250105&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/izrael-ponovo-demonstracije-za-sporazum-o-taocima/a-71220080?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/71219372_303.jpg
Image caption Telaviv, 4.01.2025. - demonstrantkinja je na dlanovima napisala: Prekinite rat
Image source Ilia Yefimovich/dpa/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/71219372_303.jpg&title=Izrael%3A%20Ponovo%20demonstracije%20za%20sporazum%20o%20taocima

Item 2
Id 71217652
Date 2025-01-05
Title Ništa bez pasoša - dokument koji otvara i zatvara vrata
Short title Ništa bez pasoša
Teaser Pasoš je neophodan ne samo za putovanja, već i za mnoge druge situacije. Međutim, to nije oduvek bilo tako: pasoš je uveden pre otprilike 100 godina. Kako je do toga uopšte došlo?

Biometrijske fotografije, bar-kodovi, hologrami, mikročipovi: današnji pasoš nesumnjivo je primer moderne tehnologije. Nekima otvara vrata sveta, dok je onima bez odgovarajućeg pasoša taj svet zatvoren. Ali kako je sve počelo? Kako je nastala ova važna knjižica?

Venecija u vreme kuge

Još u 14. veku postojalo je nešto slično putnom dokumentu. U to vreme kuga je harala Evropom, a gradovi poput Venecije tražili su načine da suzbiju ovu bolest. Tako je nastalo tzv. „kugino pismo" – potvrda koju je svaki putnik morao pokazati pri ulasku u grad. Ako je dolazio iz područja zahvaćenog kugom, nije mu bilo dozvoljeno da uđe u grad na Lidu.

Tada putni dokument još nije bio povezan s državljanstvom, već s mestom prebivališta. Povezivanje nacionalnosti s pasošem uvedeno je mnogo kasnije, u 20. veku.

Uvođenje jedinstvenih pasoša

Neposredno nakon Prvog svetskog rata pojavila se ideja o uvođenju globalnih standarda za pasoše. Ovaj zadatak poveren je novoosnovanoj Ligi naroda, preteči današnjih Ujedinjenih nacija.

Prema rečima Hermine Dibolt, iz arhiva UN u Ženevi, pasoši kakve danas poznajemo postoje tek oko 100 godina.

Liga naroda, osnovana 1920. godine, imala je zadatak da obezbedi mir nakon Prvog svetskog rata. U tom periodu propadala su stara kolonijalna carstva, a nastajale nove nacionalne države. Tokom rata mnogi su bili prognani i često su imali samo lokalne dokumente za dokazivanje identiteta.

Zemlje poput Nemačke, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Italije već su tokom rata zahtevale zvanične lične dokumente od ljudi iz neprijateljskih zemalja koji su želeli da uđu na njihov teritoriju.

Nakon 1918. godine, kada su milioni ljudi bili u bekstvu, granični službenici imali su problema s proverom brojnih različitih putnih dokumenata. Bilo je teško prepoznati da li je neki pasoš autentičan ili ne. Zato je bilo potrebno pronaći rešenje.

Godine 1920. Liga naroda okupila je svetske lidere u Parizu kako bi dogovorili jedinstvena pravila za putne dokumente. Dogovoreno je da pasoši svuda izgledaju isto i sadrže iste informacije.

Od tada su pasoši morali imati dimenzije 15,5 x 10,5 centimetara, sadržavati 32 stranice i na naslovnoj strani nositi naziv države i grb. Taj format koristi se i danas.

Sloboda za jedne, prepreka za druge

Već tada su postojali kritičari pasoša. Njihov argument bio je da dokument ne služi slobodi putnika, već njihovoj kontroli.

„Neki lideri želeli su da sve ostane kao pre, kada su se ljudi mogli slobodno kretati bez nošenja dokumenata. Pasoš je bio nepopularan i u javnosti i u medijima. Ljudi su smatrali da im pasoši ograničavaju slobodu i narušavaju privatnost. Osim toga, pasoš je bio povezan s mnogo birokratije i komplikacija", objašnjava Hermine Dibolt.

U članku „Njujork Tajmsa" iz 1926. godine piše: „Mora li pasoš ostati stalni element putovanja? Sistem koji je nastao tokom rata nezgrapan je, dosadan i ometa slobodno kretanje između nacija."

Međutim, bilo je prekasno zaustaviti ovaj razvoj. Članice Lige naroda nisu se mogle dogovoriti kako bi svet bez graničnih kontrola i pasoša trebalo da izgleda. Tako je pasoš ostao.

Moderni pasoš i globalna nejednakost

Do danas, pasoš može značajno uticati na život osobe. Državljanstvo određuje kuda neko može putovati i gde se može zadržavati. U zavisnosti od zemlje porekla, pasoš svom vlasniku može doneti velika prava – ili očaj.

Razne top-liste pasoša pokazuju koliko se zemalja može posetiti bez vize s određenim pasošem.

A šta je s ljudima koji nemaju državljanstvo ni pasoš? Oko deset miliona ljudi u svetu je bez državljanstva. Jedan od razloga može biti diskriminacija etničkih grupa. Prema Američkom institutu za diplomatiju i ljudska prava, oko 70 procenata Roma i Sinta u Nemačkoj je bez državljanstva.

Zlatni pasoši i u EU

Pasoši su među najtraženijom robom - ne samo na crnom tržištu. Nekolo karipskih država nudi takozavne zlatne pasoše. Do pre par godina, više članica EU je imalo takva program, na primer Kipar, Bugarska i Portugal. Ti programi su ukinuti posle kritika Brisela,

Malta je poznata po svom programu investitora gde je minimalna investicija za sticanje državljanstva oko 690.000 evra, ali uz dodatne troškove i donacije, ukupni iznos može preći 1,15 miliona evra.

Grčka nudi boravišnu dozvolu uz ulaganje od najmanje 250.000 evra u nekretnine, a posle sedam godina boravka, investitori mogu da se prijave za grčko državljanstvo. U nekim popularnim regionima kao što su Atina, Solun, Santorini i Mikonos, minimalni iznos ulaganja je povećan na 500.000 evra.

Short teaser Pasoš je uveden pre otprilike 100 godina. Kako je do toga uopšte došlo?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Ni%C5%A1ta%20bez%20paso%C5%A1a%20-%20dokument%20koji%20otvara%20i%20zatvara%20vrata&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=71217652&x4=10660&x5=Ni%C5%A1ta%20bez%20paso%C5%A1a%20-%20dokument%20koji%20otvara%20i%20zatvara%20vrata&x6=0&x7=%2Fsr%2Fni%C5%A1ta-bez-paso%C5%A1a-dokument-koji-otvara-i-zatvara-vrata%2Fa-71217652&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20250105&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/ništa-bez-pasoša-dokument-koji-otvara-i-zatvara-vrata/a-71217652?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&title=Ni%C5%A1ta%20bez%20paso%C5%A1a%20-%20dokument%20koji%20otvara%20i%20zatvara%20vrata

Item 3
Id 71217482
Date 2025-01-05
Title Nemci kao gastarbajteri u Luksemburgu
Short title Nemci kao gastarbajteri u Luksemburgu
Teaser Nemačka vapi za stručnom radnom snagom, ali sve više Nemaca prelazi granicu kako bi radili, na primer u Luksemburgu. Stanje je već dramatično u sektoru nege, a teško da će biti bolje.

Osam je ujutru kada Somaeh Mecger kuca na vrata gospođe Penig-Šosi i ulazi. „Dobro jutro. Kako ste?“ kaže negovateljica. Mari Žoze Penig-Šosi ima 94 godine i već šestu godinu živi u staračkom domu „Op Lamp“ u Vaserbiligu u Luksemburgu. Somaeh Mecger je 50 godina mlađa.Započinje uobičajena procedura: „A sad, madam, na oblačenje!“

Ima dobrih pola sata za to. Opere joj noge i stopala, navuče čarape za vene, pomogne joj da ustane iz kreveta, smesti je u invalidska kolica i odvede je u kupatilo. Nakon deset minuta, obe su se vratile u sobu. Gospođi Penig-Šosi je stalo do toga da sama nanese ruž na usne, mada joj negovateljica pomaže držeći njenu već drhtavu ruku. Razgovaraju o nekadašnjoj pozorišnoj karijeri starije dame – ponekad na nemačkom, ponekad na luksemburškom, sve to začinjeno frazama na francuskom.

Neuporedivo bolje nego u Nemačkoj

Pre skoro 20 godina Somaeh Mecger je odlučila da da otkaz u nemačkom staračkom domu i ode da radi u susedni Luksemburg. Naučila je luksemburški na kursu koji je organizovao njen poslodavac, a od kuće u nemačkom Trieru, gde živi s porodicom, do radnog mesta ima 13 kilometara, ili dvadesetak minuta. „Nisam ni na trenutak zažalila zbog svoje odluke,“ kaže Mecger. Za negovateljicu se obučila 2003.

Ona je jedna od mnogih koje iz Nemačke dolaze da rade u susedni Luksemburg. Prema tamošnjem Nacionalnom institutu za statistiku, preko 52.000 Nemaca radi u Vojvodstvu, što je 30% više nego pre deset godina. Velika većina njih i dalje živi u Nemačkoj i putuje na posao.

Samo u sektoru zdravstvene i socijalne nege registrovano je 6.300 Nemaca, a među njima je najmanje 4.000 negovatelja poput Somaeh Mecger.To se vidi i na njenom radnom mestu: preko 80% od 147 zaposlenih u staračkom domu „Op Lamp“ su Nemci koji brinu o 81 stanovniku doma.

„Ne tražimo posebno negovatelje iz Nemačke,“ kaže direktorka Mirej Virc-Lenerc. Ali u pograničnoj regiji se proširila vest da su uslovi rada u Luksemburgu mnogo bolji nego u Nemačkoj. Prekovremenih sati gotovo da nema, ima više osoblja, vlada poštovanje prema zaposlenima, a plata je gotovo dvostruko veća. „Zarađujem više u Luksemburgu s 60% radnog mesta nego što bih u Nemačkoj zarađivala za puno radno vreme,“ kaže Mecger.

I u Luksemburgu su zabrinuti za budućnost

Veliko Vojvodstvo sa svojih 670.000 stanovnika nedavno je dodatno povećalo plate zaposlenima u sektoru staračke nege. Sa deset godina staža, negovateljica u staračkom domu godišnje zarađuje oko 65.000 evra – plus bonusi, dok medicinska sestra lako prima i oko 100.000 evra.

Luksemburg je očigledno spreman čak i bolje da plaća negovatelje, jer i tamošnje stanovništvo ubrzano stari. Prema proceni udruženja negovatelja Copas, u narednih pet godina biće potrebno popuniti 4.000 radnih mesta u celokupnom sektoru nege, uključujući 900 medicinskih sestara, a potrebni su i drugi radnici, od fizioterapeuta do pomoćnika u kuhinji. Međutim, u Luksemburgu svake godine obuku završi tek nešto više od 100 ljudi, a već sada polovina medicinskih sestara dolazi iz susednih zemalja.

Upraviteljka luksemburškog staračkog doma Virc-Lenerc se boji da će u narednim godinama biti teže privući negovatelje iz Nemačke: „Plate i tamo rastu,“ ali se oslanja na bolje uslove rada, niže poreze i bolje penzije.

Katastrofa u Nemačkoj

Istovremeno, situacija u staračkim domovima i bolnicama s nemačke strane granice je katastrofalna. Samo iz bolnica Barmherzige Brüder u Trieru svake godine odlazi po 25 do 30 medicinskih sestara u Luksemburg, kaže direktor sektora nege te bolnice Jerg Mogendorf: „Taj trend ponovo raste.“ Navodi da pokušavaju da zadrže osoblje dodatkom na platu i raznim pogodnostima, ali ljudi i dalje odlaze.

I Komora zaposlenih u sektoru nege pokrajine Rajna-Palatinat potvrđuje da se situacija „nipošto nije poboljšala, naprotiv: postala je još gora.“ Njen predsednik Markus Maj smatra da se malo toga može učiniti protiv odličnih plata u susednim zemljama: „Jedino što možemo jeste da opšte povećamo broj zaposlenih u pogođenim regijama. Ali naša Komora, kao državna institucija, ima malo uticaja ili mogućnosti da oblikuje situaciju.“

Ne vraćam se!

Čak i kada se negovatelji povremeno vraćaju u Nemačku, za Somaeh Mecger ne dolazi u obzir da ikada više radi u svojoj domovini:

„U Nemačkoj sam bila odgovorna za devet ili deset starijih osoba u jednoj smeni, a nije bilo retko da radim 15 dana bez prestanka. U Luksemburgu brinem o pet osoba tokom svog normalnog radnog vremena.“

Takođe, ne veruje da će se situacija promeniti. U Luksemburgu poslodavac uvažava njene želje prilikom organizacije rasporeda, i izuzetno je zadovoljna: „Mogu bez problema da uskladim svoj posao i privatni život. To je i preventivna mera protiv stresa i lošeg raspoloženja.“ A toga u Nemačkoj ima sve više, ne samo u sektoru nege.

Short teaser Nemačka vapi za stručnom radnom snagom, ali sve više Nemaca prelazi granicu kako bi radili, na primer u Luksemburgu.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Nemci%20kao%20gastarbajteri%20u%20Luksemburgu&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=71217482&x4=10660&x5=Nemci%20kao%20gastarbajteri%20u%20Luksemburgu&x6=0&x7=%2Fsr%2Fnemci-kao-gastarbajteri-u-luksemburgu%2Fa-71217482&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20250105&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/nemci-kao-gastarbajteri-u-luksemburgu/a-71217482?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/65143711_303.jpg
Image caption U bolnici
Image source Bernd Weißbrod/dpa/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/65143711_303.jpg&title=Nemci%20kao%20gastarbajteri%20u%20Luksemburgu

Item 4
Id 71217421
Date 2025-01-05
Title Propali projekti nemačke vlade o zdravoj ishrani građana
Short title Propali projekti nemačke vlade o zdravoj ishrani građana
Teaser Vladajuća koalicija želela je da ljudima u Nemačkoj pomogne da se zdravo hrane. Ali, taj projekat nije uspeo.

Mnogi odlučuju da se u novoj godini hrane zdravije. Ali brzo shvate: to nije tako jednostavno. Slično se dogodilo i nemačkoj vladi. Pre otprilike tri godine ona je rešila da građanima olakša pristup zdravoj ishrani. Prema mišljenju stručnjaka, dosadašnji uspeh je skroman.

Ministar poljoprivrede i ishrane Džem Ozdemir često naglašava: „Želim da svako ima pravu mogućnost izbora kvalitetne hrane." To znači da mora postojati dovoljan izbor zdrave hrane koja će biti dostupna onima koji to žele. Trenutno mnogima to predstavlja izazov u svakodnevnom životu – u menzama, školama i supermarketima, kaže ovaj političar Zelenih.

Deset odsto Nemaca pati od dijabetesa

Broj oboljenja povezanih s ishranom je velik, na primer zbog naglašene gojaznosti, poznate i kao adipozitet. To može dovesti do bolesti poput dijabetesa. Oko deset odsto ljudi u Nemačkoj boluje od šećerne bolesti. Osim toga, jedna studija iz 2015. godine procenjuje da gojaznost znači društveni trošak od oko 63 milijarde evra godišnje.

Zbog toga je nemačka vlada pre godinu dana usvojila „strategiju ishrane“. Poseban cilj bio je unapređenje ishrane u vrtićima, školama i menzama, na primer kroz obavezne standarde za obroke u vrtićima i školama.

„Mi to finansiramo novcem za savetodavne procese", kaže političarka Zelenih Renate Kinast. Ministarstvo je takođe organizovalo Dane ishrane kako bi povezalo ljude iz ove oblasti i podržalo istraživačke projekte.

Ministarstvo trenutno finansira deset takvih projekata u različitim regionima Nemačke. Za to je ukupno predviđeno oko 12 miliona evra.

Premalo novca za obroke u vrtićima i školama

Nemačka vlada postavila je zaista dobre i ambiciozne ciljeve, kaže lekar Peter fon Filipsborn, koji na Univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu istražuje ishranu u javnom zdravstvu. Ali mora se priznati da „u postizanju tih ciljeva nisu ni približno napredovali koliko bi bilo poželjno". Jedan od razloga je – nedostatak novca. Naučni savet Ministarstva poljoprivrede izračunao je da je samo u prilagođavanje školskih kuhinja i trpezarija potrebno investirati oko dve milijarde evra. Iznosi koje vlada za to trenutno izdvaja su prema Filipsbornovim rečima, „potpuno nedovoljni". To su, kako kaže, jednocifrene milionske sume – „a potrebne su milijarde".

Za ishranu u školama i vrtićima odgovorne su savezne pokrajine i opštine. Ipak, vlada bi mogla da pruži više podrške – to smatra i Mihael Polster iz Nemačke mreže za školsku ishranu. Projekti koji se sprovode u odabranim regionima su lepa stvar. Ali: „Šta to znači ako nemate novca za sprovođenje tih rešenja na širokom nivou?", pita Polster.

Propao plan za zabranu reklama nezdrave hrane

Naučnik Peter fon Filipsborn kritikuje i neuspeh drugog projekta koalicije – ograničenja reklama za nezdravu hranu kako bi se deca bolje zaštitila.

Ministar ishrane Ozdemir predložio je opsežan zakon o tome. Međutim, taj zakon naišao je na oštre kritike industrije reklama i hrane, ali i Stranke slobodnih demokrata (FDP). Kritičari tvrde da bi pravila obuhvatila veliki deo ponude hrane i bila previše široko definisana. Ministarstvo i FDP su se sukobili i zakon nije napredovao.

To je pozdravila CDU, koja takođe smatra da je zabrana reklama za nezdravu hranu previše opsežna i u praksi neizvodiva. Poslanik CDU Štefen Bilger takođe odbacuje porez na šećer, na primer na gazirane sokove, kakav je uveden u Velikoj Britaniji.

Zamenik lidera poslaničkog kluba Unije naglašava druge prioritete: „Naš pristup nije da zabranama ljudima previše zadiremo u lične odluke. Želimo da jačamo obrazovanje o ishrani." Prema Bilgeru, vlada do sada nije dovoljno uradila na tom polju.

Manje šećera u gaziranim pićima zahvaljujući porezu na šećer

Obrazovanje je važno, kaže i naučnik Fon Filipsborn. Ali većina ljudi prilično dobro zna šta je zdrava ishrana. „Glavni problem je što naše okruženje često otežava sprovođenje dobrih odluka koje donosimo."

Zbog toga on, pored više novca za ishranu u vrtićima i školama, smatra da su ciljane takse korisne za unapređenje ponude hrane. Na primer, u Velikoj Britaniji Fanta sadrži manje šećera nego u Nemačkoj, zahvaljujući porezu na šećer u gaziranim pićima.

Short teaser Vladajuća koalicija želela je da ljudima u Nemačkoj pomogne da se zdravo hrane. Ali, taj projekat nije uspeo.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Propali%20projekti%20nema%C4%8Dke%20vlade%20o%20zdravoj%20ishrani%20gra%C4%91ana&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=71217421&x4=10660&x5=Propali%20projekti%20nema%C4%8Dke%20vlade%20o%20zdravoj%20ishrani%20gra%C4%91ana&x6=0&x7=%2Fsr%2Fpropali-projekti-nema%C4%8Dke-vlade-o-zdravoj-ishrani-gra%C4%91ana%2Fa-71217421&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20250105&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/propali-projekti-nemačke-vlade-o-zdravoj-ishrani-građana/a-71217421?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&title=Propali%20projekti%20nema%C4%8Dke%20vlade%20o%20zdravoj%20ishrani%20gra%C4%91ana

Item 5
Id 71215700
Date 2025-01-04
Title Austrija: pregovori propali, kancelar Nehamer najavio ostavku
Short title Austrija:pregovori propali, kancelar Nehamer najavio ostavku
Teaser I pregovori o formiranju vlade u Austriji između konzervativaca ÖVP i socijaldemokrata SPÖ su propali. Kancelar Karl Nehamer je najavio ostavku. Sada bi mogli biti raspisani novi izbori.

U Austrijisu u subotu 4. januara prekinuti pregovori između vladajuće stranke ÖVP i Socijaldemokratske partije SPÖ. Portparol lidera ÖVP i kancelara Karla Nehamera izjavio je u pisanoj izjavi za list Presse:

„Sve smo pokušali. Dogovor o ključnim pitanjima nije moguć, i zbog toga to nema smisla za pozitivnu budućnost Austrije.“ Dalji planovi će uskoro biti saopšteni.

Nehamer je u video-poruci izjavio da namerava da podnese ostavku na funkciju šefa vlade i lidera konzervativne ÖVP. Rekao je da će se povući s ovih pozicija u narednim danima.

Pregovara se od novembra

Konzervativna ÖVP, SPÖ i liberalni Neos pregovarali su o formiranju koalicione vlade od sredine novembra. Takva trostranačka koalicija bila bi presedan u Austriji. Međutim, u petak su NEOS iznenada najavili povlačenje iz pregovora, jer, prema njihovom mišljenju, kod ostalih strana nije bilo dovoljno volje za reformama.

Nakon toga, ÖVP i SPÖ nastavili su pregovore sami. Postizanje dogovora između njih od početka je bilo teško, jer obe stranke imaju različite stavove o rešavanju ekonomske krize i sanaciji državnog budžeta.

Pregovori propali zbog budžeta

Ključna tačka pregovora bila je planiranje novog državnog budžeta. Austrija se nalazi u ekonomskoj krizi i istovremeno mora da štedi kako bi ispunila EU kriterijume za finansijsku stabilnost. Balans između štednje i mera za podsticanje privrede smatra se glavnim zadatkom za buduću vladu.

Zadaci nove vlade su ogromni i zahtevaju gotovo besprekornu saradnju. Strukturni problemi uključuju penzioni sistem, koji se već dugo ne može finansirati samo iz doprinosa. Država mora da izdvaja značajan deo budžeta za penzije.

Zbog visokih povećanja plata, prema mišljenju Udruženja industrijalaca, troškovi rada više nisu konkurentni. Nezaposlenost iznosi oko sedam odsto.

Iz perspektive ÖVP, SPÖ snosi glavnu odgovornost za propast trostranih pregovora. „Dok su se delovi socijaldemokratske partije konstruktivno uključili i prilagodili, poslednjih dana prevladale su nazadne snage unutar SPÖ", saopštio je glavni sekretar ÖVP-a Kristijan Štoker.

Desničari likuju i traže ostavku kancelara

Pregovori su takođe bili pokušaj da se jasni pobednik izbora, desničarska Slobodarska partija Austrije (FPÖ), drži podalje od vlasti, iako je na izborima u septembru osvojila oko dva procenta više glasova od drugoplasirane ÖVP kancelara Karla Nehamera. Nijedna stranka nije smatrala FPÖ pod vođstvom Kikla sposobnom za vladanje.

Kancelar je strogo isključio saradnju sa desničarskim FPÖ pod vođstvom Herberta Kikla, nazivajući ga ekstremnim desničarom, i kao alternativu predložio trostranu koaliciju.

FPÖ likuje i ukazuje na svoja predviđanja o pregovorima.„Već mesecima upozoravamo na ovu 'političku nakaradu gubitnika po nemačkom uzoru'", izjavio je glavni sekretar FPÖ-a Mihael

Šnedlic aludirajući na propalu koaliciju socijaldemokrata, liberala i zelenih u Nemačkoj.

„Karl Nehamer je ignorisao sva ova upozorenja, jer ga u stvarnosti zanima samo jedno: njegova pozicija kancelara!" FPÖ je stoga tražila ostavku kancelara.

Mogući i novi izbori

Sada su mogući i novi izbori. Desni populisti bi u tom slučaju mogli ostvariti još ubedljiviju pobedu. Poslednje ankete ukazuju na značajan rast podrške u odnosu na parlamentarne izbore održane 29. septembra 2024. Prema tim istraživanjima, FPÖ bi mogla povećati svoj rezultat na oko 35 odsto.

U parlamentu sa 183 mesta FPÖ sada ima 57 mandata. Ta stranka pod vođstvom Herberta Kikla je sa 28,8 odsto po prvi put osvojila najveći broj glasova na nacionalnim izborima (plus 12,7 odsto u odnosu na 2019).

ÖVP pod kancelarom Karlom Nehamerom je na drugom mesto sa 26,3 odsto (minus 11,2 procenta) i ima 51 mandat. Socijaldemokrate pod vodstvom Andreasa Bablera su sa 21,1% imale isti rezultat kao 2019. Imaju 41 mandat. NEOS je ostvarila svoj najbolji rezultat do sada sa 9,1 odsto (plus 1 odsto) i ima 18 mandata. Zeleni su dobili 8,2 odsto glasova (minus 5,7 odsto) i imaju 16 mandata.

Aktuelizovano 4. januara u 20 časova.

Short teaser I pregovori o formiranju vlade u Austriji između ÖVP i SPÖ su propali. Sada bi mogli biti raspisani novi izbori.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Austrija%3A%20pregovori%20propali%2C%20kancelar%20Nehamer%20najavio%20ostavku&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=71215700&x4=10660&x5=Austrija%3A%20pregovori%20propali%2C%20kancelar%20Nehamer%20najavio%20ostavku&x6=0&x7=%2Fsr%2Faustrija-pregovori-propali-kancelar-nehamer-najavio-ostavku%2Fa-71215700&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20250104&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/austrija-pregovori-propali-kancelar-nehamer-najavio-ostavku/a-71215700?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/70572743_303.jpg
Image caption Karl Nehamer (ÖVP)
Image source Tobias Steinmaurer/APA/dpa/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/70572743_303.jpg&title=Austrija%3A%20pregovori%20propali%2C%20kancelar%20Nehamer%20najavio%20ostavku

Item 6
Id 71204126
Date 2025-01-04
Title Kako je nastala moderna kuhinja
Short title Kako je nastala moderna kuhinja
Teaser Pre otprilike sto godina, rad u kuhinji bio je nezgrapan i neefikasan. To je smetalo jednoj bečkoj arhitektkinji toliko da je – izmislila modernu kuhinju!

„Da sam znala da ću ceo život morati da pričam o toj prokletoj kuhinji, nikada je ne bih napravila!“, rekla je stogodišnja Margarete Šite-Lihocki 1998. godine u jednom intervjuu.

Ali upravo s tom „prokletom kuhinjom“ je ispisala istoriju arhitekture i iz korena promenila život domaćica.

Danas, sto godina kasnije, ona je poznata ne samo kao pionirka socijalne arhitekture, već i kao aktivistkinja ženskog pokreta i heroina otpora nacističkoj diktaturi. Kroz ceo život, cilj Austrijanke Margarete Šite-Lihocki bio je da svojim radom poboljša živote drugih ljudi – kroz socijalno stanovanje i svoj najpoznatiji izum – „Frankfurtsku kuhinju“.

Protiv bede

Krajem 19. veka, industrijska revolucija donela je ogromne društvene promene. Napredak u tehnologiji i nauci bio je brži nego ikada. Stanovništvo je naglo raslo. Mnogi ljudi su se selili iz sela u gradove kako bi radili u novim fabrikama. Životni uslovi u prenatrpanim gradovima bili su obeleženi manjkavom higijenom, bolestima i siromaštvom.

To je posebno iritiralo mladu bečku studentkinju arhitekture Margaretu Šite-Lihocki: 1917. godine prijavila se na jedan arhitektonski konkurs. Pre toga je obilazila prenatrpane stambene zgrade - želela je da shvati šta je stanarima zaista potrebno.

Pre toga, kuhinja uopšte nije bila zasebna prostorija u stanovima. Radnička klasa je kuvala usred stana sa jednom ili dve sobe, najčešće na peći od livenog gvožđa. Postojale su police ili površine na kojima je stajao pribor za kuvanje, ali ne i namenski kuhinjski nameštaj kakav danas poznajemo.

Tadašnja arhitektura je sa dekorativnog stila prelazila ka „novoj objektivnosti". Najvažniji aspekt novog graditeljskog pristupa bila je funkcionalnost. Upravo tu filozofiju „forma sledi funkciju" zastupala je Margarete Šite-Lihocki u svojim projektima. Za nju je arhitektura uvek bila usko povezana sa stvarnim životom i svim njegovim društvenim problemima. Taj stav je proistekao iz njenog porekla.

Socijalna svest

Margarete Šite-Lihocki rođena je 1897. godine u uglednoj intelektualnoj porodici u Beču. Njeno detinjstvo bilo je ispunjeno umetnošću i kulturom, ali i politikom.

Njena majka bila je povezana s bečkom umetničkom scenom, ali i s pacifističkim i feminističkim krugovima. Margarete je sve to upijala od malih nogu. Tako je već kao devojčica bila zainteresovana za politiku i otvorena za šire društvene teme. Bila je svesna da mnogim ljudima nije tako dobro kao njoj. Sve to je oblikovalo njeno razumevanje umetnosti, dizajna i arhitekture – i na kraju joj donelo i pobedu na konkursu za koji se pripremala obilazeći siromašne četvrti Beča.

Porudžbina iz Frankfurta

Posle Prvog svetskog rata, razorenoj Evropi hitno su bili potrebni stanovi, brzo i po niskoj ceni. Nastale su nove stambene četvrti sa socijalnim stanovima za sve veću radničku klasu i one koji su tokom rata ostali bez krova nad glavom.

U Frankfurtu, gradski većnik Ernst Maj pokrenuo je stambeni program „Novi Frankfurt“. Njegov cilj je bio da se stambena kriza reši za samo deset godina. Maj je angažovao Margarete Šite-Lihocki, poznatu po svojim pragmatičnim konceptima, da osmisli odgovarajuću kuhinju. Ta kuhinja trebalo je da optimalno iskoristi ograničen prostor u novim zgradama i istovremeno olakša svakodnevni život stanara.

Margarete, tada u kasnim dvadesetim, prionula je na posao. Merila je, računala i planirala: Koliko koraka je domaćici potrebno da pređe s jednog kraja prostorije na drugi? Kako se kreće? Gde se nalaze potrebni predmeti? Kako da za vreme rada u kuhinji držati decu na oku?

Od žene - za žene

Rezultat je bio ovo: prostorija duga 3,44 metra i široka 1,96 metara, sa kliznim staklenim vratima koja su omogućavala pogled na dnevni boravak i velikim prozorom na jednoj strani. Ove dimenzije bile su standardne za sve novoizgrađene frankfurtske stanove, a Margaretina kuhinja je tačno odgovarala tim dimenzijama. Njeni moduli su ušli u masovnu industrijsku proizvodnju.

Bili su to ormarići od poda do plafona, radna ploča, sudopera sa rešetkom za ceđenje, fioke za kuhinjski otpad i aluminijumske posude za najvažnije sastojke za kuvanje. Kako bi se prevazišla početna skepsa prema ovoj inovativnoj kuhinji, sprovedena je intenzivna reklamna kampanja. Sam gradski većnik za građevinarstvo, Ernst Maj, propagirao je Margareteinu izum kao „kuhinju koju je žena napravila za žene“.

Tako je rođena „Frankfurtska kuhinja“ koja je predstavljala pravu revoluciju u domaćinstvu. U kontekstu jačanja feminizma tog vremena, ona se našla i na meti kritika, prema kojima je efikasnost rada u takvoj kuhinji još više vezivala žene za šporet. Ali, kuhinja je kao zasebna i namenski uređena prostorija do danas ostala neprevaziđena u stanovima radničke klase.

Otpor nacistima

„Frankfurtska kuhinja" je postala veliki uspeh. Porudžbine su stizale iz celog sveta, a samo francuski ministar rada je tražio 260.000 kompleta.

I pored međunarodnog priznanja, Margarete nije mirovala i ostala je svim srcem posvećena otklanjanju društvenih nepravdi. U periodunacizma, to ju je zamalo koštalo života. Nakon što je Austrija pripojena nacističkoj Nemačkoj, ona se kao komunista i ilegalac borila protiv nacista. Bila je uhapšena i jedva je izbegla pogubljenje.

Nakon Drugog svetskog rata, Margarete Šite-Lihocki angažovala se u mirovnom pokretu i pokretu za prava žena. Držala je predavanja, gradila stanove i vrtiće u Nemačkoj, Rusiji, Kubi i DDR, i podsticala mlade arhitektkinje da budu hrabre i angažovane.

Majka svih ugradnih kuhinja

Ipak, najpoznatija zaostavština Margarete Šite-Lihocki ostaje „Frankfurtska kuhinja“. Ideja multifunkcionalnog kuhinjskog prostora zadržala se do danas. Dizajn nema granica - bilo da se radi o minimalističkoj kuhinji u industrijskom stilu, udobnoj rustikalnoj kuhinji, elegantnim modulima ili varijaciji poluotvorenog ili otvorenog tipa kuhinje sa centralnim blokom za obradu namirnica i kuvanje. Iza svih modernih kuhinja nalazi se princip austrijske dizajnerke: postići što više uz što manje napora. Sa „Frankfurtskom kuhinjom" ona je stvorila „majku" svih ugradnih kuhinja.

Short teaser Pre sto godina rad u kuhinji bio je nezgrapan i neefikasan. Onda je jedna bečka arhitektkinja izmislila modernu kuhinju!
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Kako%20je%20nastala%20moderna%20kuhinja&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=71204126&x4=10660&x5=Kako%20je%20nastala%20moderna%20kuhinja&x6=0&x7=%2Fsr%2Fkako-je-nastala-moderna-kuhinja%2Fa-71204126&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20250104&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/kako-je-nastala-moderna-kuhinja/a-71204126?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/70035668_303.jpg
Image caption Moderna kuhinja 1958.
Image source Dodenhoff/akg images/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&f=https://tvdownloaddw-a.akamaihd.net/dwtv_video/flv/vdt_sr/2014/bser140711_002_elektrika_01g_sd_sor.mp4&image=https://static.dw.com/image/70035668_303.jpg&title=Kako%20je%20nastala%20moderna%20kuhinja

Item 7
Id 71213176
Date 2025-01-04
Title CSU za „najoštriji kurs“ u migrantskoj politici
Short title CSU za „najoštriji kurs“ u migrantskoj politici
Teaser Iz CSU se čuju oštri tonovi kada je reč o migracionoj politici. Prema stranačkom dokumentu, migranti bi stekli pravo da ostanu u Nemačkoj samo ako imaju dovoljno prihoda.

Bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) se neposredno pred izbore za Bundestag zalaže za značajno pooštravanje migracionepolitike. Ubuduće bi imigrantima boravak u Nemačkoj trebalo dozvoliti samo ako mogu dokazati da imaju odgovarajuća primanja. To stoji u dokumentu o stavu ove stranke o kojem će se savezni poslanici CSU izjašnjavati na zatvorenom sastanku naredne sedmice.

Ko trajno želi da ostane ovde, mora da pruža dugoročan doprinos i ne sme trajno da koristi socijalne usluge, piše u stranačkom dokumentu.

„Ko počini kazneno delo, biće proteran"

U dokumentu se naglašava tesna veza između migracione politike i unutrašnje bezbednosti. Da bi se ojačala unutrašnja bezbednost, „potreban je izuzetno strog kurs vraćanja sa granica, obezbeđivanje zaštite u trećim zemljama i konsekventne deportacije", izjavio je šef poslaničkog kluba CSU u Bundestagu Aleksander Dobrint za list „Rajniše post".

Detaljno se govori o proterivanju kriminalaca i onih koji predstavljaju pretnju za bezbednost: „Ubuduće mora da važi princip: svako ko počini kazneno delo biće proteran." U dokumentu se još navodi: „Svako ko počini krivično delo ili više krivičnih dela, mora da napusti našu zemlju."

Navodi se i kako će svi oni koji ne budu mogli da napuste zemlju ili budu deportovani „morati da budu zadržani u pritvoru na neodređeno vreme do deportacije“.

Vraćanje s granica

Prema CSU, prva mera koju bi budući savezni ministar unutrašnjih poslova trebalo da uvede je mogućnost vraćanja sa granica: „Da bismo održali unutrašnju bezbednost i javni red, imamo pravo da vraćamo migrante i tu mogućnost moramo i da iskoristimo."

Po stavovima iznesenim u dokumentu, CSU želi da „provede faktičku zabranu ulaska ilegalnim migrantima". Da bi se to sprovelo, stranka želi da se policija dovede u pravnu i tehničku poziciju „da svima koji žele da uđu u zemlju može da očita mobilne telefone na granicama".

Proširiti video-nadzor

Video-nadzor, kako se navodi, valja značajno proširiti, a za to bi trebalo da se koristi sistem za automatsko prepoznavanje lica na javnim mestima na kojima preti opasnost. U dokumentu se napominje da su samo prošle godine u Nemačkoj izvršena tri velika napada – u Manhajmu, Zolingenu i Magdeburgu.

„Sada glavni politički prioritet treba da bude da se takvi napadi u budućnosti spreče", citira „Rajniše post" jedan drugi dokument ove stranke. U to spada i upotreba sistema za automatsko prepoznavanje lica na železničkim stanicama, aerodromima i drugim žarištima kriminala „za identifikaciju ozbiljnih kriminalaca", zahteva CSU.

SPD: Predloge je teško sprovesti

Iz SPD su upućene oštre kritike na račun CSU. „CSU ponovo uveliko prelazi granice i podilazi stranci AfD", izjavio je šef poslaničkog kluba SPD Dirk Vize za „Rajniše post". „Predloge je se pravno teško sprovesti i oni zanemaruju naše humanitarne obaveze."

Vize je takođe izrazio sumnju da će ti „loše osmišljeni predlozi učiniti privlačnijim dolazak stručnjaka i radnika u Nemačku".

CSU za blisku saradnju sa SAD

U drugom dokumentu sa zaključcima namenjenim za zatvoreni sastanak sledeće nedelje, poslanička grupa CSU ima za cilj promenu nemačke spoljne politike i blisku saradnju s novom vladom Sjedinjenih Američkih Država, ukoliko Unija (CDU/CSU) pobedi na saveznim izborima 23. februara.

„Želimo da ostanemo blizak i poverljiv saveznik SAD i da dodatno ojačamo transatlantsko partnerstvo", citira „Rajniše post" sadržaj dokumenta. „Da bismo to učinili, ukinućemo ideološki i poučni ton levičarsko-zelene spoljne politike."

Zatvoreni sastanak poslaničke grupe CSU u Zeonu počinje u ponedeljak i trajaće do srede.

Short teaser Prema stranačkom dokumentu CSU, migranti bi stekli pravo da ostanu u Nemačkoj samo ako imaju dovoljno prihoda.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::CSU%20za%20%E2%80%9Enajo%C5%A1triji%20kurs%E2%80%9C%20u%20migrantskoj%20politici&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=71213176&x4=10660&x5=CSU%20za%20%E2%80%9Enajo%C5%A1triji%20kurs%E2%80%9C%20u%20migrantskoj%20politici&x6=0&x7=%2Fsr%2Fcsu-za-najo%C5%A1triji-kurs-u-migrantskoj-politici%2Fa-71213176&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20250104&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/csu-za-najoštriji-kurs-u-migrantskoj-politici/a-71213176?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/71056615_303.jpg
Image caption Migranti čekaju pred pokrajinskm zavodom za strance u Berlinu
Image source Janine Schmitz/photothek/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/71056615_303.jpg&title=CSU%20za%20%E2%80%9Enajo%C5%A1triji%20kurs%E2%80%9C%20u%20migrantskoj%20politici

Item 8
Id 71215944
Date 2025-01-04
Title Berbok: „Novu vlast u Siriji vlast ocenjujemo prema delima“
Short title Berbok: „Novu vlast u Siriji vlast ocenjujemo prema delima“
Teaser Ministarka spoljnih poslova Nemačke izjavila je da sa zabrinutošću gleda na politički proces tranzicije u Siriji. Istakla je da podrška novoj vladi mora da zavisi od toga kako će postupati prema pravima žena i manjina.

Nakon poseteSiriji, ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok osvrnula se u večernjem dnevniku ARD-a „Tagestemen" na duboku podeljenost društva u toj zemlji.

S jedne strane, kaže, postoji velika nada da će nakon godina građanskog rata konačno biti moguće ostvariti slobodu za sve. S druge strane, „postoji strah da bi ta sloboda i nada mogli ponovo nestati, posebno za žene".

Podrška pod uslovima

Zato je, prema njenim rečima, bilo ključno da su ona i njen francuski kolega Žan-Noel Baro, kao predstavnici Evropske unije, postavili uslove za podršku Siriji.

„Mi ćemo nove vlastodršce ocenjivati prema njihovim delima", izjavila je Berbok. U proces tranzicije moraju biti integrisane sve manjine, uključujući Druze, Alavite, a naročito Kurde.

Posebno je istakla značaj prava žena. „Ako se prava žena gaze, niko neće biti slobodan, već će uslediti sledeća represija."

Iako je bilo pozitivnih signala, poput toga što je na čelu Centralne banke sada žena, Berbok dodaje da su se, s druge strane, mogle čuti izjave da žene ne mogu da obavljaju određene poslove.

Budućnost Sirije važna i za Evropu

Berbok je naglasila da budućnost Sirije ima uticaj i na Evropu. Ljudi potrebni za obnovu zemlje vratiće se samo ako budu znali da su i njihove ćerke bezbedne u toj zemlji.

Odbijanje novog lidera Ahmeda al-Šareda i drugih predstavnika nove vlasti da se sa njom rukuju, kako kaže, pokazuje iz kojeg ideološkog miljea dolazi. „Upravo zbog toga su takvi razgovori za mene važni", istakla je Berbok.

„Kada se gledate oči u oči, možete primetiti da li je u pitanju duboko ukorenjena ideologija da se ženama ne pruža ruka. Mi kao Evropljani ne želimo da budemo finansijeri islamizacije."

Zalivske države kao ključni partneri

Berbok je istakla značaj zemalja Persijskog zaliva u procesu tranzicije. Tokom proteklih meseci, kako je navela, bila je u intenzivnom kontaktu s njima.

Kada je reč o Turskoj, kaže da postoji mnogo zajedničkih interesa, „iako se ne slažemo u svim stavovima". „Zato je bilo važno da nakon arapskih kolega i mi kao predstavnici Evrope budemo prisutni na licu mesta."

Berbok je u Damask stigla u petak, 3. januara 2024. godine, nedugo nakon svog francuskog kolege Baroa. Oni su prvi visoki zapadni političari koji su posetili Damask posle pada Bašara al Asada, i to u tesnoj koordinaciji i u ime Evropske unije, sa mandatom visokog predstavnika EU za spoljnu politiku.

Short teaser Ministarka spoljnih poslova Nemačke izjavila je da sa zabrinutošću gleda na politički proces tranzicije u Siriji.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Berbok%3A%20%E2%80%9ENovu%20vlast%20u%20Siriji%20vlast%20ocenjujemo%20prema%20delima%E2%80%9C&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=71215944&x4=10660&x5=Berbok%3A%20%E2%80%9ENovu%20vlast%20u%20Siriji%20vlast%20ocenjujemo%20prema%20delima%E2%80%9C&x6=0&x7=%2Fsr%2Fberbok-novu-vlast-u-siriji-vlast-ocenjujemo-prema-delima%2Fa-71215944&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20250104&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/berbok-novu-vlast-u-siriji-vlast-ocenjujemo-prema-delima/a-71215944?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/71210751_303.jpg
Image caption Analena Berbok, Ahmad al Šara, Noel Baro, 3.01.2025.
Image source Dominik Butzmann/AA/photothek/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/71210751_303.jpg&title=Berbok%3A%20%E2%80%9ENovu%20vlast%20u%20Siriji%20vlast%20ocenjujemo%20prema%20delima%E2%80%9C

Item 9
Id 71206079
Date 2025-01-04
Title Suvenir iz Puste zemlje
Short title Suvenir iz Puste zemlje
Teaser U kafeu ponovo čitam tekstove koji su mi nekada bili važni i shvatam da sam se – paradoksalno – približio mrtvom Eliotu. U digitalnu eru prokrijumčario sam nehotice muziku njegovih rečenica kao suvenir iz Puste zemlje.

Pesnik i prevodilac Ivan V. Lalić će o Eliotu zapisati: “Reč je ne samo o jednom od najvećih već i jednom od najkontroverznije shvatanih i prihvatanih pesnika dvadesetog veka“. Lalić konstatuje da je Eliotov istorijski značaj van svake sumnje.

A izvan akademskih krugova? Šta znači Tomas Sterns Eliot danas za živu pesničku reč - tačno 60 godina otkako je umro u Londonu? Možda bih mogao da dam približan odgovor samo ako se prvo prisetim šta je on značio mojoj pesničkoj generaciji - onoj koja je počela da objavljuje između sredine i kraja osamdesetih godina prošlog veka.

Zgodno je da to konkretizujem pitanjem upućenim samom sebi: Šta ti je značio Eliot 4. januara 1985., dvadeset godina posle njegove smrti, a 40 godina od trenutka kada ovo pišeš?

Nepoetsko pretvarati u poeziju

Ni Nobelova nagrada 1948. koja je dodeljena Eliotu nije uklonila potrebu pesničkog esnafa da se izjašnjava za ili protiv njega. To nije zaobišlo ni moju generaciju. Jedni su se divili širini obrazovanja i intertekstualnoj mreži koja je kao armatura držala Eliotove stihove. Od ovog pesnika je bilo moguće naučiti da su fusnote sastavni deo pesme, ponekad njen ključ. Osim toga, ugrađivanje latinskog, grčkog, francuskog i nemačkog u tkivo engleske pesme sugerisalo je stalno pesničko domunđavanje velikih evropskih jezika i pesničkih tradicija u stvaranju svetske lirike. Eliot je sve to za nas učinio vidljivim.

Ipak je većina budućih pesnika bila skeptična prema onome što se od antičkih vremena zove „poeta doctus" - učeni pesnik. Bliži im je bio romantičarski kult genija, mit o pesniku kao medijumu božanskog, čoveku koji u „svetom zanosu" buncajući govori proročke tajne koje smrtnicima nisu dostupne. Bliži su im bili i svi oni pesnici koji su se ušančili iza postojećeg lirskog nasleđa, ili oni koji su stvarali avangardnu provokaciju. Naposletku, razumljiviji su im bili i svi koji su ušli u polje masovnih subkultura da bi odatle progovorili savremenim glasom.

Sada bih rekao da većina nas nije ni bila u stanju da razume Eliota – nedostajalo nam je životno i intelektualno iskustvo. A i vidikovac do kojeg se mogla popeti grupica socijalističkih studenata sklonih poeziji nije nudio isti vidik kao tačka sa koje je poeziju i svet posmatrao elitni pesnik koji je studirao na Harvardu, Sorboni i Oksfordu. Meni su njegovi stihovi ipak ponudili neku vrstu vibrantnosti, melodiju i tamni splet značenja. Privukla me ta ispevana materija čija mi stvarna značenja izmiču.

Ivan V. Lalić je zapravo svojim predgovorom u knjizi Eliotovih izabranih pesama, koje je 1978. objavio pokojni BIGZ, napisao ključni uvod u to pesništvo. Ni jedno predavanje na fakultetima nije moglo da dosegne širinu i bistrinu tog teksta. Osamdesetih sam se domogao te knjige i upio predgovor nekritično, kao sunđer. To je probudilo očekivanja. Usledio je tvrdi sudar sa Eliotovim stihovima za koje nisam bio spreman.

Moji gimnazijski junaci bili su uglavnom domaći pesnici. Od Vojislava Ilića do A. B. Šimića. I naravno Miljkovićeva blistavo-tamna usijanist. Ali i kontinentalno pesništvo od Helderlina do Bodlera nije mi bilo strano.

Ruski razgalamljeni futuristi sa jedne i slike koje kao da su crtane preciznim skalpelom Gotfrida Bena - sve je to ulazilo u prtljag. U to vreme sam otkrivao američke bitnike, Koena, Borhesa. Ništa me nije pripremilo za susret sa Eliotom.

U godinama kada sam pokušao da pronađem svoj glas, svoju pesničku ličnost, pročitao sam Eliotov esej “Tradicija i individualni talenat” iz 1919. On je u njemu, na tragu svog proučavanja budizma, zagovarao “bezličnost pesnika”.

Jovan Hristić je u svom predgovoru Prosvetinoj knjizi iz 1963. koja je sabrala Eliotove eseje o književnosti podsetio da je ispovedna konvencija u pesništvu najčešća od antičkih vremena do danas. “Ispovednom konvencijom nazivam upotrebu jednog ‘ja’ u pesničkom jeziku, sa kojim nismo nikada načisto: odnosi li se ono na pesnika ili ne.” A Eliot upravo to dovodi u pitanje. “Progres umetnika je trajno samožrtvovanje, trajno poništavanje sopstvene ličnosti”, zapisao je 1919. tridesetjednogodišnji pesnik, a ja, sredinom osamdesetih deset godina mlađi, skoro da sam se naljutio na njega. Sada ga razumem.

Mučni hod kroz Pustu zemlju

Lalić me je u svom predgovoru upozorio da Eliot svoju pesničku građevinu podiže na stubovima koji nedostaju anglosaksonskoj tradiciji - pre svega na francuskom simbolizmu.

“Mislim da sam od Bodlera naučio nešto što je presedan za mogućnosti poezije, nikada razvijene od strane ijednog pesnika koji piše mojim jezikom, - da se bavi onim prljavim aspektima moderne metropole; o mogućnostima fuzije prljavo realističnog i fantazmagoričnog, mogućnosti jukstapozicije činjeničnog i fantastičnog. Od njega sam, kao i od Laforga, naučio da ona vrsta gradiva koja je meni bila data, ona vrsta iskustva koju je mogao imati maloletnik u nekom industrijskom gradu u Americi može biti gradivo za poeziju; i da se izvor nove poezije može naći u onome što je do sada bilo smatrano kao nemoguće, jalovo, tvrdokorno, nepoetsko. Da je, zapravo, posao pesnika da stvara poeziju iz neistraženih zaliha nepoetskog; da je pesnik zapravo po svom pozivu obavezan da nepoetsko pretvara u poeziju”.

Da, to je bio lakše razumljiv deo.

Godine 1922. Eliot se sa oporavka od duševne krize vratio iz Švajcarske u London. Sa sobom je doneo 54 stranice poeme koju je nazvao “Pusta zemlja“. Početna ideja je bila da opiše dugu maršrutu od paba do paba. Rukopis je dospeo u ruke majstoru po imenu Ezra Paund. Ovaj je poemu skratio za dve trećine. Bez Paunda ne bi postojao čuveni ulazni stih: „April je najsvirepiji mesec…". Paund je bio svestan snage rukopisa koji mu je poveren. Eliotu će napisati: „Komplimenti, kurvin sine! Svih sedam ljubomora su me spopale". Eliot je Paunda nazvao babicom „Puste zemlje" i u posveti zapisao: „il miglior fabbro Ezra Pound". To se odnosi na stih iz Danteove „Božanstvene komedije“ – Paund je označen kao „bolji kovač maternjeg jezika“.

Posle niza decenija jedan vispreni kritičar je rekao da je „Pusta zemlja" za poeziju ono što je „Ulis" Džejmsa Džojsa za prozu, delo koje je za svoj žanr izvan svih kategorija.

Pre „Puste zemlje" nastala je „Ljubavna pesma Dž. Alfreda Prufroka“. Ona mi je bila dostupna svih ovih decenija u različitim prevodima. Dovoljno je da uporedimo tri i shvatićemo da je ono što je napisao Eliot i ono što nam je dostupno u prevodu ipak različito. U jednom slučaju odmah znamo da je u pitanju „dvoje" – lirsko ja se obraća nekoj ženi: „Pa pođimo sada nas dvoje, / dok se nebom veče pruža, što je / Kao bolesnik opijen na stolu“. Drugi prevod ima već boju one vrste morbidnog ekspresionizma koja je proslavila Gotfrida Bena: „Pođimo ti i ja sada, / Dok po nebu veče pada / Kao anestezija po pacijentu“. A u trećem slučaju veče ne pada kao „anestezija na pacijenta", već kao „na sto bolesnik u narkozi". (E pa pođimo ti i ja sada / dok veče se spušta i pada / ko na sto bolesnik u narkozi).

Zapravo, Eliot kaže: „Hajdemo sada ti i ja, dok veče se prostire po nebu / kao pacijent pod narkozom po stolu“.

Kako god, to je bio uzbudljiv poziv svakome ljubitelju poezije, da kroči u Eliotov svet.

Tom iz Sent Luisa

Dečak koji je rođen septembra 1888. bio je sedmo, najmlađe dete u braku Henrija Vejra Eliota, vlasnika ciglane i Šarlot Šamp Sterns, koja je do udaje radila kao učiteljica. Dečak je dobio ime Tomas, zvali su ga Tom. Grad u kojem je rođen, Sent Luis, u državi Misuri, osnovali su 1764. francuski trgovci krznima. Nazvan je po francuskom kralju iz 13. veka Luju IX koji je proglašen za sveca.

Sjedinjene Države su područje kupile 1803. Kao važna luka na Misisipiju grad je doživeo procvat u 19. veku. Sve to je dečak dobio u nasleđe – zanimljivu prošlost grada, očevu porodičnu istoriju koja preko Bostona seže do Engleske 17. veka, majčinu sklonost pisanju pesama i porodično blagostanje koje se onda očitavalo u njegovom obrazovanju.

U školi za dečake učio je latinski, grčki, francuski i nemački. Usledilo je studiranje na Harvardu – upisao je fakultet sa samo 17 godina i završio ga za tri umesto za četiri godine. Potom odlazi u Francusku da bi dve godine studirao na Sorboni. Početkom druge decenije prošlog veka, Pariz je bio planetarno značajan za umetnost, posebno za pesništvo.

Eliot boravi 1914. u nemačkom Marburgu, tu ga zatiče Prvi svetski rat. Uspeo je da kao američki državljanin – njegova zemlja je tada bila zvanično neutralna – preko Belgije otputuje u Englesku. Ostalo je zabeleženo da je račun za stan u Marburgu izmirio tek posle rata, dostavivši sumu udovici gazde po uspostavljanju platnog prometa. Ostao je u Londonu, dobio stipendijski boravak na Oksfordu. Početkom 1915. upoznaje Vivijen Haj-Vud, venčaće se pola godine kasnije. Tomas Sterns Eliot u Engleskoj prijateljuje sa filozofom Bertrandom Raselom – zli jezici kažu da je filozof pokazivao mnogo veće interesovanje za njegovu suprugu Vivijen nego za njegovo pesništvo.

Najpre nekoliko godina radi za jednu veliku banku, da bi potom postao urednik u izdavačkoj kući „Faber i Faber". U njoj je ostavio dubok trag, ne samo svojim autorskim knjigama već i izdanjima koja su potpisali između ostalih Vistan Hju Oden, Džemjs Džojs, Ezra Paund, Žan Kokto, a docnije Ted Hjuz, Filip Larkin, Silvija Plat, Semjuel Beket i Harold Pinter. Već ovaj niz imena svedoči o tome da je izdavačka kuća koju je dobrim delom svojim duhom prožeo Eliot bila jedna od najvažnijih u prošlom veku. Njegova drama „Smrt u katedrali" kojom nije bio zadovoljan, svrstala ga je u značajne dramske pisce, a „Koktel zabava" je doživela uspeh na Brodveju.

Eliot je po duhovnoj opredeljenosti ionako bio Evropljanin. U Engleskoj se svesno vratio korenima i odbacio američku tradiciju. Čak je prihvatio i engleski naglasak. Prešao je iz katoličke u anglikansku veru. U Ameriku je tridesetih odlazio kao gostujući profesor na Harvard. Njegova supruga je imala teške psihičke probleme. 1933. su se razveli. Umrla je 1947. u psihijatrijskoj ustanovi, u kojoj je provela sedam godina. Eliot se oženio još jednom 1957., izabranica je bila njegova mlada sekretarica Valeri Flečer.

Konzervativan tumač civilizacije

Osim u pesništvu, Eliot je ostavio značajan trag i kao esejista koji promišlja civilizaciju čiji je deo. O kulturi je napisao kako “spašavanje ove reči jeste najdalja tačka mojih stremljenja”. Njegov otpor savremenom svetu zasnovanom na dinamizmu promene bio je beskompromisan: “ Svaka promena koju činimo vodi stvaranju jedne nove civilizacije čija priroda nam je nepoznata i u kojoj bismo svi mi bili nesrećni”. Postepena evolucija, a ne revolucionarna skokovitost sveta, bili su jedino što je mogao da odobri: “Ono što naša briga za civilizaciju može da nas navede da učinimo jeste da poboljšamo ovu civilizaciju koju imamo jer ne možemo da zamislimo ni jednu drugu”. Nije imao visoko mišljenje o svom vremenu u kojem je civilizacija zemlje u kojoj je rođen postajala sve dominantnija: “Sa izvesnom sigurnošću možemo reći da je naše vreme vreme opadanja”. S njegovom konzervativnom kritikom savremenog sveta ruku pod ruku je išao i kulturni pesimizam: “Ne vidim razloga zašto propadanje kulture ne bi odmaklo još dalje i zašto ne bismo čak predvideli period (izvesne dužine) za koji je moguće reći da neće imati kulturu.”

Pritom je on drugačije definisao kulturu od mislilaca njegovog vremena: “Kultura se čak jednostavno može opisati kao ono što život čini vrednim življenja”. Kultura je po Eliotu sve – od klasične muzike do gastronomije. Uz dozu humora je konstatovao da “simptom propasti britanske kulture jeste i nezainteresovanost za umetnost pripremanja hrane”. Smatrao je da je kultura bez religije nezamisliva jer je ona “inkarnacija religije jednog naroda”. Pošto i Crkva Engleske i konjske i pseće trke spadaju u englesku kulturu, Eliot, sa trunkom ironije kaže: „Hrišćanima je neugodno kad otkriju da kao hrišćani ne veruju dovoljno, a da na drugoj strani, kao i svi, veruju u previše stvari: pa ipak, posledica takvog razmišljanja jeste da su biskupi deo engleske kulture, a da su i konji i psi deo engleske religije”.

Nije verovao u svetsku kulturu koja bi sve izjednačila: “Svetska kultura koja bi bila jednostavno jedna uniformna kultura, uopšte ne bi bila nikakva kultura. Dobili bismo dehumanizovano čovečanstvo”. Verovao je u međuprožetost nacionalnih i lokalnih kultura i opominjao je da bi njihova međusobna izolovanost nanela nesagledivu štetu kulturi koja se zatvara. Smatrao je da svaki patriotizam svojim preuveličavanjem “postaje sam svoja parodija”.

Ali nema sumnje da bi globalizaciju i digitalizaciju video kao kulturnu degradaciju. Eliotu je Evropa bila i duhovna domovina i zavičaj po izboru. Zagovarao je „međunarodno bratstvo ljudi od pera unutar Evrope”.

Kada se govori o evropskoj kulturi Eliotu je stalo do toga da bude jasna “razlika između materijalne organizacije Evrope i duhovnog organizma Evrope. Ako ovo drugo odumre, onda ono što organizujete neće biti Evropa, već jednostavno jedna masa ljudskih bića koja govori nekoliko različitih jezika”.

Eliotove transgeneracijske opomene – a bio je i ugledan kao kritičar i decenijski urednik časopisa Krajtirion (The Criterion) – možda više ne dopiru do najmlađih pesničkih generacija u kojima je uobičajeno da pesnici čitaju samo jedni druge, prekidajući kontinuitet i sa pesništvom prethodne generacije, a kamo li sa knjigama iz analogne ere. Eliot je, promišljajući Dantea i Šekspira kao svoje savremenike zapisao: “Nijedan pesnik, nijedan umetnik nema sam za sebe celovito značenje. Njegov značaj, ocena njegovog dela jeste ocena njegovog odnosa prema mrtvim pesnicima i umetnicima. Jer ne možete ga samo ocenjivati; morate ga radi kontrasta i poređenja postaviti među mrtve”.

Ima mnogo načina da provedete jutro u kafeu. Jedan od najboljih je da u vama vaskrsnu blistave misli ljudi koji su već šest decenija mrtvi.

Short teaser U kafeu ponovo čitam tekstove koji su mi nekada bili važni i shvatam da sam se – paradoksalno – približio mrtvom Eliotu.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Suvenir%20iz%20Puste%20zemlje%20&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=71206079&x4=10660&x5=Suvenir%20iz%20Puste%20zemlje%20&x6=0&x7=%2Fsr%2Fsuvenir-iz-puste-zemlje%2Fa-71206079&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20250104&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/suvenir-iz-puste-zemlje/a-71206079?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/71206023_303.jpg
Image caption Aranžman sa knjigom T.S.Eliota - Pusta Zemlja
Image source Dragoslav Dedovic/DW
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/71206023_303.jpg&title=Suvenir%20iz%20Puste%20zemlje

Item 10
Id 71213186
Date 2025-01-04
Title Nemačka auto-industrija se neće brzo oporaviti
Short title Nemačka auto-industrija se neće brzo oporaviti
Teaser Nemačka ekonomija je u kriznom režimu. Posebno u automobiliskoj industriji gde prete masovna otpuštanja, pa se postavlja se pitanje: Ko će praviti automobile budućnosti?

Nema sumnje da se nemačkoj privredi na početku 2025. ne piše dobro. Posebno je teško pogođena automobilska industrija. Tako je najveći nemački proizvođač automobila, Folksvagen, čak rešio da počne sa zatvaranjem svojih fabrika u Nemačkoj – prvi put u istoriji kompanije.

Ipak, neposredno pre praznika postignut je dogovor sa sindikatima. Ovaj kompromis, slavljen kao „božićno čudo", predviđa ukidanje preko 35.000 radnih mesta i smanjenje proizvodnje za skoro četvrtinu, ali bez neposrednih otpuštanja ili zatvaranja pogona. To znači da će radnicima biti ponuđena mogućnost prevremenog penzionisanja i otpremnina do 2030. godine. Ipak, proizvodni kapaciteti će biti smanjeni za više od 700.000 vozila godišnje.

No, kriza potresa i druge automobilske koncerne i proizvođače auto-delova i oni se pripremaju za masovna otpuštanja.

Među analitičarima tržišta postoji više osnovnih tumačenja uzroka ove krize. Štefan Bracel iz Centra za automobilski menadžment (CAM) govori o „kombinaciji teškoća, nemačkoj polikrizi".

To uključuje i činjenicu da se „nove veštine u transformaciji industrije tek moraju steći: prelazak na elektro-mobilnost, na softverski definisana vozila, na autonomnu vožnju." Pored toga, kako je izjavio za DW, prisutno je i „novo konkurentsko okruženje. I to nisu samo Tesla i Kinezi."

Jedna portparolka Udruženja automobilske industrije (VDA) je u izjavi za DW ukazala na odgovornost politike: „Prestanak subvencionisanja e-vozila u decembru 2023. i nedovoljna infrastruktura za punjenje smanjuju trenutnu prodaju i pogoršavaju situaciju."

Ferdinand Dudenhofer iz renomiranog Car-Instituta deli slično mišljenje i kritikuje „tip političara koji jednom želi električne automobile, a drugi put propagira motore sa unutrašnjim sagorevanjem, čime zbunjuje ljude."

U upravnim odborima su spavali

Već godinama je jasno da budućnost individualnog transporta nije u razvoju motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Nije bitno da li se pokreću fosilnim ili sintetičkim gorivima: trend jasno ide ka e-mobilnosti.

Automobilski stručnjak Frank Švope, predavač za automobilski menadžment na Visokoj školi za srednje preduzetništvo, smatra da su „Pojedini proizvođači napravili ozbiljne greške u menadžmentu". Direktorima su, kako kaže, „glave bile u pesku" dok su se nadali da će sve proći dobro.

Ali ne ide dobro, zaključuje Štefan Bracel. Nemačka je u međunarodnoj konkurenciji značajno zaostala. Razlozi uključuju „visoke troškove rada, visoke troškove zdravstvene zaštite i mnogo dana odmora. Sve dok ste bili bolji i inovativniji od drugih, to je još moglo da funkcioniše".

Mnogo toga je pošlo naopako

Ovaj stručnjak ukazuje na ključne probleme. Kada je reč o klasičnim automobilima, za čiji rad su potrebna fosilna goriva, nemački proizvođači su svetski lideri: ventili i karburatori – u to se Nemci odlično razumeju. Ali šta je sa elektronskim komponentama? Ferdinand Dudenhofer ističe da nemačke fabrike automobila „odlično razumeju današnji automobil, ali kod automobila budućnosti glavnu ulogu imaju tehnološke kompanije".

Štefan Bracel se slaže s tim. Za veterane industrije situacija je nezgodna: „Erozija starih paradigmi i znanja zaista je tragična."

Dirk Doze iz Instituta za svetsku privredu u Kilu (IfW) smatra da je u tome srž problema. Iako „nemački inženjeri i dalje pripadaju svetskoj eliti, nema dovoljno fleksibilnosti, posebno u menadžmentu, da bi se pridobile nove grupe kupaca, poput tehnološki entuzijastičnih mladih ljudi u Aziji".

Nije samo Kina u pitanju

Budućnost automobilskog transporta je u električnim pogonima, a Kina je u tome daleko ispred Nemačke. IfW ekonomista Doze primećuje: „Kinesko tržište e-vozila je najveće na svetu i ono koje se najdinamičnije razvija. To ukazuje da će Kina dodatno povećati prednost."

Loša perspektiva za VW, BMW, Mercedes i Porše. Sama veličina kineskog tržišta donosi ogromnu tržišnu moć. Još gore za nemačke proizvođače: Kina nije jedina, kaže Bracel. „Srednjoročno, u Indiji će se pojaviti značajniji igrači – po uzoru na Kinu. U početku će mnogi akteri iz Kine i Koreje odlaziti u Indiju – možda u formi zajedničkih ulaganja."

Frank Švope vidi neku nadu u razvoju baterija, koji je još u začetku. Za DW je izjavio: „Baterije za elektromobilnost su daleko od savršenstva. Ovde su mogući veliki skokovi. Takođe, krajem decenije očekuje se prelazak na čvrste baterije, što bi moglo promeniti pravila igre."

Portparolka VDA upozorava na posledice trenutnog trenda: „Ako se nastavi, do 2035. broj zaposlenih u automobilskoj industriji u Nemačkoj biće za 186.000 manji nego 2019. godine. Već je izgubljeno 46.000 radnih mesta od 2019. do 2023, a očekuje se gubitak još oko 140.000 radnih mesta do 2035."

Zato poziva na brzo delovanje politike: „Potrebno nam je manje birokratije, više trgovinskih sporazuma, konkurentniji poreski sistem i jednostavniji i brži procesi odobravanja."

Teška vremena

Čak i ako politika stvori potrebne uslove i Nemačka ponovo postane konkurentna, oporavak neće biti brz. Bracel upozorava: „Sledeće dve-tri godine biće veliki izazov, jer se mora rešavati mnogo strukturnih problema odjednom." Ipak, zaključuje optimistično: „Sada je i politika prepoznala nemačku polikrizu."

IfW stručnjak Dirk Doze takođe ističe da će pre biti gore nego bolje: „Biće ovo veoma teška godina za nemačku auto-industriju. Ali i godina u kojoj se moraju postaviti temelji za budućnost."

Automobilski ekspert Ferdinand Dudenhofer sugeriše da Nemačka treba da traži nove prilike na Istoku, ali i sa oprezom posmatra Ameriku: „Zato je važno otići tamo gde se razvija novi talas. To je delimično Kina, a može biti i Amerika. Videćemo da li će pod Donaldom Trampom doći do povratka u 80-e godine s motorima na unutrašnje sagorevanje."

Zaključna reč pripada profesoru Franku Švopeu, koji vidi barem tračak nade za nemačke proizvođače automobila. Njegov pogled na novu godinu je „Mešavina skepticizma i nade! Verujem da će elektromobilnost u Evropi do 2025, najkasnije 2026. Godine značajno dobiti na zamahu!"

Short teaser Nemačka automobilska industrija se nalazi u teškoj krizi. Ko će praviti automobile budućnosti?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Nema%C4%8Dka%20auto-industrija%20se%20ne%C4%87e%20brzo%20oporaviti&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=71213186&x4=10660&x5=Nema%C4%8Dka%20auto-industrija%20se%20ne%C4%87e%20brzo%20oporaviti&x6=0&x7=%2Fsr%2Fnema%C4%8Dka-auto-industrija-se-ne%C4%87e-brzo-oporaviti%2Fa-71213186&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20250104&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/nemačka-auto-industrija-se-neće-brzo-oporaviti/a-71213186?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/66947602_303.jpg
Image caption Folksvagen u mraku
Image source Moritz Frankenberg/dpa/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/66947602_303.jpg&title=Nema%C4%8Dka%20auto-industrija%20se%20ne%C4%87e%20brzo%20oporaviti

Item 11
Id 71209825
Date 2025-01-03
Title Šta će se videti na nebu 2025. i šta spremaju NASA i ESA?
Short title Šta će se videti na nebu 2025. i šta spremaju NASA i ESA?
Teaser Svemirske misije Zapada hoće da vrate astronaute zaglavljene na Međunarodnoj svemirskoj stanici, da nastave pripreme za povratak ljudi na Mesec i da mere biomasu Zemlje. A šta će moći da se vidi na nebu golim okom?
Short teaser U 2025. priprema se nekoliko svemirskih misija Zapada. A šta će moći da se vidi na nebu golim okom?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::%C5%A0ta%20%C4%87e%20se%20videti%20na%20nebu%202025.%20i%20%C5%A1ta%20spremaju%20NASA%20i%20ESA%3F&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=71209825&x4=10660&x5=%C5%A0ta%20%C4%87e%20se%20videti%20na%20nebu%202025.%20i%20%C5%A1ta%20spremaju%20NASA%20i%20ESA%3F&x6=0&x7=%2Fsr%2F%C5%A1ta-%C4%87e-se-videti-na-nebu-2025-i-%C5%A1ta-spremaju-nasa-i-esa%2Fa-71209825&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20250103&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/šta-će-se-videti-na-nebu-2025-i-šta-spremaju-nasa-i-esa/a-71209825?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&title=%C5%A0ta%20%C4%87e%20se%20videti%20na%20nebu%202025.%20i%20%C5%A1ta%20spremaju%20NASA%20i%20ESA%3F

Item 12
Id 71209737
Date 2025-01-03
Title Šta će biti sa slobodnom trgovinom 2025. godine?
Short title Šta će biti sa slobodnom trgovinom 2025. godine?
Teaser Ove godine bi mnogi proizvodi mogli da poskupe. Razlog je preteći trgovinski rat koji podstiče Donald Tramp. Blagostanje i radna mesta su na kocki – ali još uvek postoji nada.
Short teaser Ove godine bi mnogi proizvodi mogli da poskupe. Razlog je preteći trgovinski rat koji podstiče Donald Tramp.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::%C5%A0ta%20%C4%87e%20biti%20sa%20slobodnom%20trgovinom%202025.%20godine%3F&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=71209737&x4=10660&x5=%C5%A0ta%20%C4%87e%20biti%20sa%20slobodnom%20trgovinom%202025.%20godine%3F&x6=0&x7=%2Fsr%2F%C5%A1ta-%C4%87e-biti-sa-slobodnom-trgovinom-2025-godine%2Fa-71209737&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20250103&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/šta-će-biti-sa-slobodnom-trgovinom-2025-godine/a-71209737?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&title=%C5%A0ta%20%C4%87e%20biti%20sa%20slobodnom%20trgovinom%202025.%20godine%3F

Item 13
Id 71209121
Date 2025-01-03
Title Pobuna u Srbiji: Opozicija s najjeftinijim kartama
Short title Pobuna u Srbiji: Opozicija s najjeftinijim kartama
Teaser Studentske blokade se nastavljaju, a vlast se nada zamoru materijala. Za to vreme, podeljena opozicija nije još povukla potez ni ka ukrupnjavanju ni ka zajedničkom, političkom zahtevu.
Short teaser Studentske blokade se nastavljaju, a vlast se nada zamoru materijala. Za to vreme, čeka se potez podeljene opozicije.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Pobuna%20u%20Srbiji%3A%20Opozicija%20s%20najjeftinijim%20kartama&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=71209121&x4=10660&x5=Pobuna%20u%20Srbiji%3A%20Opozicija%20s%20najjeftinijim%20kartama&x6=0&x7=%2Fsr%2Fpobuna-u-srbiji-opozicija-s-najjeftinijim-kartama%2Fa-71209121&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20250103&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/pobuna-u-srbiji-opozicija-s-najjeftinijim-kartama/a-71209121?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/71194011_303.jpg
Image caption Skup u organizaciji studenata tokom dočeka nove godine
Image source Djordje Kojadinovic/REUTERS
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/71194011_303.jpg&title=Pobuna%20u%20Srbiji%3A%20Opozicija%20s%20najjeftinijim%20kartama

Item 14
Id 71198344
Date 2025-01-03
Title Baterija vašeg elektro-auta može kuću da snabdeva energijom
Short title Baterija vašeg elektro-auta može kuću da snabdeva energijom
Teaser Ideja je jednostavna: solarni paneli su sve jeftiniji, ali su akumulatori i dalje skupi. Pa zašto da snažne baterije električnog automobila vlasnika kuće ne posluže i za energiju u tom domaćinstvu?
Short teaser Zašto da snažne baterije električnog automobila vlasnika kuće ne posluže i za energiju u tom domaćinstvu?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Baterija%20va%C5%A1eg%20elektro-auta%20mo%C5%BEe%20ku%C4%87u%20da%20snabdeva%20energijom&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=71198344&x4=10660&x5=Baterija%20va%C5%A1eg%20elektro-auta%20mo%C5%BEe%20ku%C4%87u%20da%20snabdeva%20energijom&x6=0&x7=%2Fsr%2Fbaterija-va%C5%A1eg-elektro-auta-mo%C5%BEe-ku%C4%87u-da-snabdeva-energijom%2Fa-71198344&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20250103&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/baterija-vašeg-elektro-auta-može-kuću-da-snabdeva-energijom/a-71198344?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&title=Baterija%20va%C5%A1eg%20elektro-auta%20mo%C5%BEe%20ku%C4%87u%20da%20snabdeva%20energijom

Item 15
Id 71198250
Date 2025-01-03
Title Masovne krađe nafte i sabotaže naftovoda
Short title Masovne krađe nafte i sabotaže naftovoda
Teaser Vojne i policijske snage Nigerije nedavno su zadale težak udarac ilegalnoj trgovini naftom. Da li će ta akcija trajno okončati ekonomske sabotaže u toj zemlji bogatoj naftom?
Short teaser Nigerija je zadala težak udarac ilegalnoj trgovini naftom. Da li će to trajno okončati ekonomske sabotaže?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Masovne%20kra%C4%91e%20nafte%20i%20sabota%C5%BEe%20naftovoda&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=71198250&x4=10660&x5=Masovne%20kra%C4%91e%20nafte%20i%20sabota%C5%BEe%20naftovoda&x6=0&x7=%2Fsr%2Fmasovne-kra%C4%91e-nafte-i-sabota%C5%BEe-naftovoda%2Fa-71198250&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20250103&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/masovne-krađe-nafte-i-sabotaže-naftovoda/a-71198250?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/65675039_303.jpg
Image caption Nigerija se suočila sa značajnim ekonomskim zastojima zbog velike krađe nafte i sabotaže naftovoda
Image source Sunday Alamba/AP Photo/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/65675039_303.jpg&title=Masovne%20kra%C4%91e%20nafte%20i%20sabota%C5%BEe%20naftovoda

Item 16
Id 71197939
Date 2025-01-02
Title Nekretnine u Nemačkoj: Sad je pravi trenutak za kupovinu?
Short title Nekretnine u Nemačkoj: Sad je pravi trenutak za kupovinu?
Teaser Prvo su cene nekretnina padale, a sad ponovo rastu. Istovremeno – kamate padaju. Šta to znači za kupce i prodavce u novoj godini?
Short teaser Prvo su cene nekretnina padale, a sad ponovo rastu. Istovremeno – kamate padaju. Šta to znači za kupce i prodavce?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Nekretnine%20u%20Nema%C4%8Dkoj%3A%20Sad%20je%20pravi%20trenutak%20za%20kupovinu%3F&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=71197939&x4=10660&x5=Nekretnine%20u%20Nema%C4%8Dkoj%3A%20Sad%20je%20pravi%20trenutak%20za%20kupovinu%3F&x6=0&x7=%2Fsr%2Fnekretnine-u-nema%C4%8Dkoj-sad-je-pravi-trenutak-za-kupovinu%2Fa-71197939&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20250102&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/nekretnine-u-nemačkoj-sad-je-pravi-trenutak-za-kupovinu/a-71197939?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&title=Nekretnine%20u%20Nema%C4%8Dkoj%3A%20Sad%20je%20pravi%20trenutak%20za%20kupovinu%3F

Item 17
Id 71143136
Date 2025-01-02
Title Kemnic i Nova Gorica – prestonice kulture Evrope
Short title Kemnic i Nova Gorica – prestonice kulture Evrope
Teaser Šta radi bista Karla Marksa u Kemnicu, iako on nikada nije bio u tom gradu? I zašto je Nova Gorica sa Goricijom poslednji podeljeni grad EU? Čitav je niz zanimljivih činjenica o Evropskim prestonicama kulture 2025.
Short teaser Nemački Kemnic i nekada podeljeni grad Nova Gorica u Sloveniji i Gorica u Italiji su Evropske prestonice kulture 2025.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Kemnic%20i%20Nova%20Gorica%20%E2%80%93%20prestonice%20kulture%20Evrope&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=71143136&x4=10660&x5=Kemnic%20i%20Nova%20Gorica%20%E2%80%93%20prestonice%20kulture%20Evrope&x6=0&x7=%2Fsr%2Fkemnic-i-nova-gorica-prestonice-kulture-evrope%2Fa-71143136&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20250102&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/kemnic-i-nova-gorica-prestonice-kulture-evrope/a-71143136?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/67074945_303.jpg
Image caption Kemnic je, zajedno sa Novom Goricom i Goricijom, Evropska prestonice kulture 2025. godine
Image source Michael Nitzschke/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/67074945_303.jpg&title=Kemnic%20i%20Nova%20Gorica%20%E2%80%93%20prestonice%20kulture%20Evrope

Item 18
Id 71191410
Date 2025-01-01
Title Nemačka: od 2025. brže izdavanje viza
Short title Nemačka: od 2025. brže izdavanje viza
Teaser Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke digitalizovaće od 2025. veliki deo procesa izdavanja viza. Cilj je pre svega brže dovođenje stručne radne snage, ili makar da ih birokratija ne obeshrabri pre nego što stignu.
Short teaser Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke digitalizovaće od 2025. veliki deo procesa izdavanja viza.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Nema%C4%8Dka%3A%20od%202025.%20br%C5%BEe%20izdavanje%20viza&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=71191410&x4=10660&x5=Nema%C4%8Dka%3A%20od%202025.%20br%C5%BEe%20izdavanje%20viza&x6=0&x7=%2Fsr%2Fnema%C4%8Dka-od-2025-br%C5%BEe-izdavanje-viza%2Fa-71191410&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20250101&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/nemačka-od-2025-brže-izdavanje-viza/a-71191410?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/68609078_303.jpg
Image source Thomas Trutschel/photothek/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/68609078_303.jpg&title=Nema%C4%8Dka%3A%20od%202025.%20br%C5%BEe%20izdavanje%20viza

Item 19
Id 70291624
Date 2024-09-22
Title Studija potvrdila: Nemci zaista malo znaju o Drugom svetskom ratu i Holokaustu
Short title Nemci zaista malo znaju o Drugom svetskom ratu i Holokaustu
Teaser Ko je stradao u Holokaustu? Ko je kriv za Holokaust? Odgovori Nemaca na ta pitanja su zapanjujući, pokazuju rezultati studije o stavovima Nemaca o Drugom svetskom ratu i Holokaustu.

Ove godine u Poljskoj su održane dve velike komemorativne manifestacije povodom 85 godina od nemačkog napada na Poljsku i početka Drugog svetskog rata. Iz Nemačke je doputovao Ditmar Nitan, poverenik nemačke vlade za Poljsku. Međutim, prva linija nemačke politike nije bila prisutna: ni predsednik ili kancelar, ni predsednica Bundestaga ili Bundesrata. To je bio znak narušenih nemačko-polјskih odnosa, piše Filip Fric dopisnik nemačkog lista Velt iz Varšave u članku čije delove prenosimo.

Istog dana, državni poljski Pilecki institut objavio je prve rezultate velike studije o stavovima nemačkog društva prema istoriji 20. veka i Drugom svetskom ratu.

Rezultati studije izazvali su veliku pažnju u Poljskoj jer potvrđuju mnoge predrasude Poljaka prema Nemcima: da malo znaju o Poljskoj, posebno o zločinima koje su Nemci počinili tokom okupacije, i da uopšte više ne žele ni da čuju o krivici i reparacijama.

Ko je stradao u Holokaustu i ko je kriv za genocid nad Jeverejima?

Najviše zapanjuju odgovori na pitanje iz kojih zemalja potiče većina žrtava Holokausta: 59 procenata ispitanih Nemaca je reklo da su ubijeni uglavnom Jevreji iz Nemačke, dok je samo 28 procenata navelo da su to bili poljski Jevreji.

Činjenica je da je u Holokaustu ubijeno oko 165.000 nemačkih Jevreja od oko pola miliona koliko ih je bilo pre rata. Poljski državljani činili su polovinu od 6 miliona Jevreja ubijenih u Holokaustu.

Na pitanje ko je kriv za genocid nad Jeverijima, samo devet procenata ispitanika smatra da su to „isključivo Nemci", 34 procenta okrivljuje „pretežno Nemce", dok većina - 57 procenata smatra „Nemce i kolaboracioniste u okupiranim zemljama kao podjednako krivim."

Gde su bile najstrože kazne? Prema istraživanju, Nemaci smatraju da su kazne za pomoć jevrejskim susedima bile najstrože u Nemačkoj, te da su su u okupiranim zemljama bile blaže. Prema 46 procenata ispitanika, za pomoć Jevrejima u Nemačkoj je pretila smrtna kazna, dok je znatno manje njih (31 procenat) izabralo isti odgovor u vezi sa okupiranom Poljskom. To dovodi do pogrešnih pretpostavki o mogućnostima otpora: ako je kazna bila veća u Nemačkoj, onda je i mogućnost pružanja otpora ili pomoći bila manja nego u okupiranim zemljama.

Većina od 54 procenta takođe „u potpunosti" se slaže sa tvrdnjom da se Nemačka u potpunosti suočila sa svojom istorijom.

Čak 36 procenata ispitanih veruje da Poljska može da nauči od Nemačke kako da sprovede „temeljno suočavanje sa istorijom".

Odnosi Nemačke i Poljske

„Ne želimo da se izjašnjavamo o aktuelnoj politici. Ali naravno, nadamo se da će naša studija doprineti boljem međusobnom razumevanju u nemačko-poljskim odnosima", kaže Mateuš Falkovski u razgovoru za „Velt am Zontag". On je zamenik direktora berlinske ispostave Pilecki instituta, smeštene na Pariskom trgu sa pogledom na Brandenburšku kapiju. Zajedno sa direktorkom Hanom Radžejovskom, on je odgovoran za ovu studiju.

Iako ne žele da izvode zaključke o politici, posmatraču se nameće pitanje - da li neznanje velikog dela ispitanih Nemaca odražava neznanje nemačke politike.

Jer nemačke vlade, kako one pod Angelom Merkel, tako i ova Olafa Šolca zanemarile su brojne nemačko-poljске inicijative - bilo da je reč o promovisanju poljskog kao stranog jezika u školama, ratnim reparacijama, izgradnji Nemačko-polj­ske kuće, tj. muzeja, ili postavljanju spomenika polj­skim žrtvama nemačke okupacije. Bundestag je konačno, 2020. doneo odluku o potonjem. Ipak, do sada ništa nije urađeno, što u Poljskoj sve više izaziva nezadovoljstvo.

Kada su se odnosi ohladili sa pobedom stranke Pravo i Pravda (PiS) 2015. bilo je logično prvo za to okriviti poljske nacionalne konzervativce. Na kraju krajeva, oni su koristili svaku priliku da podstaknu antinemačka osećanja. To je Berlinu odgovaralo: Merkel, a kasnije i Šolc, mogli su da ignorišu poljske zahteve, odbacujući ih kao nerealne. To se posebno odnosilo na zahtev za reparaciju u iznosu od 1,3 biliona evra.

U decembru 2023. kada je Tusk preuzeo vlast, u Berlinu je vladala velika nada da će Varšava ponovo postati konstruktivan partner, kao i da će bivši predsednik Evropskog saveta konačno rešiti pitanje reparacija. Ipak, to se nije dogodilo. Tusk ne traži astronomske sume kao njegovi prethodnici, ali je svestan da bi i njegovi birači pozdravili odštetu od Nemačke.

Berlin ne zna, ne razume, nema senzibilnosti

Politički Berlin to dugo nije razumeo - to da tema reparacija nadilazi okvire poljskih nacionalista ili stranke PiS. U julu ove godine, nemačko-polj­ski vladini razgovori o tom pitanju završeni su bez rezultata.

Ipak, procurila je vest da dve vlade pregovaraju o odštetama za prisilne radnike ili preživele iz koncentracionih logora ili geta. Oko 40.000 njih danas još živi u Poljskoj.

Radi se o oko 200 miliona evra – što je, s obzirom na nemački budžet, relativno mala suma. Ipak, dogovora nema mada je za starije osobe svaka nedelja važna. Stiče se utisak da nemačka vlada ne dopušta jednostavno, administrativno rešenje.

Ne bi trebalo da iznenadi da možda i u Ministarstvu spoljnih poslova nedostaje senzibilnosti za to, kada u nemačkom stanovništvu očigledno postoji veliki nedostatak znanja o nemačkim zločinima između 1939. i 1945.

Prema studiji, 39 procenata ispitanika veruje da su Poljaci „adekvatno" ili „prilično adekvatno" obeštećeni.

„Može se reći da nedostaju osnovno znanje o istočnoj Evropi kao i razumevanje za nju", kaže zamenik direktora Pilecki instituta, Falkovski. Direktorka Radžejovska primećuje da je percepcija Nemaca takva da se može tumačiti tako da oni delimično od sebe prave žrtve".

Pomenuta studija, u celosti bi trebalo da bude objavljena u oktobru. Nju je za Pilecki institut sprovveo nemački institut za istraživanje javnog mnjenja Ipsos - na reprezetativnom uzorku od 2000 nemačkih građana starosti od 16 do 65 godina, piše Velt.

Short teaser Ko je stradao u Holokaustu? Ko je kriv za Holokaust? Odgovori Nemaca na ta pitanja su zapanjujući.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE::Studija%20potvrdila%3A%20Nemci%20zaista%20malo%20znaju%20o%20Drugom%20svetskom%20ratu%20i%20Holokaustu&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70291624&x4=10682&x5=Studija%20potvrdila%3A%20Nemci%20zaista%20malo%20znaju%20o%20Drugom%20svetskom%20ratu%20i%20Holokaustu&x6=1&x7=%2Fsr%2Fstudija-potvrdila-nemci-zaista-malo-znaju-o-drugom-svetskom-ratu-i-holokaustu%2Fa-70291624&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240922&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE" />
Item URL https://www.dw.com/sr/studija-potvrdila-nemci-zaista-malo-znaju-o-drugom-svetskom-ratu-i-holokaustu/a-70291624?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/68101402_303.jpg
Image caption Aušvic
Image source Markus Schreiber/AP/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/68101402_303.jpg&title=Studija%20potvrdila%3A%20Nemci%20zaista%20malo%20znaju%20o%20Drugom%20svetskom%20ratu%20i%20Holokaustu

Item 20
Id 70289761
Date 2024-09-22
Title Studenti u Nemačkoj: Za sobu u Minhenu u proseku 800 evra
Short title Studenti u Nemačkoj: Za sobu u Minhenu u proseku 800 evra
Teaser U Nemačkoj ima premalo studentskih domova, stanova je takođe malo i skupi su. To dovodi studente pred ogromne teškoće i buduće akademske građane čini siromašnim delom nemačkog društva - ako ne uskoče roditelji.

UNemačkoj je za predstojići semestar na univerzitete, visoke i više škole upisamo nešto manje od 3 miliona studenata. Veliki problem za mnoge je - smeštaj.

I u Nemačkoj je najjftinije rešenje studentski dom - u proseku košta 280 evra mesečno. Međutim, u 1500 domova ima ukupno samo oko 200 000 mesta.

Zajednički stanovi - tradicija nemačkih studenata

A pošto su garsonjere ili mali stanovi uvek najskuplji, pored toga što ih je teško naći - u Nemačkoj je odavno uobičajeno da dvoje ili više studenata žive u većim iznajmljenim stanovima i osnivaju takozvani WG (Wohngemenschaft).

Svako ima svoju sobu, a kuhinja, kupatilo i ostalo se korsti zajednički. Svi troškovi (kirija, struja, grejanje, internet) se dele, najčešće u zavisnosti od veličine sobe i od toga ko je šta uneo u stan od nameštaja i kućnih aparata.

Zajednica stanovanja odnosno WG može da postoji godinama, ali ne mora da bude sastavljena od ljudi koji su je osnovali - neki ostaju da žive u njoj i kada završe studije, ali uprkos tome fluktuacija ljudi ume da bude poprilična.

Poskupelo ono što je ionako bilo skupo

Za ovaj, najčešći način stanovanja studenti sada moraju da plaćaju - u proseku 490 evra mesečno. Prema informacijama dpa, to proizilazi iz studije Instituta Mozes Mendelson u saradnji sa platformom za wg-gesucht.de, na kojoj se nalazi oglasi za mesta u zajedničkim stanovima.

Za ovu studiju je analizirano više od 9.000 ponuda koje su postavljene onlajn u poslednje dve nedelje avgusta. Uzete su u obzir ponude za svih 88 nemačkih univerzitetskih gradova sa više od 5.000 studenata.

U evaluaciju su uključene samo ponude za sobu u zajedničkom stanu sa ukupno dva ili tri stanara. Novosnovne zajednice za stanovanje nisu uzete u obzir.

Prema sudiji, sobe u zajedničkim stanovima u Minhenu su najskuplje. Prosečna cena sobe je 790 evra. Slede Frankfurt sa 680 evra, Berlin sa 650 evra, Hamburg sa 620 evra i Keln sa 600 evra.

Jeftiniji smeštaj studenti mogu pronaći u Zigenu (330 evra), Jeni (328), Vismaru (325) ili Kemnicu (290).

„Ponovo se pokazalo da su relativno jeftine ponude vrlo brzo skinute sa interneta. Najgore prolaze oni koji su kasno dobili potvrdu da su primljeni na studije ili koji nisu mogli da organizuju smeštaj na licu mesta, na primer zato što im viza još nije bila izdata", kaže rukovodilac ovog istraživanja Stefan Braukmann.

Niski studentski krediti i selekcija u društvu

Matijas Anbul, predsednik odbora Nemačke studentske unije, komentariše:

„Pitanje stanovanja je odavno centralno socijalno pitanje u univerzitetskim gradovima. Doživljavamo novi oblik selekcije u društvu: Za mnoge studente, pitanje studiranja na određenom univerzitetu zavisi od toga da li uopšte mogu da priušte kiriju u tom gradu. I pored povećanja studentskog kredita (BAföG) on zaostaje za razvojem na tržištu nekretnina. Prosečno, zajednička soba u Nemačkoj košta 489 evra, dok se za studentki kredit i dalje računa paušala za stanovanje od 380 evra. Sa ovim novcem ne možete sebi priuštiti sobu u zajedničkom stanu u većini gradova".

Maksimalni iznos studentskog kredita (BAföG) ove godine je 992 evra - pod uslovom da student ne živi sa roditeljima i ne može preko njih da se zdravstveno osigura. Ako žive sa roditeljima onda studenti dobijaju kredit od maksimalno 664 evra.

Većina studenata ne može da živi kod roditelja, jer dolaze iz nekih drugih mesta u Nemačkoj ili iz inostranstva (oko 400 000). A mnogi ne žele više da žive sa porodicom iako ostaju da žive u istom gradu.

Trećina studenta u Nemačkoj ugrožena siromaštvom

Studenti više od polovine svojih prihoda plaćaju samo na kiriju, kako su nedavno pokazali podaci Saveznog zavoda za statistiku (Destatis). U proseku, studenti moraju da koriste 54 odsto prihoda da plate kiriju. Nemci inače troše u proseku 25 odsto na troškove stanovanja.

Prema Destatisu, dve trećine studenta se smatra finansijski preopterećenim. To je jedan od razloga zašto su oni u većoj opasnosti od siromaštva nego druge grupe stanovništva.

Sve u svemu, prema informacijama Destatisa, čak 35 odsto studenta je u opasnosti od siromaštva, dok je to 14 odsto svih Nemaca. Savezni zavod za statistiku svojim brojkama iz ankete iz 2023. pokazuje: Polovina studenata ima na raspolaganju manje od 867 evra mesečno.

Poređenja radi, iznos socijalne pomoći u Nemačkoj (Bürgergeld) je umnogome veći. Odnosno, očigledno da državni aparat drugačije računa - koliko je novca potrebno za osnovne potrebe ljudi u Nemačkoj.

Studentski kredit manji od socijalne pomoći

Samci trenutno kao socijalnu pomoć dobijaju 563 evra mesečno, ne moraju da plaćaju zdravstveno osiguranje i plaćen im je stan koji može da bude veličine maksimalno 50 kvadrata - na primer u Minhenu do 849 evra, u Frankfurtu 786 evra ili u Kelnu do 651 evra.

Jedna studentkinja medicine u Berlinu je pre par godina podnela tužbu Upravnom sudu jer su studentski krediti „protivustavno" niski. Ona tvrdi da studenti koji zavise od studenkog kredita treba da primaju isto onliko kao i korisnici socijalane pomoći. Upravni sud u Berlinu joj je dao za pravo, ali je obustavio postupak i zbog nadležnosti ga uputio Saveznom ustavnom sudu.

Jedna druga studentkinja je još 2014. podnela slično tužbu. Savezni upravni sud je takođe uputio postupak u Karlsrue - ustavnom sudu. Odluka o tome još nije doneta.

Studentski kredit (BAföG) je ustvari pola stipendija, a pola beskamatni kredit koji se posle završtka studija vraća, ali kako to piše na sajtu vlade: trenutno maksimalno 10.010 evra.

Short teaser U Nemačkoj ima premalo studentskih domova, stanova je takođe malo i skupi su. To dovodi studente pred ogromne teškoće.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE::Studenti%20u%20Nema%C4%8Dkoj%3A%20Za%20sobu%20u%20Minhenu%20u%20proseku%20800%20evra%20&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70289761&x4=10682&x5=Studenti%20u%20Nema%C4%8Dkoj%3A%20Za%20sobu%20u%20Minhenu%20u%20proseku%20800%20evra%20&x6=1&x7=%2Fsr%2Fstudenti-u-nema%C4%8Dkoj-za-sobu-u-minhenu-u-proseku-800-evra%2Fa-70289761&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240922&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE" />
Item URL https://www.dw.com/sr/studenti-u-nemačkoj-za-sobu-u-minhenu-u-proseku-800-evra/a-70289761?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/56656320_303.jpg
Image caption Brucoši
Image source Bernd Wüstneck/Zentralbild/dpa/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/56656320_303.jpg&title=Studenti%20u%20Nema%C4%8Dkoj%3A%20Za%20sobu%20u%20Minhenu%20u%20proseku%20800%20evra

Item 21
Id 70289806
Date 2024-09-21
Title Kako do zajedničke „matice“ Bosne i Hercegovine?
Short title Kako do zajedničke „matice“ Bosne i Hercegovine?
Teaser Zbog stalnog nacionalističkog narativa, provokacije na nacionalnoj osnovi nisu redak "fenomen" u BiH, posebno u predizborno vreme. To učvršćuje gravitiranje manjina prema 'svojima'.

Vrlo složenog sistema i uređenja i po tome verovatno jedinstvena u svetu, BiH se, između ostalog, definiše i kao država u kojoj žive tri konstitutivna naroda - Srbi, Bošnjaci, Hrvati i ostali, kao najmalobrojniji. Ali, često su i konstitutivni u ulozi "ostalih" - zavisno u kojem delu BiH žive gde su manjina u odnosu na većinsku nacionalnu skupinu.

U Republici Srpskoj (RS) neprijatnostima i vređanju su izloženi Bošnjaci i Hrvati, u Federaciji Srbi, i uopšte, nacionalna grupa koja je u određenom području u manjini. I niko nije previše srećan u svojoj vlastitoj domovini te se često okreću „gravitiranju svojima“.

To učvršćuje dalje "zbijanje redova" kod nacionalističkih političara, a što potvrđuju i sagovornici DW. I daju recept za lek, ali...

Manjine i "matice"

"Etničke grupe koje su u manjini na određenim područjima na marginama su društva", kaže za DW dr. Srđan Puhalo, psiholog, bloger i novinar s posebnim zanimanjem za istraživanje javnog mnijenja, socijalne i političke psihologije.

"Klone se bilo kakve vrste nacionalizma i nastoje biti deo društva koji ne stvara probleme. To ne znači da su srećni i zadovoljni svojim statusom. Prepušteni su sami sebi i pokušavaju živeti mirno ne praveći probleme, a to znači da nisu previše politički aktivni i bave se rešavanjem životnih pitanja", smatra on.

On skreće pažnju na još jednu, specifičnnu, vrstu problema - mladi odlaze na školovanje u veća mesta i ne vraćaju se, a povratnici, tj. manjine, postaju sve stariji.

"Političke elite usmerene su na svoju etničku grupu i tamo gde su većina, a svoje sunarodnjake gde su manjina, zaboravljaju. Ipak, vrlo često se događa da se manjine i njihovi problemi koriste za političke igre i dokazivanje ugroženosti svoga naroda, bez stvarne želje za suočavanjem ili rešavanjem problema", smatra Puhalo.

Pri tom posebno pominje susedne države, kako ih karakterizuje - "matice".

"Srbi i Hrvati, znatno manje Bošnjaci, Srbiju i Hrvatsku opažaju kao "matice" i za svoje političke avanture traže njihovu podršku i najčešće je dobijaju", zaključuje on, "jer na taj način Srbija i Hrvatska kontrolišu političke procese u BiH".

Što se tiče Bošnjaka, smatra kako postoji deo koji neguje poseban odnos prema Turskoj, ali kako njihov broj nije previše uticajan.

"Možemo kazati da upravo ta usmerenost na druge zemlje, "matice", komplikuje život svih nas u BiH, a pogotovo manjina, jer one su izložene celokupnom nezadovoljstvu onih koji su u većini", zaključuje Puhalo.

"Dok ne 'rastabirimo' 90-te nama napretka nema"

Milkica Milojević, dugogodišnja novinarka i aktivistkinja iz Banja Luke, približno deli ovaj stav, ali ga artikuliše na nešto drukčiji, način.

"Kada govorim o "manjinskoj" poziciji često kažem, pomalo površno, anegdotski, da nikad napredak nije donijela većina, nego hrabri i samosvesni manjinci, koji su bili neshvaćeni, isključeni, pa i progonjeni. Đordano Bruno nije bio pripadnik većine, nego prezreni manjinac kojeg je spalila dominantna većinska politika. Antifšisti nisu bili većina, ali su pobedili najveće zlo u istoriji čovečanstva", pojašnjava za DW ova novinarska.

Komplikovanost ovog pitanja sažima u nekoliko rečenica: "Sigurna sam da samosvestan Bošnjak otvorenog uma, može puno bolje sagledati šta se zaista događa u RS, nego prosečan Srbin, uljuljkan u udobnosti većinskog statusa. To može i bilo koji Srbin otvorenog uma u RS. Ali, oni su u većoj opasnosti da ih "proguta" većinski narativ, ili uplaši opasnost od proglašenja "izdajnicima" ili "autošovinistima".

Milojević kaže kao bi manjine svoj položaj mogle gledati kao "priliku da stvarnost sagledaju iz drukčijeg ugla".

"Posebno je pitanje zašto su ti ljudi, koji su u "manjini", marginalizovani u svojoj državi i zašto mnogi od njih, BiH ne doživljavaju kao svoju domovinu".

Na pitanje koji je "lek", Milojević zaključuje: "Dok ne 'rastabirimo' 90-te, ali onako temeljnoo, pošteno, ne obazirući se na tabue, nama napretka nema. Nećemo moći objasniti sebe ni sebi samima, a kamoli strancima, kojih se sve ovo, na kraju krajeva, najmanje tiče. Neka jedu naše bureke i ćevape, raftinguju našim rekama, dive se našim sevdalinkama, i nek se malo potrude da nas shvate. Nama je dosta i nas samih".

„Je li nama stalo do leka?"

Marko-Antonio Brkić iz Ureda za organizaciju i osiguranje kvalitete Sveučilišta Hercegovina uveren je kako su u BiH preopterećeni politikama identiteta, ali drži kako je moguće okrenuti smer koji imaju dominantne, kolektivne politike nabijene antagonizmima u BiH.

"Pitanje je, je li nama do lijeka stalo?", kaže Brkić. On u rešenju ovog pitanja povlači paralelu s multinacionlanim firmama i fokusiranju na efikasno upravljanje sistemima i dva glavna načina pristupa - kroz principe identiteta i resursa.

"Mislim da bi za nas u BiH puno važniji i zdraviji bio pristup na principu resursa, nego na principu identiteta. Ali, kako rekoh, previše smo opterećeni politikama identiteta. Zbog toga smo u problemu koji je nerešiv ukoliko koristimo pristupe koji od rata, već skoro pune tri decenije, razaraju zdravo tkivo jednog stabilnog društva koje smo imali", komentira.

Svoju tezu Brkić pojašnjava primerima nerešenih pitanja državne imovine koja propada, kako se koristi i ko je zloupotrebljava, umesto beskonačnog određivanja titulara, ali i sferi vladavine prava gde ne bi trebalo da bude selektivne pravde i selektivnog sprovođenja presuda, omalovažavanja sudova i sudija, korumpiranih i politički motivisanih tužilaca i sudija, a što se u BiH konstantno događa.

"Većina lidera u političkom establišmentu svakog od tri konstitutivna naroda, postavlja glavni problem - ko ima pravo, ko je titular, ko glavni stanar, a ko podstanar, ko je autentičan, ko ima većinu...Rezultat takvog pristupa je proces balkanizacije - namerno razbijanje funkcionalnih celina na manje, nefunkcionalne delove, neprijateljski okrenuti jedni prema drugima. Dakle, rešenje bi moglo biti pristup utemeljen na resursima", smatra Brkić.

„Dok god smo usmereni na politike identiteta, vrtećemo se u krug i jureći svoj rep, a pametniji i zreliji od nas nastaviće da beru jabuke iz naše bašte i prodaju ih nama za skupe novce“, zaključuje Brkić.

Short teaser Zbog stalnog nacionalističkog narativa, provokacije na nacionalnoj osnovi nisu redak "fenomen" u BiH.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE::Kako%20do%20zajedni%C4%8Dke%20%E2%80%9Ematice%E2%80%9C%20Bosne%20i%20Hercegovine%3F&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70289806&x4=10682&x5=Kako%20do%20zajedni%C4%8Dke%20%E2%80%9Ematice%E2%80%9C%20Bosne%20i%20Hercegovine%3F&x6=1&x7=%2Fsr%2Fkako-do-zajedni%C4%8Dke-matice-bosne-i-hercegovine%2Fa-70289806&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240921&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE" />
Item URL https://www.dw.com/sr/kako-do-zajedničke-matice-bosne-i-hercegovine/a-70289806?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/70289036_303.jpg
Image caption Mostar
Image source Jasmina Rose/DW
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/70289036_303.jpg&title=Kako%20do%20zajedni%C4%8Dke%20%E2%80%9Ematice%E2%80%9C%20Bosne%20i%20Hercegovine%3F

Item 22
Id 70275975
Date 2024-09-21
Title Ruletenburg ispod Crne šume
Short title Ruletenburg ispod Crne šume
Teaser Dostojevski je Baden-Baden nazvao Ruletenburg jer je u njemu podlegao kockarskoj strasti. Turgenjev je tu živeo sedam godina. Mark Tven nije zaobišao ovu varoš sa vrućim izvorima kada je putovao Evropom.

Baden-Baden mi nikada nije bio na putu. Sve dok jedna niskobudžetna kompanija nije uvela let iz Beograda na aerodrom koji se zapravo zove Karlsrue/Baden-Baden. Ali je bivši vojni aerodrom mnogo bliži mondenskoj banji nego Karlsrueu koji je sa više od 300 000 stanovnika pet puta veći od ove varoši.

Susedni veći grad nema to što su još starorimski vladari cenili – termalne izvore. Baden-Baden je oduvek bio povezan sa lekovitom vrućom vodom koja izvire na obodu Crne šume – Švarcvalda.

U autobusu koji će me dvadesetak minuta voziti do glavne železničke stanice razmišljam o neobičnom duplom imenu grada. Nemačka reč za latinsku aque koja označava izvor, vodu ili mesto za kupanje jeste „Bad". Zato se mesto još u srednjovekovnim izvorima pominje kao Baden – kupalište ili banja. Najpre se ime mesta preselio i na obližnji velikaški zamak, a potom i na sve feudalne posede. Naposletku su celu zemlju nazvali Baden. To je ona polovina u nazivu današnje nemačke pokrajine na jugozapadu – Baden-Virtenberg. Pa je grad, da bi se razlikovao od gradova u Austriji i Švajcarskoj koji nose isto ime dobio naziv Baden-Baden. To je ustvari skraćenica za „grad Baden u marktgrofoviji Baden".

Upravo kad sam raspetljao istoriju imena, stižem na železničku stanicu. Ona me pozdravlja peronskim tablama koje podsećaju na čedno doba železnice. Već se gradskim autobusom vozim prema centru grada kroz ulice sa mnogo zelenila. Izlazim na stanici Leopoldsplac. I već sam u srcu mesta koje ima epitet „najskupljeg grada u Nemačkoj“.

Dvomilenijumska banja

Kroz uličicu koja se u prevodu zove „Veveričin sokak" stižem u žilu kucavicu varoši – Lange štrase. „Duga ulica" je pešačka zona sa svim radostima koje priređuju skupi butici i prodavnice.

Reka koja protiče kroz mesto zove se Os. Njeni m su se obalama pružile čuvene promenade. Ali ja idem prvo uzbrdo. Teren se u istočnim delovima grada polako podiže, tek da nas podseti da se starogradsko jezgro smestilo na obroncima Švarcvalda. Vrh brda koje pripada gradskom području nalazi se već na hiljadu metara nadmorske visine. Grad poseduje 75 kvadratnih kilometara šume, a pod šumom je više od 60 odsto opštine, tako da je varoš okružena jednim od najvećih pošumljenih područja Nemačke.

Ta jedinstvena kombinacija šumskog vazduha i termalnih izvora predodredila je Baden-Baden za to da postane jedna od najčuvenijih banja Evrope.

Iz Duge ulice skrećem uzbrdo u Jelenovu ulicu – Hiršštrase. Varoš je odnegovana, fasade skladne. Poneki ćošak nudi lepotu koja neodoljivo tera putnika da zastane i fotografiše.

Uskoro izbijam na glavni starogradski trg sa Zadužbinskom crkvom. Upravo na tom mestu je rimski car Karakala izgradio luksuzna kupatila pre skoro 1800 godina.

Na trgu su pored crkve i lepa zgrada Starog parnog kupatila, koje danas služi kao izložbeni prostor, ali i Fridrihsbad – Fridrihovo kupatilo – zapravo njegov zadnji deo, jer se radi o ogromnom kompleksu koji svojim zidovima prati padinu sve do doline.

Tu je i Zgrada gradske uprave, kao i mnoštvo stepeništa koje povezuju donji i gornji grad. Nailazim kraj Crkvenih basamaka koje pokazuje da su meštani u svakodnevnim poslovima, kao u Lisabonu, morali da imaju dobru kondiciju.

Unaokolo je nekoliko hotela koji ne ostavljaju ni trunčicu sumnje da za svoje usluge traže više nego na drugim mestima. Gornji grad je nalik na starogradska jezgra niza nemačkih gradova, sa svojim očuvanim fasadama, urednim i lepo održavanim ulicama i smislom za detalj.

Ovde ništa nije „fensi", nema navikanih adresa i preteranosti. Ovde je sve zaista otmeno i upravo zbog očuvanja prave mere i ukusa – skupo.

Kamena ulica vodi nizbrdo ka Rimskom trgu. Mada nije na spisku znamenitosti, ona najviše prija oku. Ne znam da li je to zbog već uspostavljene asocijativne veze sa Lisabonom, ali u njoj doživljavam ono zbog čega putujem – kao da sam ovde jednom već bio. Kao da sam živeo nekim drugim životom, u neko drugo vreme. Pa je ovo prvo viđenje sa ulicom zapravo povratak u imaginarni zavičaj.

Na putovanjima nas nagrađuju ovakvi trenuci – oni su zapravo prepoznavanje nečega bliskog, a ne divljenje nečemu tuđem.

Pročitao sam da je ovde u blizini „Udruženje Turgenjev“. Ono je osnovano sa ciljem da sačuva sećanje „na koloniju Rusa u Baden-Badenu u 19. i 20. veku". Koren rusko-badenskih odnosa veoma je razgranat i seže u prohujale vekove.

Baden-Baden kao ruski mit

Obrazovana ruska elita posmatra Baden-Baden kao evropski dragulj, ta varoš nije samo lepa mondenska banja već ruski mit.

Katarina II je htela da učvrsti svoju vezu sa zapadnim zemljama tako što je tražila snaju u badenskim aristokratskim kućama. Njen unuk Aleksandar izabrao je princezu Luizu fon Baden. Ona je primila pravoslavnu veru i dobila ime Elizabeta. Njih dvoje su bili na ruskom prestolu od 1801. Posle pobede nad Napoelonom 1813. car Aleksandar je boravio u Baden-Badenu. Tih godina ruska elita otkriva čari ove varoši. Ko je u Moskvi i Petrovgradu držao do sebe, leto je provodio u podnožju Švarcvalda. Zato nije čudno da je usledila i književna badenska moda – kroz varoš defiluju Turgenjev, Tolstoj, Dostojevski, Gogolj. Neke od njih je magično privlačio čuveni Kazino.

Ivan Turgenjev je nekoliko godina živeo u varoši i 1867. Napisao roman „Dim". Prozapadni stavovi u romanu jedan su od uzroka razlaza Turgenjeva i Dostojevskog. Ali u sovjetskim vremenima „Dim" je bio obavezna lektira niza generacija. Tako je Turgenjev zapravo očuvao ruski mit Baden-Baden sve do danas. Valjda mu je zato podignut spomenik u banjskom parku.

Sišao sam na Rimski trg i suočio se sa ogromnim pročeljem Fridrihovog kupatila. Nazvano je prema Fridrihu Prvom, velikom badenskom vojvodi, pošto je sagrađeno za vreme njegove vladavine. Podizanjem prvog turskog kupatila u Irskoj 1856. zavladala prava pomama za otmenim kupatilima, jedno takvo je poželeo i vojvoda. A toplu vodu je imao u izobilju baš na mestu gde danas stoji kupatilo sa njegovim imenom.

Građevina ima pročelje po uzoru na italijansku visoku renesansu, a dimenzije reprezentativnog dvoraca. Odatle sam u takozvanoj „Četvrti kupatila“ obišao nekoliko značajnih mesta koje – svako za sebe – ima posebnu priču o bogatim i slavnim gostima. Ali nisu oni glavni junaci, već varoš koja ih je fascinirala.

Mračna strana lepote

Pošao sam spontano naviše kroz Štefaništrase. Skoro sam mislio da se vratim, jer na ovoj padini pulsira normalan život. Jedna škola, kubanski kafič, frizer. Ali ispod jednog parkinga nabasao sam na znak koji me je podsetio na manje slavan period mesne istorije.

Menora, devetokraki jevrejski svećnjak, pojavio se na tako neočekivanom mestu, da sam morao da priđem.

Iza svećnjaka je bio kamen sa urezanom porukom:

SVEST KAO USLOV

SEĆANJE KAO ZADATAK

POMIRENJE KAO CILJ

Ispod svećnjaka na tabli je zabeležena potresna priča o ovdašnjoj sinagogi. Izgrađena je 1899 po nacrtima poznatog arhitekta Ludviga Levija. Skoro četiri decenije kasnije, 10. Novembra 1938. nacisti su je uništili. Tog jutra je 80 Jevreja uhapšeno. Sprovedeni su kroz centar varoši. Potom su bili prisiljeni da u sinagogi glasno čitaju iz Hitlerove knjige „Majn kampf". Svi muškarci ispod 60 godina starosti istog dana deportovani su u koncentracioni logor Dahau. Sinagogu su esesovci i gestapovci zapalili. Vatrogasci nisu došli. Troškove uklanjanja ruševina grad je ispostavio jevrejskoj zajednici.

Kao da je nebo čitalo sa mnom, počela je da pada kiša. Sakrio sam se u ulaz muzičke škole „Klara Šuman“. Imao sam dovoljno vremena da iz 1938. ponovo dođem u 2024.

Banjski vepar i kockarska strast

Silazim opet u centar. U gradu je neka žurka. Nekoliko bina. Radio-stanica SWR3, organizuje neku vrstu pop-vašara. Uprkos kiši ljudi su izašli na ulice. Miriše roštilj, toči se pivo. I švarcvaldski veprovi kao maskote verno drže stražu na kiši.

Polazim najpoznatijom gradskom stazom pored reke. Nazvali su je Lihtentalska aleja. S obe strane pitomog toka je zapravo park odnegovan stotinama godinama. Još u 16. veku zasadili su hrastove duž puta koji je vodio u manastir Lihtental. A u 19. veku je duž reke počelo uređivanje parka u engleskom stilu. Park spada u najlepše uređene površine Nemačke.

Zato je u javnosti odjeknula zla sudbina jednog dela parka, kada je orkan Lotar za božićne preznike 1999. iščupao preko 100 starih stabala u parku.

Građani varoši osnovali su udruženje koje je skupilo novac za sadnju novih 200 stabala. Ti ljudi očito vole svoj grad. Njihova imena su urezana na jednu tablu kod mosta preko reke Os.

U šetnji alejom zamišljam kako Litvinov iz romana „Dim" Ivana Sergejeviča Turgenjeva ruku pod ruku sa verenicom Tanjom zamiče ka kafeu Atlantik. U mislima je sa Irinom.

Turgenjev je ovuda šetao sedam godina.

U susret ovom paru dolazi Aleksej Ivanovič. Pozdravljaju se, ali Aleksej nema mnogo vremena jer žuri u Kazino, najprominentniju evropsku kockarnicu.

I Fjodor Dostojevski je boravio ovde 1867. sa svojom drugom ženom Anom. Posle je stvorio svoj alter ego, junaka romana “Kockar” Alekseja Ivanoviča. Jer je i sam bio u paklu zavisnosti od kocke. A grad u romanu – Ruletenburg – nije ništa drugo do ovaj Baden-Baden po kojem šetam.

Dakle, pre vek i po ova varoš je bila neka vrsta Las Vegasa za dokonu aristokratiju.

Taj aristokratski šmek grad je zadržao i u svetu muzike. Od 1998. varoš od šezdesetak hiljada stanovnika ima najveću nemačku koncertnu dvoranu – Festspielhaus.

Istorijsko pročelje međunarodno poznate građevine je integrisano u koncertnu dvoranu iza njega, koja ima 2500 mesta. Tu je bila gradska železnička stanica. Tako je moderna koncertna dvorana zadržala atmosferu odlaska na putovanje.

Ima tu nečega. Muzka jeste najbolji trip koji je dat ljudskoj duši. Kroz uši ona dospeva u neslućene predele. Zato je pravično da se u hram muzike ulazi kao u železničku stanicu – nekadašnju katedralu putovanja.

Sa ovim mislima opraštam se od varoši koja svoju slavu, čini mi se, nosi sa lakoćom.

Short teaser Dostojevski je Baden-Baden nazvao Ruletenburg jer je u njemu podlegao kockarskoj strasti.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE::Ruletenburg%20ispod%20Crne%20%C5%A1ume&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70275975&x4=10682&x5=Ruletenburg%20ispod%20Crne%20%C5%A1ume&x6=1&x7=%2Fsr%2Fruletenburg-ispod-crne-%C5%A1ume%2Fa-70275975&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240921&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE" />
Item URL https://www.dw.com/sr/ruletenburg-ispod-crne-šume/a-70275975?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/70276175_303.jpg
Image caption Baden-Baden
Image source Dragoslav Dedovic/DW
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/70276175_303.jpg&title=Ruletenburg%20ispod%20Crne%20%C5%A1ume

Item 23
Id 70282372
Date 2024-09-20
Title Holandija i Mađarska neće tražioce azila
Short title Holandija i Mađarska neće tražioce azila
Teaser Desničarske vlasti u Holandiji i Mađarskoj zvanično traže da njihove države budu izuzete iz evropske politike azila. No, teško da će ostale članice dozvoliti to izuzeće.

Samo nekoliko sati posle najave holandske vlade da će podneti zahtev za izuzimanje od pravila Evropske unije u postupku dodeljivanja azila, isto je učinila Vlada Mađarske.

Takozvani opt-out iz ​​zakona o azilu – takozvanih Dablinskih pravila – je neophodan, rekao je mađarski ministar za evropska pitanja Janoš Boka u sredu uveče u Strazburu.

„Mađarska, kao i Holandija, smatra da su oštrije nacionalne kontrole migracija ključne za zaštitu javnih službi i suvereniteta“, objasnio je Boka.

Ideološki su veoma bliske nova holandska koaliciona vlada koju predvodi ekstremno desna Partija za slobodu Gerta Vildersa i mađarska vladajuća partija Fides.

Sada zajedno žele da izvrše pritisak na Evropsku komisiju i ostale članice EU da zauzmu tvrđi kurs u azilantskoj politici.

Deklarisani cilj holandske ministarke za azil Marjolajn Faber, koja dolazi iz Vildersove stranke, jeste uspostavljanje „najstrože migracione politike svih vremena“ u Holandiji.

Da bi to uradila, ona želi da proglasi „vanredno stanje“ kako bi mogla da deluje ako je potrebno i bez saglasnosti parlamenta u Hagu. Mađarska vlada se oslanja na vanredne dekrete još od pandemijske krize.

Mađarska ohrabrena holandskim korakom

Mađarska trenutno takođe predsedava EU. U ovoj ulozi, evropski ministar Boka bi zapravo morao da se bori za zajedničku politiku azila unutar EU, koju su Evropski parlament i većina vlada zemalja članica konačno reformisali u aprilu.

Ali, Boka agresivno zastupa mađarske interese. Prema saopštenju vlade u Budimpešti, Mađarska se oseća ohrabrenom holandskim korakom i smatra da je njena pozicija u evropskoj debati potvrđena u celini.

Mađarska odbacuje pakt EU o azilu, koji je sada stupio na snagu u formi zakona, i ne želi da ga sprovodi ni pod kojim okolnostima, na šta bi zapravo bila obavezna.

Mađarski premijer Viktor Orban je pre nekoliko dana izrazio zadovoljstvo što Nemačka od ponedeljka kontroliše sve svoje granice kako bi otkrila one koji ulaze u zemlju bez dozvole.

Krajnje desna šefica italijanske vlade Đorđa Meloni odavno je proglasila vanredno stanje u Italiji zbog navodne migrantske krize.

Ona je ideološki povezana sa Gertom Vildersom u Holandiji i Viktorom Orbanom u Mađarskoj i možda bi mogla da bude sledeća koja će zahtevati da za njenu zemlju ne važi zakon EU o azilu.

Izuzimanje je teško postići

„Poziv holandske vlade za odustajanje od evropske migracione politike je tigar od papira“, rekla je za DW poslanica u Evropskom parlamentu Birgit Zipel iz redova nemačkih Socijaldemokrata.

„Klauzula o neučestvovanju mora biti uključena u evropske ugovore, što se može promeniti samo jednoglasno. Izrazito sumnjam da bi druge zemlje članice dozvolile Holandiji da to uradi sama“, rekla je Zipel, koja je bila uključena u pregovore o paktu o migraciji EU.

Isto važi i za Mađarsku. Još uvek nije bilo naknadnog izuzimanja, opt-outa, za određenu oblast politike u EU. Postojeći izuzeci su dogovoreni kada su sporazumi EU usvojeni ili kada su se države članice pridružile.

Danska je delimično izuzeta iz unutrašnje politike, politike migracija i propisa o kontroli granica u šengenskom prostoru. Irska ne primenjuje u potpunosti šengenska pravila zbog bliske povezanosti sa Severnom Irskom.

Poljska je izuzeta iz Povelje EU o osnovnim pravima jer se Varšava plaši da će uz osnovna prava morati da uvede i gej brakove.

„Ustavno načelo EU na ispitu“

Ugovori EU se mogu menjati. Holandija ili Mađarska bi to mogle da zatraže od Evropskog saveta. Međutim, ovo je dugotrajan proces koji bi na kraju u procesu ratifikacije morale da odobre ostale države članice i Evropski parlament.

Anita Kniper, portparolka Evropske komisije, istakla je u Briselu da su Holandija i Mađarska vezane za postojeće evropske zakone sve dok se ne promeni ugovor i da su u obavezi da se u potpunosti pridržavaju pravila o azilu.

Šefica Instituta za evropsko pravo na Katoličkom univerzitetu u Lajdenu, u Holandiji, Elize Mjur, smatra da je ustavno načelo EU na ispitu.

„Država članica ne može da se povuče iz zakonodavstva EU nakon što je ono usvojeno. Poenta članstva u EU je da se obavezujete da ćete poštovati zakone EU“, rekla je Mjur za Juronjuz.

Mađarska već duže ignoriše zakone EU

Ekstremno nacionalistička mađarska vlada pod Viktorom Orbanom stvorila je sopstveni opt-out poslednjih godina jednostavno tako što ignoriše pravila EU za procedure azila.

Evropski sud pravde u Luksemburgu je više puta u poslednjoj instanci proglasio nezakonitom praksu Mađarske na spoljnoj granici EU sa Srbijom. U poslednjoj presudi sud je proglasio nezakonitim to što tražioci azila ne mogu da se prijave na granici, već samo u ambasadama u Kijevu i Beogradu.

Pošto Mađarska odbija da promeni ovu praksu, sud je izrekao kaznu od dvesta miliona evra i dnevnu kaznu od milion evra.

Pošto se Viktor Orban javno hvali da ne želi da plati ovu kaznu, Komisija EU sada naplaćuje dospelu sumu. Shodno tome smanjuje subvencije Mađarskoj iz budžeta EU.

Izuzetno malo tražilaca azila u Mađarskoj

Nejasno je na šta se Mađarska žali u pogledu velike navale podnosilaca zahteva za azil i migranata.

Prema Agenciji za statistiku EU, svega trideset ljudi je zatražilo azil u Mađarskoj tokom cele prošle godine. Mađarska ima daleko najmanje tražilaca azila od svih zemalja EU u odnosu na broj stanovnika.

Sa 38.000 novih zahteva za azil u 2023. godini, Holandija je nešto ispod proseka EU – kao i Italija.

Najviše zahteva za azil u odnosu na broj stanovništva registrovali su Kipar, Austrija, Grčka, Luksemburg, Nemačka i Bugarska.

Ako bi Holandija zatvorila svoje granice za migrante nakon eventualnog uspešnog odustajanja od azila, ovi ljudi bi verovatno ostali u Belgiji ili Nemačkoj. Konflikti sa evropskim susedima bi stoga bili neizbežni.

Holandska ministarka za azil Marjolajn Faber priznala je u svom pismu o odbijanju Evropskoj komisiji da je neophodna promena ugovora EU još uvek da dugom štapu.

„To znači da je pismo desničarske holandske vlade čisto simbolična politika“, rekla je za DW poslanica Evropskog parlamenta Birgit Zipel.

*ovaj tekst je najpre objavljen na nemačkom jeziku

Short teaser Desničarske vlasti u Holandiji i Mađarskoj zvanično traže da njihove države budu izuzete iz evropske politike azila.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Holandija%20i%20Ma%C4%91arska%20ne%C4%87e%20tra%C5%BEioce%20azila&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70282372&x4=11475&x5=Holandija%20i%20Ma%C4%91arska%20ne%C4%87e%20tra%C5%BEioce%20azila&x6=0&x7=%2Fsr%2Fholandija-i-ma%C4%91arska-ne%C4%87e-tra%C5%BEioce-azila%2Fa-70282372&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240920&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/holandija-i-mađarska-neće-tražioce-azila/a-70282372?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&title=Holandija%20i%20Ma%C4%91arska%20ne%C4%87e%20tra%C5%BEioce%20azila

Item 24
Id 70281137
Date 2024-09-20
Title Ljudi strahuju na obalama Odre i Dunava
Short title Ljudi strahuju na obalama Odre i Dunava
Teaser Smatra se da je najgore prošlo, ali voda kojom je srednjoevropsko područje natopio ciklon Boris sada otiče na sever i na jug. U Mađarskoj se tek očekuje najgore – u Srbiji se ne očekuju problemi.

Broj žrtava katastrofalnih poplava u područjima srednje i jugoistočne Evrope popeo se juče na 23. To javljaju nemački mediji pozivajući se na izvore u Češkoj, gde je prijavljena još jedna žrtva.

Međutim, osam osoba su zavedene kao nestale, pa bi broj žrtava mogao biti i veći.

Stručnjaci procenjuju da će trebati godine za sanaciju štete u teško pogođenim područjima.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je da će za saniranje posledica poplava u Austriji, Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj biti izdvojeno deset milijardi evra.

Opasnost nije prošla

Pri tom opasnost nije potpuno minula. U Nemačkoj se mesta duž nemačko-poljske granice na reci Odri danima pripremaju za moguće poplave.

U Frankfurtu na Odri, Ajzenhitenštatu i Racdorfu za sada je na snazi najniži stepen upozorenja, ali se očekuje porast vodostaja, sa kritičnim periodom sredinom naredne sedmice.

U Frankfurtu na Odri je sinoć učvršćen mobilni zaštitni zid. Grad je otvorio i „vruću liniju“ gde građani mogu da prijave hitnu situaciju.

Preko reke je poljski grad Stubice, a Frankfurt komšijama nudi podršku jer grad na poljskoj strani leži mnogo nepovoljnije nego Frankfurt na nemačkoj obali Odre.

Četrdeset kilometra južno od Frankfurta na Odri, na ušću Nise u Odru nalazi se Racdorf, mesto koje je teško stradalo u katastrofalnim poplavama 1997. Od tada je dosta urađeno na zaštiti od poplava.

Sada se ne grade nasipi

Trenutnu situaciju na jugoistoku Evrope je za N1 sažeo generalni direktor Hrvatskih voda Zoran Đuroković, rekavši „samo u Hrvatskoj imamo 4.100 kilometara nasipa. U trenutku kad imate najavu ekstremnih prilika, nasipe nije moguće dograditi, ako se to nije napravilo godinama pre.“

On je dodao da po njegovoj proceni „Mađarska ima dugu tradiciju obrana od poplava“ i da veruje da će se bolje obraniti od drugih zemalja. Ali smatra da Nemačka, Austrija, Slovenija i Italija imaju velike probleme.

Ogromne količine vode iz srednjoevropskih poplava traže svoj put i Dunavom na jug. Budimpešta je sledeći velegrad koji se bori protiv nadolaska vode.

Prema prognozi hidrometeorološke službe najveći vodostaj Dunava se očekuje u subotu severno od Budimpešte, pri čemu će on biti „šest do deset centimetara niži“ od očekivanog.

Međutim, nadležne službe upozoravaju da će još dugo biti potrebno da se zadrže mere protiv poplava.

Ipak, slike iz Budimpešte su obišle svet jer je Dunav već došao do podnožja čuvene zgrade mađarskog Parlamenta.

U Srbiji ima mesta u rečnim koritima

Šta ovo znači za sve gradove na Dunavu južno od Budimpešte? U Srbiji se ne očekuje da će vodostaj Dunava dostigne nivo koji uključuje vanrednu odbranu od poplava.

U nizu vojvođanskih gradova biće uvedene redovne mere odbrane od poplava, dok se u Beogradu očekuje tek blaži porast vodostaja.

Srpski hidrometeorolozi naglašavaju da je višemesečna suša u Srbiji bila sreća u nesreći jer su ispražnjena korita reka bila u stanju da prime veću količinu vode.

Short teaser Smatra se da je najgore prošlo, ali voda kojom je Evropu natopio ciklon Boris sada otiče na sever i na jug.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Ljudi%20strahuju%20na%20obalama%20Odre%20i%20Dunava&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70281137&x4=11475&x5=Ljudi%20strahuju%20na%20obalama%20Odre%20i%20Dunava&x6=0&x7=%2Fsr%2Fljudi-strahuju-na-obalama-odre-i-dunava%2Fa-70281137&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240920&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/ljudi-strahuju-na-obalama-odre-i-dunava/a-70281137?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/70235796_303.jpg
Image caption Prizor sa juga Poljske - tamo je najgore prošlo
Image source Sergei Gapon/AFP
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/70235796_303.jpg&title=Ljudi%20strahuju%20na%20obalama%20Odre%20i%20Dunava

Item 25
Id 70279826
Date 2024-09-20
Title Oktoberfest na čistu struju i za vegane
Short title Oktoberfest na čistu struju i za vegane
Teaser Pivo je veganski proizvod, ali na čuvenom minhenskom veselju sve je više i veganske hrane. Oktoberfest se menja u skladu sa vremenom pa je tako više zelene energije, motri se na reciklažu i traži međusobno poštovanje.

Očekuje se da će barem šest miliona posetilaca iz celog sveta preplaviti pivske šatore Minhena tokom Oktoberfestakoji počinje u subotu (21. septembar) i traje više od dve nedelje.

Osim što će 189. izdanje kultnog narodnog festivala dočekati bučne goste, koji će popiti preko 5,6 miliona litara piva — nabavljenog od šest lokalnih pivara — i pojesti tone krompir salate, kiselog kupusa i volovskog pečenja, događaj nastavlja da unapređuje imidž u skladu sa vremenom.

Stara zabava u zelenijem pakovanju

Oktoberfest već dugo nastoji da smanji negativni uticaj na životnu sredinu, prihvatanjem čiste energije i sortiranjem i reciklažom ogromne količine otpada — čak se i otpad iz kuhinje i hrane sakuplja odvojeno i kompostira.

Prekomerna potrošnja alkohola, hrane i energije na minhenskoj Terezijinoj livadi nadoknađuje se gotovo isključivom upotrebom obnovljive električne energije, stvorene iz sunčeve energije i vetra, dok biogas takođe pomaže u napajanju.

Festival tvrdi da je na putu ka karbonskoj neutralnosti, smanjujući emisije koje doprinose klimatskim promenama.

Jednokratni tanjiri i pribor zabranjeni su još devedesetih, dok je prodaja pića u limenkama takođe zabranjena — posetioci festivala plaćaju depozit za pivske krigle, koje se peru nakon vraćanja.

Čini se da ove mere funkcionišu. Minhenska služba za čišćenje ulica izvestila je o smanjenju otpada za dve trećine u petnaestak godina — sa 247 tona u 2008. na 88 tona u 2022. godini.

Prelazak na organsko i klimatski neutralno

Organizatori Oktoberfesta sada promovišu i organsku, lokalno nabavljenu i vegetarijansku hranu, kao i proizvode koji imaju relativno nizak karbonski otisak. Naravno, pivo je takođe lokalno — i sve skuplje.

Novi šator pod nazivom Boandlkramerei prikazuje poznate umetnike sa scene narodne muzike i nudi uglavnom veganski i vegetarijanski meni, koji se razlikuje od bavarske tradicionalne kuhinje koja obiluje mesom.

Ove zelene inovacije mogu pomoći u povećavanju „eko poena“, sistema ocenjivanja za preduzeća koja žele da učestvuju na festivalu.

Lokalni, organski proizvodi bez hemikalija korišćeni su na događaju prošle godine u svim jelima – od klasične pečene piletine do prženih badema, kobasica i rolata sa biftekom, pa do čokoladnih banana i vafli.

Prodavci se podstiču da prodaju regionalne i ekološki održive proizvode, koji se mogu ponovo upotrebiti ili reciklirati, ali i da koriste solarne panele ili električna vozila.

Prošle godine je najavljeno da će petnaest najvećih pivskih hala na livadi postati klimatski neutralne u roku od pet godina — a možda čak i tri — smanjenjem emisije ugljen-dioksida, uključujući dodavanje više ekoloških, vegetarijanskih i veganskih jela na menije.

Sve je počelo 2016. godine kada je jedno poznato mesto za roštiljanje piletine i patke (Ammer Hühner und Entenbraterei) postalo prvi klimatski neutralan šator na Oktoberfestu.

To je postignuto kompenzovanjem emisija CO2, koje nisu mogle biti izbegnute, investiranjem u projekte širom sveta, poput, na primer, efikasnih sistema za kuvanje za porodice u Nigeriji i niskougljeničnu proizvodnju energije iz ostataka žetve slačice u Indiji.

U međuvremenu, poznate vožnje na minhenskom sajmištu takođe postaju ekološke. Velika vrteška koja je debitovala na Oktoberfestu 2023. je višespratna vrteška sa gondolama i konjima, koju pokreće motor bez emisije gasova.

Bezbedniji i inkluzivniji festival

Prilagođavanje savremenim okolnostima znači i sve raznovrsniju publiku. Tako će novi inkluzivni projekat „vr4kids“ će po prvi put omogućiti virtuelnu posetu Oktoberfestu, namenjenu prevashodno deci i mladima sa invaliditetom.

Organizatori pokušavaju da održe događaj sigurnim od seksualnog uznemiravanja i da osiguraju da slika Oktoberfesta kao „festivala flerta“ bude zasnovana na međusobnom poštovanju.

To nije uvek ranije bio slučaj, uprkos kampanji „Sigurniji Oktoberfest“, koju podržava gradski zdravstveni odsek Minhena i koja pomaže posetiteljkama u slučajevima uznemiravanja.

Još jedna značajna kampanja koja se bori protiv seksualnog nasilja na Oktoberfestu je inicijativa „WiesnGentlemen“, koju predvodi neprofitna organizacija Condrobs.

Ovaj poduhvat ima za cilj stvaranje sigurnijeg festivalskog okruženja, posebno za žene, promovišući poštovanje i odgovorno konzumiranje alkohola putem društvenih medija, postera, školskih kampanja i angažovanja sa posetiocima na putu do festivala.

Sastavni deo kampanje je i „Nagrada za hrabrost“, koja prepoznaje i podstiče poštovanje među učesnicima.

„Poštujte jedni druge“, rekla je Birdžit Treml iz organizacije Condrobs. „Ovo važi uvek i svuda u našem društvu, ali posebno ovde, gde se okuplja toliko ljudi, gde teče mnogo alkohola i gde je možda lakše da granice popuste.“

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku

Short teaser Oktoberfest se menja u skladu sa vremenom pa je tako više zelene energije, motri se na reciklažu i inkluziju.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Oktoberfest%20na%20%C4%8Distu%20struju%20i%20za%20vegane&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70279826&x4=10690&x5=Oktoberfest%20na%20%C4%8Distu%20struju%20i%20za%20vegane&x6=0&x7=%2Fsr%2Foktoberfest-na-%C4%8Distu-struju-i-za-vegane%2Fa-70279826&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240920&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/oktoberfest-na-čistu-struju-i-za-vegane/a-70279826?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/45534556_303.jpg
Image caption Najviše se ipak troši piva
Image source picture-alliance/dpa/T. Hase
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/45534556_303.jpg&title=Oktoberfest%20na%20%C4%8Distu%20struju%20i%20za%20vegane

Item 26
Id 70279440
Date 2024-09-20
Title Srbija: Regruti desetkovane vojske
Short title Srbija: Regruti desetkovane vojske
Teaser Mladići u Srbiji opet će morati da služe vojni rok. Sagovornici DW kažu da je potez propagandni i iznuđen – jer je profesionalna vojska tanka zbog odlazaka ljudi. I imaju još mali milion nedoumica.

Pre skoro punih 14 godina tadašnja predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović ponosno je izjavila: „Od 135 poslanika, za predlog glasalo je 133, pa konstatujem da je Narodna Skupština usvojila predlog odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka.“

Tog decembra 2010. godine u Srbiji je ukinuto služenje vojske za sve one koji ne žele da budu vojnici, a uvedena je profesionalna vojska koja će biti „motivisanija“, kako je tada najavljeno.

Ali, ta „motivisanija“ vojska se u velikoj meri do danas razbežala sa posla. U poslednjih pet godina vojsku je napustilo 13.000 profesionalaca – i to mahom zbog loših uslova, niskih plata i političkih igara, kažu kritičari.

Ovih dana potpisana je odluka o vraćanju obaveznog vojnog roka. Odluku je potpisao predsednik države Aleksandar Vučić.

Vlada Srbije je odluku usvojila i naložila Ministarstvu odbrane da pokrene proceduru pred Skupštinom.

Nema sumnje da će i Ana Brnabić sa mesta predsednice Skupštine ponosno objaviti da je većinom glasova usvojen obavezni vojni rok od 75 dana.

Građani većinom za uvođenje vojnog roka

„Da je kao u Izraelu ili Švajcarskoj gde nema izgovora ni za koga, dve godine za svakoga – to je jedna stvar. A ovo nema smisla. Šta za 75 dana može da se nauči, i ko za 75 dana može da postane vojnik“, pita jedan Nišlija srednjih godina.

Drugi smatra da je i tih 75 dana korisno: „To je jedan dobar bust mladim ljudima da ih malo probudimo i vratimo u realnost sadašnjice.“

Ovaj čovek je, smatra se, u većini u Srbiji. Prema dostupnim anketama, preko dve trećine ljudi podržava služenje vojnog roka. To podržava čak i većina mladih.

Tako je pre nekoliko godina kružilo istraživanje agencije Haus of vin prema kojem se 72,5 odsto mladih (17 do 30 godina) izjasnilo za obaveznu vojsku.

Ali, nisu svi oduševljeni: „Imam 34 godine i mene to ne ’kači’, ali da imam 25 ili neku više, ne bi mi bilo svejedno“, kaže nam jedan čovek. „Ja sam ona generacija koja nije išla u vojsku, ali svakako se ne slažem sa narativom da se muškarac postaje samo u vojsci.“

Još jedan Nišlija dodaje da mu smeta retorika državnog vrha: „Sva ta halabuka da mi moramo od nekoga da se branimo je unošenje nekog nemira u narod koji je već nemiran, i pravljenje neke defanzive, a niko nas ne napada, hvala Bogu, niti će.“

Populizam i dodvoravanje

Sa ovim poslednjim se slaže i vojni komentator Petar Bošković koji je najveći deo svoje karijere proveo na poslovima informisanja i odnosa sa javnošću Ministarstva odbrane.

Vojni rok je, kako kaže, zamagljivanje situacije sa Rio Tintom i sa Kosovom. Odluka je, smatra, isključivo politička, a ne vojna.

„Jer da je vojna, vojska bi se oglasila. Vidite da se niko ne oglašava, nemate generale, načelnike uprave za kadrove Ministarstva odbrane, ili načelnike uprave za ljudske resurse Generalštaba“, kaže Bošković za DW.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da se i vrh vojske „trudi da se što više dodvori Aleksandru Vučiću i nije zainteresovan za to šta se dešava u odbrambenom sistemu“.

„Oni postojeću aktivnu vojsku premeštaju kao veliki putujući cirkus od mesta do mesta za potrebe pokaznih vežbi i raznih smotri za promotivne potrebe političkog vrha i partije. Takvi ljudi se onda čude što se teško pridobija kvalitetan kadar za službu u vojsci“, navodi Radić.

To je još jedan razlog zašto se uvodi redovni rok, ističe Petar Bošković. „Ne žele da priznaju da su upropastili vojsku. Jer da je nisu upropastili, ne bi 13.000 ljudi napustili vojsku. Znači, oni su desetkovali vojsku, i jednostavno samim tim je pala i obuka i sposobnost vojske da reaguje.“

Hiljadu i jedno pitanje

Brojni problemi su se nataložili u poslednjih 14 godina, kaže naš sagovornik zamerajući ad hoc rešenja umesto dugoročnih.

Podseća da, kada je Srbija prešla na profesionalnu vojsku, bilo je birano i po pet hiljada momaka i devojaka godišnje da dobrovoljno služe kao regruti. Ideja je bila da deo njih bude privučen vojskom i tamo ostane profesionalno.

„Ali, to nije iskorišćeno jer su ti momci i devojke posle mesec dana boravka u kasarnama i centrima za obuku videli kako žive oficiri i podoficiri, kako u stvari – ne žive“, kaže Bošković.

On navodi niz nedoumica koje proizvode „potpuni haos“. Recimo, šta je sa rodnom ravnopravnošću kad se devojke ne zovu na obavezni vojni rok, a konkurišu za vojnu gimnaziju i akademiju?

Dalje, da li će dobrovoljni vojni rok za devojke ostati u trajanju od šest meseci, dok je obavezni sada samo 75 dana? Šta je sa prigovorom savesti?

„Ne možete da oduzmete nikom jednom stečeno pravo. A podsećam, kada smo prelazili na profesionalnu vojsku, više od 60 odsto regruta je uložilo prigovor savesti i nije htelo da služi vojsku pod oružjem“, kaže Boškovićem.

Na pitanje šta će biti sa nacionalnim manjinama poput Albanaca na jugu Srbije, ili sa stanovnicima Kosova koje se, prema srpskom Ustavu, broji u teritoriju države, Bošković kaže:

„Ne mislite valjda da će stanovnici Preševa, Bujanovca i Medveđe služiti vojsku od 75 dana? Biće kao i kada smo uvodili profesionalnu vojsku, jednostavno prećutno ih regrutni centri nisu ni zvali. A na Kosovo ne možete da računate posle Ohridskog sporazuma“, smatra on.

Samo osnovna obuka za 75 dana

U Srbiji ima oko 300.000 mladića između 18 i 29 godina, ali nedovoljno kasarni i samo jedanaest centara za obuku. Prema rečima vojnog analitičara Aleksandra Radića, trenutno rade samo tri centra za vojnu obuku, a i izvođači obuke su „prestareli“.

To znači da će prvo morati da se proizvede generacija izvođača obuke da bi obuka mogla da krene.

„Ako se pribegava obaveznoj vojnoj službi, bilo bi smisleno uvesti rok od bar šest meseci, ako ne i devet meseci. Za to vreme može da se sprovede celovita i smislena individualna i kolektivna obuka i da se deo roka provede u nekom od aktivnih bataljona“, priča Radić.

„Rok od 75 dana je zadovoljavanje forme – sprovešće se neka obuka i dobiti rezervisti“, smatra on.

Radić još kaže da je Srbija jedina zemlja koja za tajnu drži brojno stanje vojske, dok sve zemlje regiona taj podatak objavljuju. „Od tog problema sve počinje – prikrivanje vodi u laganje i pritiske na ljude koji onda odlaze iz službe.“

On podseća da se ove godine na tapetu našao prvi čovek Vojnog sindikata Srbije Novica Antić koji je skoro šest meseci držan u pritvoru. Prema Radiću, razlog je što je Antić „smelo“ pričao o tome da vojnici odlaze i da su kasarne poluprazne.

A sada, kaže, i sindikat je ućutkan što je još više demoralisalo profesionalnu vojsku.

Koliko će sve koštati

Na pitanje koliko Srbiju košta profesionalna vojska godišnje, a koliko će je koštati obavezni vojni rok, Radić kaže:

„Prerano je pričati o ceni, ali može se, ima se novca. Nedavno je potpisan ugovor od 2,7 milijarde evra samo za dvanaest aviona Rafal i još novca otići će za naoružanje tih aviona, a to je iznos kao trošak čitave vojske za skoro tri godine, od plata do vežbi i novog naoružanja“, kaže Radić.

Pare, dakle, neće biti problem, smatra on. „Treba imati u vidu da novac za vojnike ostaje u Srbiji u domaćoj ekonomiji.“

Petar Bošković objašnjava da je godišnji budžet vojske 1,4 milijarde evra, a da je u vreme ministra Zorana Đorđevića objavljena gruba procena da bi uvođenje vojnog roka dodatno koštalo 800 miliona evra.

I kod potrošnje para na naoružanje Boišković kao oficiri nema načelne primedbe, ali ima na ovakvu nabavku. „Nije normalno da kupujete PVO sistem od Kineza, a da imate francuske Rafale, a onda imate nemačke helikoptere, rusku artiljeriju ili borbena vozila.“

Kaže, kupuje se politički, zarad „ostanka na vlasti“. I tu se vraća na prvi problem, koji ni redovni rok neće rešiti: „Ko će tim sistemima upravljati ako nemate ljude? Džabe vam 250 tenkova, kad imate 50 posada“, zaključuje Bošković.

Short teaser Mladići u Srbiji opet će morati da služe vojni rok. Sagovornici DW kažu da je potez propagandni i iznuđen.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Srbija%3A%20Regruti%20desetkovane%20vojske&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70279440&x4=11475&x5=Srbija%3A%20Regruti%20desetkovane%20vojske&x6=0&x7=%2Fsr%2Fsrbija-regruti-desetkovane-vojske%2Fa-70279440&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240920&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/srbija-regruti-desetkovane-vojske/a-70279440?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/70275772_303.jpg
Image caption Pripadnici vojske tokom jedne vežbe u Nišu
Image source Jelena Djukic Pejic/DW
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/70275772_303.jpg&title=Srbija%3A%20Regruti%20desetkovane%20vojske

Item 27
Id 70267611
Date 2024-09-19
Title Mladi se osećaju zanemareno i glasaju za desnicu
Short title Mladi se osećaju zanemareno i glasaju za desnicu
Teaser Deca i mladi u Nemačkoj nisu optimistični po pitanju budućnosti. Osećaju da ih politika zanemaruje i sve češće glasaju za krajnju desnicu.

U Nemačkoj živi 22 miliona dece i mladih. Često ih nazivaju „generacija Z“. Radi se o ljudima rođenima između 1995. i 2010.

Na pitanje: „Živim li da bih radio ili radim da bih živeo?“ oni često odgovaraju nedvosmislenim izjašnjavanjem za ovu drugu opciju.

Otuda ne čudi da o ovoj novoj generaciji već kruže klišei: oni su navodno lenji, želeli bi da malo rade, a puno zarađuju, nepostojani su i ne žele da se obavezuju.

Kada je reč o radu, pre svega brinu o da im on ne ugrozi slobodno vreme.

Prema procenama nemačkog Instituta za istraživanje rada i zaposlenosti, do 2035. Nemačkoj će nedostajati sedam miliona radnika. To pripadnike generacije Z dovodi u situaciju da mogu da biraju gde i kada će da se zaposle – i pod kojim uslovima.

Ridiger Mas, direktor Instituta za istraživanje generacija i autor jedne studije o generaciji Z, kaže da sada firme moraju da se takmiče za nove radnike, te da „time mladi više nisu zaposleni već mušterije“.

Oni mogu da odaberu gde će da rade, mogu da biraju između firmi koje nude najpovoljnije uslove.

Nije retkost da firme već u oglasima za radna mesta unapred nude četvorodnevnu radnu nedelju, mogućnost korišćenja jednogodišnje pauze (sabbatical) ili rada od kuće, samo da nekako privuku nove ljude.

Različite životne stvarnosti

Ali tu se nikako ne radi o nekoj homogenoj grupi, razlike su velike. Grad, selo, bogati, siromašni, oni na istoku i oni na zapadu, s migrantskim poreklom ili bez njega – mladi ljudi su različiti kao i njihovi životni uslovi.

Ipak, jedno ih povezuje. „Njihov pogled na svet i život je kritičan“, rekla je nemačka ministarka za porodicu Liza Paus iz Zelenih prilikom predstavljanja aktuelnog Vladinog izveštaja o deci i mladima.

Indikativno je da se primećuje opšte opadanje poverenje mnogih mladih ljudi u budućnost.

„Šta će biti za deset ili dvadeset godina? Posledice ratova, klimatske krize, globalnih tokova migracija, posledice pandemije, nedostatak stručne radne snage u tolikim sektorima – sve to opterećuje mlade ljude“, rekla je Paus.

Politika ih zaboravlja

Bezbednost, poverenje i orijentaciju mladi ljudi pronalaze ponajpre u svojim porodicama, navodi se u Izveštaju koji je izradila četrnaestočlana stručna komisija. Generacijski sukob očito ne postoji.

Ali politika dobija loše ocene. Deca i mladi često osećaju da su zapostavljeni, kaže predsednica komisije Karin Belert sa Univerziteta u Minsteru:

„Mladi ljudi političke odluke doživljavaju kao netransparentne, udaljene od mladih. Voleli bi da imaju više mogućnosti učestvovanja, zajedno s pravima da oblikuju sopstvenu životnu situaciju.“

Otvorenost prema populizmu

U društvu u kojem broj starijih ljudi raste, a broj mladih se smanjuje, deca i mladi mogli bi da ostanu u drugom planu, naglasila je Paus. Učestvovanje je važno – između ostalog i za jačanje društvene kohezije.

„Ako mladi ljudi ne mogu da učestvuju u donošenju odluka i ako im se čini da njihove potrebe nemaju težinu, to ne samo da krši njihova prava, već i potresa njihovo poverenje u politiku i demokratske procese“, rekla je ministarka.

To ih takođe čini prijemčivim za populistička obećanja.

To se videlo i na nedavnim izborima u istočnim nemačkim pokrajinama Saksoniji i Tiringiji.

Tamo je među mladim biračima desničarska AfD (Alternativa za Nemačku) ubedljivo najjača politička snaga. I na pre toga održanim Izborima za parlament Evropske unije među mladim biračima su dve konzervativne stranke, AfD i CDU, zauzele vodeća mesta.

Istraživačka studija „Mladi u Nemačkoj“ pokazuje šta bi mogao biti razlog za to: pre dve godine 22 odsto ispitanika izjavilo je da se boje porasta ilegalne migracije. Sada je taj procenat porastao na 41 odsto.

Tako je nekontrolisano doseljavanja postalo tema koja je dobila najveću važnost.

Mnogi mladi smatraju, kako pokazuju ankete, da država više brine za izbeglice nego za njihove probleme. Stiču utisak da im se serviraju fraze koje nemaju veze s njihovom životnom stvarnošću.

Dečja prava u Ustavu

Kako bi taj osećaj zapostavljenosti mladih ublažila, ministarka Paus je najavila izradu Nacionalnog akcionog plana koji bi promovisao učestvovanje mladih ljudi u političkom i društvenom životu zemlje.

Osim toga, Paus je ponovno zatražila da se dečja prava uvrste u Ustav. Ali za promenu Ustava je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, što znači da je vladajuća koalicija Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala upućena na glasove Demohrišćana koji taj predlog odbijaju.

Za izveštaj od 600 stranica stručna komisija nije prikupila svoje podatke, već je analizirala postojeće studije. Osim toga, u prikupljanju podataka učestvovalo je oko 5.400 mladih ljudi, ponajpre učesnika različitih radionica.

Short teaser Deca i mladi u Nemačkoj nisu optimistični po pitanju budućnosti.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Mladi%20se%20ose%C4%87aju%20zanemareno%20i%20glasaju%20za%20desnicu&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70267611&x4=11475&x5=Mladi%20se%20ose%C4%87aju%20zanemareno%20i%20glasaju%20za%20desnicu&x6=0&x7=%2Fsr%2Fmladi-se-ose%C4%87aju-zanemareno-i-glasaju-za-desnicu%2Fa-70267611&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240919&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/mladi-se-osećaju-zanemareno-i-glasaju-za-desnicu/a-70267611?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/59378949_303.jpg
Image caption Omladina na biračkom mestu u Berlinu
Image source Georg Hilgemann/ZB/dpa/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/59378949_303.jpg&title=Mladi%20se%20ose%C4%87aju%20zanemareno%20i%20glasaju%20za%20desnicu

Item 28
Id 70266706
Date 2024-09-19
Title Viktor Orban protiv svih
Short title Viktor Orban protiv svih
Teaser Beskrajan je spisak tema kod kojih je Mađarska u sukobu sa ostatkom EU. U igri su presude i novčane kazne, ali Viktor Orban nije spreman da popusti. I još predsedava Savetom EU.

U Evropskom parlamentu u Strazburu mnogi poslanici s nestrpljenjem su očekivali burne rasprave sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.

Šef mađarske vlade je u drugoj polovini 2024. godine takođe i predsedavajući Saveta Evropske unije s obzirom na to da njegova zemlja trenutno predsedava EU.

Ipak, Orban, koji često kritikuje birokrate i parlamentarce EU, otkazao je obraćanje u plenarnoj sali Evropskog parlamenta koje je trebalo da se odigra u sredu (18. septembar).

Zbog poplava u Mađarskoj, bio je neizostavan u Budimpešti, poručio je Orban.

„Šteta, već smo pripremili nekoliko protesta i iznenađenja za Orbana u plenarnoj Sali“, rekao je za DW jedan evropski poslanik koji je želeo da ostane anoniman.

Mršavi rezultati

Rasprava sa predsedništvom Saveta u Evropskom parlamentu uobičajena je na početku mandata. Zbog evropskih izbora, formiranja novog saziva Evropskog parlamenta i restrukturiranja Evropske komisije, Orbanovo pojavljivanje je stalno odlagano.

U međuvremenu su prošla već tri meseca mađarskog predsedavanja Savetom, što znači da je polovina mandata već prošla. Ali šta je mađarska vlada do sada postigla na čelu EU?

„Nije postignut značajan napredak u zakonodavstvu niti u važnim pregovorima između institucija EU, takozvanim trijalozima“, žali se Danijel Frojnd, poslanik Zelenih i stručnjak za Mađarsku.

Parlamentarci i mnoge vlade EU kritikovali su činjenicu da je Viktor Orban krenuo u tobožnju „mirovnu misiju“ u julu povodom ruskog rata protiv Ukrajine, i to bez mandata predsednika Saveta EU.

Više štete nego koristi?

„Mađarsko predsedavanje pre svega je prouzrokovalo štetu. Ugovori EU ne predviđaju da ovo rotirajuće predsedništvo Saveta kreira spoljnu politiku“, kaže dalje Frojnd.

„Orban je ipak zloupotrebio svoju ulogu za posete Moskvi, Pekingu i susret s Trampom. Naravno, postoji opasnost da Orban do kraja mandata pripremi još više kontroverzi“, dodao je on u razgovoru za DW u Strazburu.

Istakao je da bi Orban mogao pohrliti u zagrljaj Donaldu Trampu, ako ovaj pobedi na američkim izborima u novembru.

Tamaš Dojč, poslanik Evropskog parlamenta iz mađarske vladajuće stranke Fides, promovisao je stav svoje vlade na plenarnoj sednici u utorak.

„Moramo priznati da je strategija zapadnih lidera i evropskih birokrata propala. Moramo zaustaviti rat“, rekao je Dojč. Potrebna je, kako je rekao, komunikacija sa svim stranama u sukobu.

Ali velika većina u parlamentu i većina vlada EU na to gledaju drugačije.

Novčana kazna za predsedavajuće

Viktor Orban je u sukobu sa EU ne samo po pitanju spoljne politike. Mađarska istrajava u nezakonitom postupanju prema azilantima, uprkos presudi Suda Evropske unije, najvišeg pravosudnog tela.

Sud je u junu odredio kaznu od dvesta miliona evra i dodatnu dnevnu kaznu od milion evra. Orban je odbio da plati.

Zbog toga se evropski komesar za budžet Johanes Han sada priprema da taj novac naplati tako što će smanjiti isplate iz budžeta EU za Mađarsku. Odluka je doneta ove srede.

„Tako dolazimo do novca, ali naravno da je to veliki problem. Nikada nije bilo ovakvog predsedništva,“ istakao je poslanik Zelenih Danijel Frojnd.

Mađarska takođe ne poštuje vladavinu prava i osnovna prava EU, zbog čega je protiv Budimpešte pokrenut postupak prema članu 7. Ugovora o EU.

Evropska komisija uskratila je 20 milijardi evra pomoći iz budžeta EU, jer Orbanova vlada nije učinila dovoljno u borbi protiv korupcije i nezavisnost pravosuđa više nije zagarantovana.

Orban stalno provocira

Povrh svega, na pomolu je novi sukob. Šef kabineta Viktora Orbana Gergelj Guljaš najavio je da bi Mađarska mogla tužiti EU kako bi povratila dve milijarde evra koje je potrošila na obezbeđivanje spoljne granice EU.

Mađarska je podigla ogradu na granici sa Srbijom kako bi sprečila migrante da uđu u zemlju i podnesu zahtev za azil.

Guljaš je takođe zapretio da će njegova vlada poslati migrante autobusima do Brisela. „Ako želite migrante, možete ih dobiti“, rekao je prošle sedmice mađarski zvaničnik.

Evropska komisija i belgijska vlada oštro su odbacile ovu pretnju, nazivajući je grubim kršenjem zakona EU.

„Dobijamo naš novac, pre ili kasnije“, rekao je Viktor Orban u jednom intervjuu. Predsednik Saveta bi zapravo trebalo da posreduje i traži kompromise, ali toga nema u Orbanovim postupcima.

Da li je moguće oduzeti predsedavanje?

„Zašto je zemlja koja toliko fundamentalno krši naše osnovne vrednosti uopšte u ovoj izvršnoj poziciji?“, pita se Frojnd.

Parlament je prošle godine predložio da se Mađarskoj oduzme predsedavanje Savetom. Međutim, preostalih 26 članica EU nije želelo da podrži ovaj korak.

„Ako vlade nisu spremne da preduzmu mere, onda Orban zapravo dobija mandat da nastavi ili da se u budućnosti ponaša još gore“, dodaje evroposlanik Zelenih.

Orbanovo obraćanje Evropskom parlamentu u Strazburu moglo bi da se održi tek u oktobru ili novembru. Evropska komisija i većina država članica tiho ignorišu predsednika Saveta. Komesari i ministri EU ne putuju na sastanke koji se održavaju u Mađarskoj. Ni ovo se nikada ranije nije dogodilo.

Spisak sukoba između Mađarske i ostatka EU je beskrajan. Evropski parlament je takođe raspravljao o nameri Budimpešte da olakša izdavanje radnih viza građanima Rusije i Belorusije.

Mnogi poslanici strahuju da bi to moglo omogućiti većem broju ruskih špijuna ili sabotera da se infiltriraju u EU.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku

Short teaser Beskrajan je spisak tema kod kojih je Mađarska u sukobu sa ostatkom EU.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa::Viktor%20Orban%20protiv%20svih&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70266706&x4=11475&x5=Viktor%20Orban%20protiv%20svih&x6=0&x7=%2Fsr%2Fviktor-orban-protiv-svih%2Fa-70266706&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240919&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AEvropa" />
Item URL https://www.dw.com/sr/viktor-orban-protiv-svih/a-70266706?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/67721726_303.jpg
Image caption Viktor Orban na jednom od samita u Briselu
Image source Yves Herman/REUTERS
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/67721726_303.jpg&title=Viktor%20Orban%20protiv%20svih

Item 29
Id 70264912
Date 2024-09-19
Title Svet je žedan krvi
Short title Svet je žedan krvi
Teaser U mnogim zemljama ima premalo davalaca krvi i premalo lekara. Da li su rešenje za to veštačka krv i telemedicina?

Zalihe krvi su male širom sveta. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, u mnogim zemljama postoji problem obezbeđivanja dovoljno krvi uz garanciju kvaliteta i bezbednosti.

Od 118,5 miliona donacija krvi godišnje širom sveta, 40 odsto se prikuplja u zemljama sa visokim prihodima, gde živi samo 16 odsto svetske populacije.

Ipak, i u ovim zemljama postoji stalna potreba za zalihama krvi. Često čak ni gotovinska plaćanja, atraktivni pokloni ili vaučeri ne mogu da ubede dovoljno ljudi da daju krv. Samo u Nemačkoj dnevno je potrebno oko 15.000 konzervi krvi.

Kakvi testovi se vrše kod donatora krvi?

Ko želi da donira krv mora da bude zdrav – radi zaštite donatora i primaoca.

Da bi se isključila infekcija, mere se telesna temperatura, puls i krvni pritisak, kao i koncentracija crvenog krvnog pigmenta (hemoglobina) – malim ubodom u vrh prsta ili ušnu resicu.

Krv se testira na antitela protiv različitih virusa: hepatitisa, HIV-a, sifilisa i infekcije parvovirusom B19. Lekari zatim proveravaju obrazac za registraciju. Ako je sve u redu, davanje krvi može da počne.

Telemedicinsko davanje krvi

Pošto ovu proveru ne moraju da sprovode lekari, u Nemačkoj njihovo prisustvo više nije neophodno prilikom davanja krvi.

To važi od 2023. kada je omogućeno i korišćenje telemedicinskih procedura.

Nemedicinski specijalisti sprovode uzimanje krvi, vrše pregled i mogu pružiti prvu pomoć u hitnim slučajevima. Lekar je povezan putem videa.

Telemedicinsko davanje krvi je namenjeno prvenstveno osobama koje redovno daju krv.

Nemačko udruženje lekara veoma kritički reaguje na to.

„Putem videa lekari ne mogu tako dobro da procene stvarno zdravstveno stanje potencijalnog donora: da li dobro diše, da li je bled ili su usne blago plavkaste? Ako sedim naspram osobe, ova procena je lakša“, kaže Sven Pajne, lekar i šef Instituta za transfuzijsku medicinu u Univerzitetskoj bolnici Hamburg-Ependorf.

Međutim, predstavnici pacijenata izričito pozdravljaju nove propise.

Krovna organizacija za hronične bolesnike i osobe sa invaliditetom i njihovu rodbinu sa oko milion članova zalaže se za „pojednostavljenje propisa za davanje krvi i plazme, jer oni koji su pogođeni uvek moraju da strahuju da bi moglo doći do nestašica, posebno plazme“.

Da li veštačka krv rešava probleme?

Veštačka krv bi mogla da bude još jedno rešenje za nedostatak krvi – posebno za pacijente sa retkim krvnim grupama ili specifičnim netolerancijama.

Ukupno postoji više od trideset različitih sistema krvnih grupa. Za transfuziju krvi ključni su ABO sistem krvnih grupa i rezus faktor. Samo krvna grupa 0- može da se koristi univerzalno, ali davaoci sa ovom krvnom grupom su veoma retki.

U aprilu 2024, istraživači iz Danske i Švedske uspeli su da pretvore krv iz grupe A i B u krv iz grupe 0.

Ovo je omogućeno upotrebom enzima iz crevne bakterije. Studija iz 2019. je već pokazala da enzimi omogućavaju takvu konverziju.

Uspešna transfuzija crvenih krvnih zrnaca

Proizvodnja krvnih pločica (trombocita) i, pre svega, crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) veoma je složena jer ove ćelije sa jezgrom moraju nastati iz posebnih ćelija u koštanoj srži.

Noviji pristupi se fokusiraju na genetsku modifikaciju ćelija tako da su u stanju da proizvode veće količine eritrocita.

Prve transfuzije veštački proizvedenih crvenih krvnih zrnaca već su urađene u Francuskoj i Velikoj Britaniji.

Međutim, u veoma malim količinama, koje su činile samo oko jedan odsto sadržaja regularne donacije krvi.

Nije bilo komplikacija ili neželjenih efekata. Rezultati su pozdravljeni kao medicinski napredak.

Rizici i izazovi veštačke krvi

Razvoj veštačke krvi nije bez rizika. Imunološke reakcije mogu nastati ako telo reaguje na strane enzime ili komponente veštačke krvi anafilaktičkim šokom i samim tim po život opasnim reakcijama.

Takođe se mora osigurati da veštačka krv zaista može ispuniti sve funkcije prirodne krvi – da li se može prilagoditi različitim krvnim grupama i specifičnim zahtevima primaoca.

Sve u svemu, proći će godine pre nego što veštačka krv bude dostupna u dovoljnim količinama i sa neophodnom bezbednošću za široku upotrebu.

Do tada, davanje krvi ostaje neophodno za transfuzijsku medicinu.

Short teaser U mnogim zemljama ima premalo davalaca krvi i premalo lekara. Da li su rešenje za to veštačka krv i telemedicina?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Svet%20je%20%C5%BEedan%20krvi&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70264912&x4=10690&x5=Svet%20je%20%C5%BEedan%20krvi&x6=0&x7=%2Fsr%2Fsvet-je-%C5%BEedan-krvi%2Fa-70264912&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240919&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/svet-je-žedan-krvi/a-70264912?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/60180584_303.jpg
Image caption Davaoca ima više u razvijenim zemljama, ali i tamo - premalo
Image source Bernd Wüstneck/dpa/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/60180584_303.jpg&title=Svet%20je%20%C5%BEedan%20krvi

Item 30
Id 70248455
Date 2024-09-18
Title Evropska komisija: Novo mešanje karata
Short title Evropska komisija: Novo mešanje karata
Teaser Evropska komisija je takoreći vlada EU. Šefica Ursula fon der Lajen je predstavila novi tim u kojem je zastupljeno svih 27 zemalja članica EU. Šta će biti prioriteti u idućem mandatu?

Ursula fon der Lajen, stara i nova predsednica Evropske komisije, predstavila svoju političku slagalicu Evropskom parlamentu u Strazburu. Nije bilo lako ravnomerno rasporediti resore prema političkoj boji, regionima, interesima i polu, objasnila je šefca komisije.

„Sve zemlje članice EU želele su neki važan ekonomski resor, ali ih nema toliko", rekla je fon der Lajen.

Potpuno novi resori su: odbrana - koja ide Andriusu Kubilusu (Litvanija), Sredozemlje - koji vodi Dubravka Šuica (Hrvatska) i izgradnja stanova - koji je pripao Dan Jorgensenu (Danska).

Koji resori još postoje u novoj komisiji?

Pored klasičnih resora kao što su budžet, spoljna politika i proširenje EU, fokus je na komesarima koji se bave konkurentnošću privrede, unutrašnjim tržištem i industrijskom politikom. Sve to bi trebalo da se poveže sa takozvanim Grin dilom, odnosno zaokretom ka klimatskoj neutralnosti i održivoj proizvodnji energije. Za ovo postoji poseban resor, koji će voditi Holanđanin Vopke Hoekstra.

Kontroverzno je imenovanje desničarskog ekstremiste Italijana Rafaela Fita za izvršnog potpredsednika za regionalni razvoj, investicije i razvojni fond Korona. Fito pripada partiji "Fratelli d'Italia" premijerke Đorđe Meloni.

On je prvi desničarski ekstremistički političar na tako uticajnoj funkciji u komisiji EU. Ursula fon der Lajen je navodno obećala italijanskoj vladi koju čine desni ekstremisti i demohrišćani da će Italiji dati važan resor.

U spektru parlamenta, Fito se smatra relativno umerenim desničarskim ekstremistom iz grupe „konzervativaca i reformatora". Još desnije su poslaničke grupe „Patriote za Evropu" i „Evropa suverenih nacija".

Ko je odgovoran za ljude van EU?

Slovenka Marta Kos će ubuduće voditi pregovore o proširenju sa državama Zapadnog Balkana, Turskom, Ukrajinom i Moldavijom. Ona bi trebalo da se bavi obnovom Ukrajine posle ruskog agresorskog rata

Komesar za međunarodna partnerstva Jozef Sikela (Češka Republika) pobrinuće se za razvojnu pomoć i investicioni fond „Global Gatewayi”, kojim Komisija EU želi da pokaže na globalnom jugu.

Za migracije će biti odgovoran Austrijanac Markus Bruner, zapravo finansijski političar. On bi trebalo da sprovede nove procedure EU za azil i ograniči ilegalnu imigraciju.

Visoka predstavnica Kaja Kalas (Estonija) biće odgovorna za globalnu spoljnu politiku.

Kako funkcioniše proces selekcije?

Vlade država EU predlažu po jednog kandidata. Međutim – kako je to izričito predviđeno evropskim ugovorima – budući komesari EU nisu predstavnici svojih nacionalnih država.

Oni se zakletvom obavezuju da slede isključivo evropske interese. Zatim rade zajedno kao tim. Predsednik Komisije ima potpunu slobodu da kandidatima dodeli resore i odgovornosti.

Međutim, pre toga se vode neformalni dogovori sa vladama. Šest komesara su već bili članovi stare vlade EU. U Briselu se očekuje 20 novih lica. Mnogi od njih su bivši ministri ili šefovi vlada.

Kakva je struktura nove komisije EU?

Šefica je Ursula fon der Lajen. Ona je na funkciji od 2019. i ostaće na funkciji još pet godina. Tako su odlučili šefovi država i vlada EU. Parlament se s tim složio u julu.

Fon der Lajen imenuje šest izvršnih potpredsednika. Na taj način ona osigurava da se evropski regioni i velike partijske porodice uzimaju u obzir proporcionalno.

Predsednica Komisije, i sama prva žena na ovoj funkciji, još uvek nije postigla rodni paritet. Uprkos ponovljenim zahtevima, zemlje članice poslale su u Brisel 16 muškaraca i 11 žena.

Ali zato je fon der Lajen pri postavljanju svojih potpredsednika izabrala četiri žene i samo dva muškarca.

Komesari EU se imenuju svakih pet godina. Međutim, službenici, odnosno aparat Komisije ostaje u velikoj meri isti, netaknut ovim promenama na najvišem političkom nivou. U 56 generalnih direktorata i agencija radi oko 32.000 službenica i službenika Komisije i podređenih službi. Oni će biti dodeljeni novim poverenicima.

Ko dobije najviše direkcija i najveće od njih, u Briselu se smatra moćnim. Ove strukture su uporedive sa ministarstvima u vladama država članica.

Šta je sledeće?

Sve komesarke i komesare EU proverava Komisija za pravna pitanja Evropskog parlamenta. Takođe ih i tri sata ih saslušava i ispituje nadležni stručni odbor parlamenta. Poslanici mogu odbiti kandidate ili tražiti drugačiji resor za njih. Prilikom poslednjeg formiranja komisije zamenjena su tri kandidata.

Na kraju, plenum parlamenta glasa o celoj komisiji EU. Ako se i Evropski savet, predstavničko telo država članica, saglasi sa kvalifikovanom većinom, druga komisija Ursule Fon der Lajeno trebalo bi da započne svoj petogodišnji mandat najkasnije 1. decembra.

Short teaser Evropska komisija je takoreći vlada EU. Šefica Ursula fon der Lajen je predstavila svoj novi tim.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE::Evropska%20komisija%3A%20Novo%20me%C5%A1anje%20karata&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70248455&x4=10682&x5=Evropska%20komisija%3A%20Novo%20me%C5%A1anje%20karata&x6=1&x7=%2Fsr%2Fevropska-komisija-novo-me%C5%A1anje-karata%2Fa-70248455&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240918&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE" />
Item URL https://www.dw.com/sr/evropska-komisija-novo-mešanje-karata/a-70248455?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/70237743_303.jpg
Image caption Ursula fon der Lajen predstavlja novu Komsiju EU u Strazburu
Image source Philipp von Ditfurth/dpa/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/70237743_303.jpg&title=Evropska%20komisija%3A%20Novo%20me%C5%A1anje%20karata

Item 31
Id 70237697
Date 2024-09-17
Title Život na TikToku: „Deca ne mogu da se popnu na drvo“
Short title Život na TikToku: „Deca ne mogu da se popnu na drvo“
Teaser Švedski ministar obrazovanja hoće da se deci u školama oduzmu telefoni i upozorava na strašne posledice „života na internetu“ – zavisnost, bolesti, suicidalne misli. Njegov predlog podržavaju nastavnici širom zemlje.

Ne tako davne 2017. godine Švedska je donela petogodišnju strategiju digitalizacije za škole, koja je za glavne ciljeve imala da „postigne visok nivo digitalne kompetencije“ i „podstakne razvoj znanja, jednakih mogućnosti i pristupa tehnologiji“.

Danas, sedam godina kasnije, Švedska je druga zemlja Evropske unije po stopi korišćenja interneta, odmah nakon Danske.

Ali, vlada je zabrinuta. Stoga ministar za socijalna pitanja i javno zdravlje Jakob Forsmed predvodi napore da se učenicima pomogne da uravnoteže stvarni život i TikTok sadržaje.

Bez telefona tokom školskog dana

„Škole imaju odgovornost da pripreme decu za svet, ali ovo što sad vidimo je nešto potpuno drugačije“, tvrdi Forsmed.

Ističe da učenici u Švedskoj pate od široko rasprostranjenih poremećaja i opadanja fizičkih i intelektualnih sposobnosti zbog sati provedenih na internetu.

„Ne mogu da seku makazama. Ne mogu da se popnu na drvo. Ne mogu da hodaju unazad jer stalno sede sa mobilnim telefonima“, rekao je Formsed u intervjuu za DW u ministarstvu u Stokholmu.

„Takođe, primećujemo bolesti koje su ranije bile karakteristične za starije ljude i ljude srednjih godina, a sada se pojavljuju kod mladih zbog nedostatka fizičke aktivnosti.“

Zato se Forsmed zalaže za ograničenje korišćenja telefona i tableta u školama, tako da to bude zakonski obavezno, a ne samo preporučeno, kao što je sada slučaj.

Vladin predlog za novi zakon predviđa da učenici do 9. razreda nemaju pristup uređajima tokom celog boravka u školi, uključujući i pauze.

Njihovim naporima u prilog idu nove smernice koje je ranije ovog meseca izdala Švedska agencija za javno zdravlje, savetujući da deca ispod dve godine ne treba uopšte da provode vreme ispred ekrana, deci od dve do pet godina preporučuje se sat vremena dnevno, deci od šest do dvanaest godina dva sata, a tinejdžerima maksimalno tri sata.

Forsmed veruje da je problem nedostatka sna kod tinejdžera potcenjen, te da najnovija istraživanja pokazuju da švedski tinejdžeri, uglavnom zbog svojih uređaja, spavaju manje od šest sati noću, iako bi trebalo da imaju osam do devet sati sna.

„To im smanjuje otpornost na stres, povećava rizik od depresije, suicidnih misli, anksioznosti“, kaže ministar.

Kako kaže, devojčice su posebno pogođene, a naučni dokazi potvrđuju da ih društvene mreže „u ranom uzrastu izlažu poremećajima ishrane i osećanju nezadovoljstva telom“.

Zalepljeni za telefone

Patrik Sander, zamenik direktora škole u južnom švedskom gradu Malmeu, rekao je za DW da škola u kojoj radi već godinama oduzima mobilne telefone učenicima, iako im ih vraćaju tokom ručka.

Rekao je da je ova politika uvedena zbog znakova koji su „na ivici zloupotrebe i zavisnosti“ te da se, kada se uređaji oduzmu tokom časova, može videti kako učenici traže telefone rukama. „Bio sam pomalo uplašen kada sam to video“, rekao je, „ne zbog sebe, već zbog njih.“

Još jedno zabrinjavajuće ponašanje koje Sander želi da suzbije zabranom upotrebe telefona je vršnjačko nasilje. On kaže da su učenice u njegovoj školi bile tajno fotografisane u svlačionici za fizičko, a te fotografije su potom deljene okolo.

„Postajemo zavisni“

Podizanje svesti o rizicima zavisnosti izgleda da deluje kod učenika osnovnih škola u Arsti, predgrađu Stokholma, gde učenici pre početka časova odlažu svoje uređaje u ručno napravljene torbice koje su sami kreirali i dobijaju ih nazad tek na kraju dana.

Sva četiri desetogodišnjaka i jedanaestogodišnjaka, koje je DW intervjuisao, priznala su da bi im bilo veoma teško da se koncentrišu bez ovog sistema.

„Dosta koristimo Snepčet i TikTok i ponekad postajemo toliko zavisni da ne želimo da ostavimo telefon“, objasnila je Ema.

Esija kaže: „Najverovatnije bih se samo izgubio u telefonu“, rekao je, dodajući da je to zato što je škola „tako dosadna“ u poređenju sa telefonom.

Kaže da provodi tri do četiri sata dnevno onlajn van škole, dok su ostala tri učenika rekla da imaju automatsko zaključavanje telefona nakon dva ili dva i po sata.

Zato nastavnica Asa Lind želi da vidi dodatna ograničenja u školama. Smatra da je preporuka Švedske agencije za javno zdravlje – zabrana korišćenja telefona od jednog do dva sata – već prilično velika, ali da ne uključuje vreme provedeno onlajn kao deo školskog programa.

„Mislim da bismo mogli da preispitamo kako koristimo dane u školi i zapravo ograničimo korišćenje ekrana za mlađu decu tokom časova“, rekla je, „jer mislim da dosta vremena provode sami sa slušalicama na računarima radeći zadatke.“

Nastavnici vezani za Tims

Za neke starije učenike, međutim, nema izlaza iz stalne upotrebe telefona, čak i kada bi to želeli.

Lovisa Hedelin i Nils Koning, učenici muzičke gimnazije „Sodra Latins“, kažu da im školske rasporede stalno postavljaju i ažuriraju preko onlajn platforme Majkrosoft Tims. Koning kaže da ga je nastavnica čak ukorila jer nije proverio detalje na telefonu neposredno pre časa.

Hedelin ukazuje da je njihov slučaj svakako specifičan, jer bi bilo nemoguće svirati instrumente i istovremeno držati telefon u ruci. Nije jasno kakav bi uticaj predloženi zakon imao na specijalizovane programe poput njihovog.

U isto vreme, Koning kaže da je morao biti strog prema sebi u slobodno vreme, jer je tokom jednog perioda ostajao budan gledajući u telefon do tri ujutro. „Shvatio sam da to ne funkcioniše“, rekao je.

Nastavnica violine Linda Toivola kaže da nikada ne mora da oduzima telefone svojim učenicima, ali da ima troje dece u drugim školama i da se raduje Forsmedovim strožim pravilima o korišćenju uređaja.

„Volela bih to!“ rekla je. „To je ono što očekujem kao roditelj.“

Short teaser Švedski ministar obrazovanja hoće da se deci u školama oduzmu telefoni i upozorava na posledice „života na internetu“.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::%C5%BDivot%20na%20TikToku%3A%20%E2%80%9EDeca%20ne%20mogu%20da%20se%20popnu%20na%20drvo%E2%80%9C&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70237697&x4=10690&x5=%C5%BDivot%20na%20TikToku%3A%20%E2%80%9EDeca%20ne%20mogu%20da%20se%20popnu%20na%20drvo%E2%80%9C&x6=0&x7=%2Fsr%2F%C5%BEivot-na-tiktoku-deca-ne-mogu-da-se-popnu-na-drvo%2Fa-70237697&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240917&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/život-na-tiktoku-deca-ne-mogu-da-se-popnu-na-drvo/a-70237697?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/67601573_303.jpg
Image caption Mnogi učenici jedva izdržavaju bez telefona
Image source Robin Utrecht/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/67601573_303.jpg&title=%C5%BDivot%20na%20TikToku%3A%20%E2%80%9EDeca%20ne%20mogu%20da%20se%20popnu%20na%20drvo%E2%80%9C

Item 32
Id 70235300
Date 2024-09-17
Title Šta sve Zapad oprašta Ediju Rami i zašto
Short title Šta sve Zapad oprašta Ediju Rami i zašto
Teaser Zapad se udvara albanskom premijeru Ediju Rami dok ga njegovi protivnici optužuju da je Albaniju pretvorio narko-državu, korumpiranu do srži, piše nedeljnik Špigel.

„Već jedanaest godina Albanijuvodi i predstavlja Edi Rama (60), grmalj od čoveka skromnih manira koji državne goste dočekuje u patikama, a novinare i bos. Kasni potomak socijalističke buržoazije, visokog obrazovanja, bivši košarkaški reprezentativac, priznati likovni umetnik“, piše reporter Valter Majer za nedeljnik Špigel.

Za mnoge na Zapadu, Rama je kosmopolitsko lice Albanije, piše Špigel. Neretko je „zvezda“ na raznim manifestacijama na koje ga pozivaju političari na vlasti u zemljama EU, uključujući i nemačke.

„Čak je i američki državni sekretar Antoni Blinken u februaru došao u Tiranu i pohvalno govorio o 'Ediju', pre svega o njegovoj reformi pravosuđa: 'Korumpirani političari sada odgovaraju za svoje postupke. Članovi organizovanog kriminala idu u zatvor i gube svoju imovinu. To je velika promena.'“

Rama: „U svakoj šumi ima svinja“

Međutim, u poslednjem godišnjem izveštaju (za 2023. ) Stejt departmenta na čijem je čelu Blinken, piše drugačije: „Korupcija postoji u svim sektorima i na svim nivoima vlade.“

Kako je moguće, pitao je Ramu italijanski novinar u junu, da su mnogi iz njegovog najbližeg okruženja ukljujući i ministre uhapšeni zbog korupcije, a samo on ostaje na funkciji? Hladan odgovor albanskog premijera je bio: „U svakoj šumi ima svinja.“

Kako navodi Špigel, nekoliko istražitelja im je potvrdilo da „na najvišem nivou vlasti postoje kontakti sa organizovanim kriminalom“. „Počelo se sa kanabisom, ali se posao razvio u trgovinu tonama kokaina, Albanci su se povezali sa kalabrijskom Ndrangetom i latinoameričkim kartelima“, stoji u tekstu.

Zemlja u kojoj je bilo opasno slušati Bitlse

Suočen sa optužbama Špigela, premijer Albanije „kasno uveče zove novinara i pokušava da utiče na izveštavanje: smatra optužbe neosnovanim, uvredljivim i neopravdano štetnim po ugled njegove zemlje“.

Albanija je, kaže Rama, bila izolovana diktatura, „Severna Koreja Evrope, gde je krajem osamdesetih bilo opasno slušati Bitlse. Zato tvrdim da smo, u apsolutnom smislu, u ovih 30 godina postigli više nego bilo koja druga evropska zemlja.“

Statistike govore drugačije, piše Špigel, navodeći da je Albanija, zbog masovnog iseljavanja, spala na 2,8 miliona stanovnika te da je skoro trećina mladih nezaposlena.

Što je Rama popularniji u inostranstvu, to više raste bes u zemlji koji se ogleda na uličnim demonstracijama, a i u njegovoj neposrednoj blizini, piše dalje Špigel.

Oni iz njegovog najužeg kruga, koji mnogo znaju i mnogo bi rizikovali, govore samo pod uslovom da im se ne otkriva ime – kao ovaj bivši član vlade koji kaže:

„Spajanje političkih i medijskih interesa sa interesima kriminalaca i oligarha, tako funkcioniše sistem Edija Rame. Sve to se dešava uz blagoslov EU i SAD. Nema nijedne javne nabavke koja ne završi u njegovom širem krugu. U suštini, Rama je celu zemlju uvukao u kriminal. Albanija je primer korupcije, a ipak je Ramina lukavost dovela do toga da ga na Zapadu priznaju.“

Dugogodišnji „blagajnik“ se sklonio u Švajcarsku

Novinar Špigela je našao i one koji su bili spremni da govore ne skrivajući svoj identitet, ali nisu više u Albaniji. Kao Arben Ahmetaj, koga u Tirani smatraju „blagajnikom“ i ključnom figurom u Raminom sistemu vladavine.

Špigel je s Ahmetajem razgovarao u Luganu, u Švajcarskoj, gde se sada nada političkom azilu.

„Nisam spreman da budem premijerov žrtveni jarac. Iskoristio je reformu pravosuđa, koju su finansirale SAD i EU, sada koristi pravosuđe protiv svojih političkih protivnika i svih koji se suprotstave njegovoj želji za moći“, kaže Ahmetaj koji je pre nego što ga je Rama smenio bio potpredsednik vlade.

On potvrđuje nalaze istražitelja prema kojima je Albanija za vreme Ramine vladavine postala narko-država:

„Poplava zemlje kanabisom od 2014. do 2017. bila je skrivena ekonomska agenda premijera“, tvrdi ovaj čovek.

Uspon organizovanog kriminala, koji je time bio podstaknut, u velikoj meri je promenio albansku ekonomiju i društvo: „Rama veruje da i dalje kontroliše kriminalno okruženje, ali zapravo već dugo ono kontroliše njega“, kaže Ahmetaj.

Bivši potpredsednik vlade dodaje: „Nemam pojma zašto Evropljani ne žele da vide šta se događa u Albaniji. Imaju odlične obaveštajne službe, koje tačno znaju šta se dešava, naročito u vezi sa pranjem novca i organizovanim kriminalom.“

Trampovi ljudi

I Italijanski tužilac Frančesko Mandoi, kojeg je Rama privremeno angažovao kao poverenika za borbu protiv korupcije, za Špigel donosi poražavajući zaključak: „Narko-bosovi imaju svoje ljude svuda, u administraciji, u institucijama. Sada su u stanju da potčine vladu.“

Novac albanske narko-mafije ogleda se, između ostalog, u obliku nebodera koji su promenili nekada sumoran izgled Tirane. Građevinski bum se nastavlja i na Jadranskoj obali.

Uz blagoslov Edija Rame, zet Donalda Trampa, Džared Kušner, i bivši američki specijalni izaslanik za Balkan Ričard Grenel, planiraju velike investicije u tom regionu.

Rama, Grenel i Tramp poznaju se još iz vremena kada su, pod nadzorom tadašnje visoke predstavnice EU Federike Mogerini „planirali menjanje granica između Kosova i Srbije“, piše Špigel.

Za EU je Rama daleko prijatniji od Vučića

„Fenomen Rame mora se posmatrati u širem kontekstu – iz perspektive EU to je pokušaj stabilizacije Zapadnog Balkana. Rama se, za razliku od Aleksandra Vučića, ne smatra antievropskim, već daleko prijatnijim. Zato su odlučili da zažmure na jedno, ako ne i na oba oka“, kaže Frauke Zebas iz briselske kancelarije Fondacije za nauku i politiku.

Da li se Rama bogati na račun drugih? „Iz briselske perspektive to i nije toliko važno“, kaže Zebas. „Pridruživanje Albanije EU ionako nije na dnevnom redu u skorije vreme.“

Rama je od 2013. je premijer. Sledeće godine se nada četvrtom mandatu, i to sa dobrim izgledima na uspeh.

„U njegovim rukama je 90 odsto opština, skoro kao u Rusiji. Dok neko ne ustane i kaže 'Lično sam dao novac Ediju Rami’ – ništa mu se neće dogoditi. Jer vlada mafijaški zakon ćutanja - omerta“, kaže istraživačka novinarka Klodijana Lala za Špigel.

Short teaser Kritiöari i insajderi kažu da je albanski premijer Edi Rama stovrio narko-državu, korumpiranu do srži.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::%C5%A0ta%20sve%20Zapad%20opra%C5%A1ta%20Ediju%20Rami%20i%20za%C5%A1to&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70235300&x4=10687&x5=%C5%A0ta%20sve%20Zapad%20opra%C5%A1ta%20Ediju%20Rami%20i%20za%C5%A1to&x6=0&x7=%2Fsr%2F%C5%A1ta-sve-zapad-opra%C5%A1ta-ediju-rami-i-za%C5%A1to%2Fa-70235300&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240917&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/šta-sve-zapad-oprašta-ediju-rami-i-zašto/a-70235300?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/62878464_303.jpg
Image caption Edi Rama već dugo na vlasti
Image source Jonas Roosens/picture alliance/ANP
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/62878464_303.jpg&title=%C5%A0ta%20sve%20Zapad%20opra%C5%A1ta%20Ediju%20Rami%20i%20za%C5%A1to

Item 33
Id 70225537
Date 2024-09-16
Title Ozonski omotač: Tri milimetra života
Short title Ozonski omotač: Tri milimetra života
Teaser Spašavanje ozonskog omotača dobro napreduje i pokazuje kako čovečanstvo može svašta, kad se dogovori. Povodom Svetskog dana zaštite omotača, podsećamo zašto nam ovaj tanki sloj toliko znači.

Tokom osamdesetih godina ozonski omotač — ili njegov nedostatak — bio je u centru pažnje javnosti. Naučnici su upozoravali da bi njegovo dalje uništavanje moglo biti katastrofalno za čovečanstvo i planetu.

To je dovelo do onoga što se smatra jednim od najuspešnijih ekoloških sporazuma ikada, čiji je cilj bio da se preokrene naneta šteta.

Zašto se i dalje pojavljuju rupe? I kakve veze ozon ima s klimatskim promenama?

Šta je ozonski omotač?

U suštini, to je Zemljina „krema za sunčanje“.

Nalazi se na oko 15-30 kilometara iznad površine planete, u stratosferi, i formiran je od ozona, visoko reaktivnog gasa.

Iako je u proseku debeo samo oko tri milimetra, štiti sva živa bića jer apsorbuje i „razbija“ dve vrste ultraljubičastih zrakova Sunca.

Bez njega bismo imali ozbiljnih problema – ljudi bi imali više slučajeva raka kože, problema s očima i oslabljen imuni sistem, prinosi useva bi opadali, a morski lanci ishrane bi bili narušeni.

Još osamdesetih naučnici su otkrili da ozon oštećuju hlorofluorougljenici (CFC) – gasovi koje proizvodi čovek, a koji se oslobađaju iz aerosola poput lakova za kosu, frižidera, klima uređaja i izolacionih pena.

Ovi CFC-ovi dopiru do stratosfere, gde ih UV zračenje razlaže na supstance poput hlora, koje potom razaraju molekule ozona.

To uzrokuje stanjivanje zaštitnog sloja, što se često, pomalo pogrešno, opisuje kao „rupa“ u ozonskom omotaču. To se dešava iznad Antarktika jer niže temperature ubrzavaju ovaj hemijski proces.

Da li smo uspeli da spasimo omotač?

U moru loših vesti o životnoj sredini, ozonski omotač pruža tračak optimizma.

Montrealski protokol, zaključen 1987. godine, bio je globalni sporazum čiji je cilj bio uklanjanje supstanci koje uništavaju ozon iz atmosfere. Do sada je 99 odsto tih supstanci eliminisano, a procenjuje se da je izbegnuto oko dva miliona slučajeva raka kože godišnje zahvaljujući protokolu.

„Zahvaljujući globalnom sporazumu, čovečanstvo je izbeglo veliku zdravstvenu katastrofu, koja bi bila izazvana ultraljubičastim zračenjem koje bi prolazilo kroz ogromnu rupu u ozonskom omotaču“, izjavio je svojevremeno generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.

Međutim, to ne znači da je rupa u ozonu stvar prošlosti. Ona se i dalje pojavljuje svake godine iznad Antarktika. Njena veličina i oblik variraju zbog promena u temperaturi i cirkulaciji u stratosferi.

Poslednjih godina rupa je bila izuzetno velika. Rupa koja se pojavila u septembru 2023. bila je jedna od najvećih zabeleženih, dosegnuvši površinu od 26 miliona kvadratnih kilometara — područje otprilike tri puta veće od Brazila.

Naučnici još ne mogu potpuno da objasne ovaj fenomen, ali veruju da su ulogu možda igrale aerosoli iz ogromne vulkanske erupcije u Južnom Pacifiku 2022. godine kao i hlađenje u gornjoj stratosferi zbog klimatskih promena.

Jasno je, međutim, da su ovo anomalije u generalnom trendu oporavka.

Očekuje se da će se ozonski omotač oporaviti i vratiti na globalni prosek iz 1980. godine u narednih par decenija – do 2066. iznad Antarktika, a do 2045. iznad Arktika.

Kakve veze ozonski omotač ima s klimatskim promenama?

Prema studiji objavljenoj 2021. godine u časopisu Nature, bez Montrealskog protokola mogli bismo očekivati dodatno zagrevanje od 2,5 stepeni do kraja veka.

Napori da se spasi ozonski omotač pomogli su u usporavanju klimatskih promena, jer su mnoge supstance koje oštećuju ozon ujedno i snažni gasovi staklene bašte.

Montrealski protokol je sprečio emisiju oko 135 milijardi tona ekvivalenta ugljen-dioksida u periodu od 1990. do 2010. godine.

Takođe, bez ozona koji štiti biljke od štetnog zračenja, u šumama, drugim biljkama i zemljištu bilo bi uskladišteno 580 milijardi tona manje ugljenika.

Protokol je dodatno unapređen Kigalijskim amandmanom iz 2016. godine, kojim su ukinuti hidrofluorougljenici (HFC), snažni gasovi koji su se koristili kao zamena za CFC-ove u mnogim frižiderima i klima uređajima.

Obim i brzina međunarodnih akcija da se spase ozonski omotač mnogi vide kao inspirativan dokaz šta je moguće postići u borbi protiv klimatske krize.

Međutim, izveštaj UN iz 2023. godine upozorava da nove tehnologije za borbu protiv klimatskih promena, poput geoinženjeringa, mogu imati negativne posledice po ozonski omotač.

Jedan oblik geoinženjeringa, poznat kao ubrizgavanje aerosola u stratosferu — proces kojim se u atmosferu pumpa gas koji reflektuje sunčevu svetlost kako bi se smanjilo globalno zagrevanje — može promeniti „temperature, cirkulaciju i proizvodnju ozona u stratosferi“ i tako doprineti „stopama uništavanja“.

*članak je najpre objavljen na engleskom jeziku

Short teaser Spašavanje ozonskog omotača dobro napreduje i pokazuje kako čovečanstvo može svašta, kad se dogovori.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Ozonski%20omota%C4%8D%3A%20Tri%20milimetra%20%C5%BEivota&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70225537&x4=10690&x5=Ozonski%20omota%C4%8D%3A%20Tri%20milimetra%20%C5%BEivota&x6=0&x7=%2Fsr%2Fozonski-omota%C4%8D-tri-milimetra-%C5%BEivota%2Fa-70225537&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240916&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/ozonski-omotač-tri-milimetra-života/a-70225537?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/68683211_303.jpg
Image caption Kroz dvadesetak godina bi sasvim trebalo da se oporavi omotač iznad Arktika
Image source Laurent Gillieron/KEYSTONE/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/68683211_303.jpg&title=Ozonski%20omota%C4%8D%3A%20Tri%20milimetra%20%C5%BEivota

Item 34
Id 70216902
Date 2024-09-14
Title Priča o inokosnom teškom pustinjaku
Short title Priča o inokosnom teškom pustinjaku
Teaser Biće da se očev san o pravednom društvu sudario s jugoslovenskom stvarnošću. Ili je iz njega progovorilo osobenjaštvo čoveka koji je mlad video mnogo zla. Nema ga 19 godina, a tek sada otvaram kofer sa njegovim spisima.

Bio je novembar. Sneg je pod Komovima napadao još krajem oktobra. U Grudicama se zadržao na livadama i padinama, koje su se kao beli tobogani naglo završavale iznad Lima.

U selima ima malo koga. Stric je još živ, priča o svom bratu sa poštovanjem i divljenjem. Njegovi sinovi, moja braća, okupljeni u kuhinji, dolivaju mi rakiju.

Pitam kako je umro. Marko mi kaže da je rano legao u svojoj kućici, koju su pre desetak godina, pored urušene đedove kuće, materijalom Crvenog krsta u mobi podigli rođaci. Kućerak je bio na osami, na najvišem platou u selu.

Ujutru su braća prtila sneg, koji je obnoć napadao, noseći mu pogače i sira za doručak. Ležao je nepomično na boku, okrenut zidu. Nisu ga mogli dozvati.

Sve mi ovo braća pričaju dok žućkasta sijalica iznad nas tu i tamo zatreperi, kao da tu priču pretvara u Morzeove signale. Bistra rakija od brdskog voća sapira niz grlo pitanja koja skoro da sam zaustio, ali ih gutam jer mi se čini da su neprimerena.

Da li je bolovao, šta je zadnje rekao? Kako je izgledao? Da li je slutio kraj?

Setio sam se da je davno neko od rođaka pričao da je Žućo puno beležio. „To će da nasledi Dragoslav, kada mene ne bude.“ Ovaj posredni, nepouzdani amanet me je nagnao da ipak upitam šta je sa njegovim knjigama i spisima.

Marko me je tužno pogledao i rekao izokola: „Znaš, bila je ljuta zima kad smo ga sahranili. I onda niko nije zalazio tamo do kuće. Napadao je toliki snijeg da krov na jednom mjestu nije izdržao. Tako je kisnulo na papire.“

Upitao sam da li je ostalo išta. Slegli su ramenima.

Ustao sam. „Hajmo tamo.“

Podkomski bluz

Pogledali su me s nevericom. Napolju je mrak, pomešan sa snegom, bivao mrkoplav.

Kada su videli da ozbiljno mislim Marko i Milić su pošli sa mnom u noć. Lokve su se obdan stvorile jer je sneg u podne počeo da se topi. Još se nisu zamrzle.

Uskoro su moje nemačke cipele, napravljene za velegradsku jesen, iznutra bile zalivene ledenom vodom. Uzbrdo do prevoja, pa nizbrdo. Dva puta su mi đonovi proklizavali, ali dočekivala bi me braća držeći me pod ruku. Osetio sam njihovu gorštačku žilavost. Postideo sam se jer ne umem da hodam po svome.

Dole, na livadi, crna senka kućerka. Vrata behu otškrinuta. Teško su se otvarala. Marko upali baterijsku lampu. Snop svetla pade na tronožac. Furuna je još bila tu. U drugoj, većoj prostoriji zaudaralo je na vlagu i duvan. Svetlo kliznu niz okvir žičanog kreveta otimajući tami rđu. U ćošku se pomoli hrpa otpada.

Priđem bliže i shvatim da su to hartije i knjige. Sveske. Deo se već pretvorio u gnjilu tvar. Počnem da rijem golim rukama. Tamo gde osetim hartiju izvlačim je iz mračne mase. Premeštam sve to iz ćoška razjedenog vlagom na suvo mesto nasred sobe. Marko ispod kaputa izvuče dve plastične kese sa engleskim natpisima. U njih smo smestili sve što je još uvek imalo oblik.

Te dve kese pregledao sam sutradan. Haotična gomila knjiga, beležnica, listova, pisama otkucanih na pisaćoj mašini. Lep ćirilični rukopis, katkad zbrzan, katkad kitnjast. U beranskom hotelu sušio sam hartije na podu. Slepljene gomilice i pisma nisam otvarao, da ih ne oštetim. Kada ih toplota mumifikuje, pažljivo ću ih odvojiti.

Sve što sam izbavio od gorske vlage stavio sam ponovo u omanji kofer podesan za kabinski prtljag. Poneo sam ga sa sobom za Keln. Tamo je uspravljen pored pisaćeg stola čekao skoro godinu dana.

Potom se seljakao sa mnom. Tri godine u Beogradu pored istog stola. Godinu dana Berlin, kod radijatora. Tamo sam ga jedini put za ovih 19 godina otvorio. Udahnuo sam poznati vonj. Odmotao sam jedan zamotuljak. Očev duvan.

Mada sam ostavio pušenje, došao sam u iskušenje da zamotam jednu. Držao sam duvansko trunje među prstima, prinosio ga nozdrvama. Potom sam opet smotao duvan u papir i odložio u kofer. Zatvorio sam ga.

Osam godina Keln, tri različita stana, a kofer uvek na oku. Kao nema optužnica. Naposletku, beogradski stan na Banovom Brdu. U radnoj sobi – prvi put sam je imao samo za sebe – podigao sam kofer na orman.

Na jednom putovanju u Sarajevo, početkom prošle decenije, Damir mi je poklonio knjižicu koju je upravo objavila njegova izdavačka kuća. Delili smo sklonost knjigama Orhana Pamuka, poklon me je obradovao: „Kofer moga oca.“ Zapravo je između korica bio piščev govor prilikom dodele Nobelove nagrade.

Naslov je probudio želju da zavirim u kofer moga oca.

Od tada je prošlo još 14 godina. Jednog avgustovskog predvečerja ove godine zapitao sam se zašto mi ta očeva zaostavština blokira kofer koji mi je potreban na kraćim putovanjima. Otvorio sam ga i počeo da vadim sadržaj.

Ono čega sam se očito ustezao skoro dve decenije sada me iznenadilo lakoćom. Nisam osećao ništa osim radoznalosti. Otac je kroz oblak duvanskog vonja konačno mrtav progovorio.

Isti onaj ćirilični rukopis. Sveske, neke pocrnele od vlage, a neke dobro očuvane. Zapisnici između 1997. i 2001. sa sastanka mesnog odbora socijalista. Na početku Momir i Milo. Pa za Momira i protiv Mila. Pa za Predraga protiv Momira. Nasmejao sam se.

Stari komunista kao zapisničar crnogorskih neokomunista potvrdio je Đilasovu proročku rečenicu – poslednji izlaz komunizma biće nacionalizam.

Mnogo važnije od funkcije zapisničara, bile su nezvanične zasluge tog čoveka za etnografiju rodnog kraja. Čitam pismo u kojem se neki gospodin iz Beograda na nekoliko stranica zahvaljuje jer mu je Žućo objasni poreklo njegovog prezimena iz Vasojevića. Potom mi pažnju privuče posveta na slici nekog guslara.

Najviše je knjiga sa posvetom pesnika Ratka Deletića, s kim je očito prijateljevao.

Kad Žućo zanemi

Priča se o tome da su jednom gospodi akademicima iz Beograda Žuća podmetnuli na razgovor u kafanu kod mosta. Posle su se akademici požalili da su meštani prerušili nekog vrhunskog istoričara u seljačko ruho, pa ih je svu trojicu nadgovorio.

Ne znam da li je to jedna od lokalnih legendi koje se pletu oko sećanja. Izvesno je da je Žućo umeo sa rečima kao malo ko. Da je imao slonovsko pamćenje, matematički mozak.

Ipak je u jednom slučaju zanemeo.

Razdvajam slepljene papire na kauču. Duvansko trunje i raspadnuta hartija osipaju se na prekrivač. I to je prah moga oca, pomislim.

Na jednom listu rukopis je drukčiji. I njega prepoznajem. Majčin rukopis. Podseća bivšeg muža da je uprkos razvodu otac dvoje dece. Da ima obaveze da pomogne u školovanju. Navodi mu troškove. Zahteva da bude čovek.

Iz tog papira, kao iz kengurove torbe ispala je fotografija. Kao da sam ugledao duha. Sestra i ja iz crno-bele ere. Godina je 1974. Meni je 11, a njoj 15 godina.

Na poleđini sestra piše: „Odlučili smo brat i ja da te podsetimo da postojimo, iako to svojim ponašanjem negiraš. Pogledaj sliku i videćeš da nismo mala djeca, već odrasli i da nama treba sve što i druga djeca imaju. Ovo ti je zadnje podsjećanje da smo tvoja djeca.“

Primećujem da je u sestrinu ekavicu – majka je tako govorila – Bosna već infiltrirala mnoštvo ijekavskih reči. Uskoro će nas oboje ta melodija potpuno posvojiti. A refleksi maternjeg ekavskog iskrsavaće nenajavljeni usred neke hiljadu puta ponavljane reči.

Žućo nikada nije odgovorio. Majstor retorike, zabavljač gomile, neprikosnoveni govornik na sahranama, umeo je i da zanemi.

Crveni napevi

Sada, skoro dve decenije posle njegove smrti, pokušavam da odgonetnem poruke koje su ostale za njim. Bezbroj papira. Dobar deo je čitak. Ovi stihovi su nastali marta 1979:

Bukovina suva tutnji u furunu, i pucketa kao pucnji revolvera

A ja budan sanjam crven jul i bunu, i pričam sa četom mrtvih proletera

Na pragu su osamdesete. Žućo gore, pod Komovima, uranja u svoju skojevsku i ratnu prošlost, razgovara sa mrtvima.

Drugu je pesmu posvetio drugu Vlajku Mijoviću, partizanu kojega su avgusta 1941. streljali italijanski fašisti. Ti mrtvi proleteri su za Žuću imali živa lica.

Kada je prolazio kraj puste kuće Branka Deletića, narodnog heroja iz Gračanice, napisao je pesmu „Julska seta“. Oronula rodna kuća saborca koji je poginuo 1942. unela je nemir u pesnikov dan. Nešto kasnije Žućo je zapisao:

Grobovi su naši – brlog vjetrovima.
Oni su međaši, sve dok međa ima.

Septembra iste godine ostavio je stihove koji bi se mogli odnositi i na njega:

Volio je pjesmu – mislim iznad sviju, volio je šale – golicave zgode

Volio je ludo – svoju Kompartiju. Imao je srce – kao lik slobode

Junaci njegovih pesama nisu bili samo lokalni heroji već i Aljende, Če Gevara, Neruda, Veljko Vlahović, Veselin Masleša. Jednom ili dva puta spominje i Tita. U pesmi „Legende o besmrtnima“ zapisao je oktobra 1974:

Žao mi je djece iz Vijetnama
iz Kambodže ili Palestine
dok ubice žive među nama
dotle nevin i nejaki gine

Pola veka kasnije deca i dalje stradaju.

Pomislim listajući ove spise, da je Žućo u sebi imao čisto crveno jezgro. Izbačen je iz kraljevske Beranske gimnazije zbog komunističke propagande.

Posle je kao mlad ratnik, logoraš i posleratni levi entuzijasta, sigurno bio na liniji. Najkasnije šezdesetih došao je u sukob sa onom snagom koju je nežno nazivao Kompartija.

Ništa ne znam o razlozima. Biće da se njegova vizija pravednog društva sudarila sa jugoslovenskom stvarnošću. Ili je iz njega progovorilo osobenjaštvo, nesavitljivost čoveka koji je prerano video mnogo zla.

Vidim iz ovih spisa da ljubav prema velikoj ideji jednakosti i pravde za sve ljude – uprkos tome što više nije hteo ni u partiju, ni da zatraži partizansku spomenicu – nikada nije dovedena u pitanje.

Logoraška seta

Iz drugih pak pesama Žućo se pomalja kao setan čovek. Jato ždralova izaziva tugu:

Otuda negdje iza Komskih gora
klinasto jato vasionu para.

Zamišljam ga na kamenu, nakraj imanja, iznad strmine nad Limom. Pokušava da razume sopstvenu setu. Da je uhvati u reči. April je 1975. Ćirilični krasnopis kaže:

Vidim staru brezu – koje nema više.
Čujem eho pjesme – koja ne postoji.
Mahinalno ruka rukoveti piše
Jer su i to bili vrući dani moji.

Često od tuge beži u ratne anegdote – zapisuje sećanja na seoske svađe bliskih rođaka, navijača partizana i četnika ili nezgode seljaka sa stokom i vlastima.

Katkad bi komentari na marginama otkrili poneki podatak o čoveku koji beleži. Ispod pesme napisane drugog januara 1975. ostalo je zapisano:

„Sjećanje na drugi januar 1945. U povlačenju zarobljenici prilikom evakuacije Rajnske oblasti, gonjeni i mučeni – gladni i žedni, izdržali smo.“

Na fotografiji koja je iskrsla sa ovim papirima, nisam ga prepoznao. Nemam ni jednu njegovu fotografiju iz mlađih dana. Ali starija sestra, koja ga bolje pamti, jer je otišao kada mi je bilo pet godina, nedvosmisleno je identifikovala mladog skojevca.

Nisam znao da je Žućo, zajedno sa ostalima, iz Mauthauzena kod Linca, bio teran na prinudni rad u Rajnsku oblast.

Period koji opisuje jesu četiri meseca pred kraj rata. Saveznici Hitlerovu Nemačku prekrivaju tepisima bombi. A nemilosrdni čuvari teraju Žuću i njegove sapatnike kroz mrzli januar. Premeštaju radno roblje. Pesma pored koje je ostavljen zapis ima potresne stihove:

Kolona roblja, ljuta i troma
drvenom klompom o zemlju bije.
I sebe pita: Kad ćemo doma?
Izdrži druže, dan dalek nije.

Kako su ti ljudi izdržali torturu?

Vizijom – Sjutra – hrani se duša.
Naš „Medo“ trga Kukastog orla.
Šlezijom pjeva zorna Kaćuša
A njen je eho jači od bola.

Zaveštanje

Jedini očev testament je „Testament“, pesma koju je, sudeći po datumu, napisao avgusta 1973. Tada mu je bila pedeset i jedna godina. Danas sam deset godina stariji od oca koji sastavlja pesničku poslednju volju. Poželeo je da ga sahrane njegovi saborci, sapatnici stari, kako ih je nazivao, naravno, „bude li ih tada u životu“:

Bez vijenaca i bez oratora
i bez plača – a savjesti čiste
zapjevajte iz staračkog hora
pjesmu staru smrti komuniste.

Koliko su ga drugovi po logoraškoj muci cenili čuo sam iz usta pokojnog Ljuba Vukanića. Rekao je da nikada ne bi mogli sami da nađu put do posleratne Jugoslavije.

Žućo je bio vispren, naučio je nemački u logoru, brzo je uspostavljao kontakt. Doveo je kući grupu logoraša iz Polimlja kroz posleratni haos.

Nedavno su mi braća ispričala anegdotu, koju je za života pripovedao neko od starih logoraša. Zatočenici su morali ponekad da dirinče na seoskom gazdinstvu. Bilo je leto. Nemački gazada je zadremao, a krave samo što su bile pomuzene. Logoraši su radili na polju.

Jedan od njih se prikrao i dohvatio lonče da zagrabi mleka. Lonče je izdajnički zvecnulo o ivicu kante. Gazda je izašao na otvoren prozor, bunovan od sna. Žućo je iz polja doviknuo gazdi, odmahujući rukom: „Katze. Katze.“

Nemačka reč za mačku je umirila gazdu, vratio se u kuću. Jezičko umeće jednog logoraša izbavilo je iz smrtne opasnosti drugog. Za lonče mleka bi bio streljan.

Jedino do čega je ocu zaista bilo stalo, behu njegovi zapisi.

Ne ostavljam bogatstvo ni blago
jer Kir-Janja ja ne umijeh biti,
a ostavih neko slovo drago
možda će ga neko objaviti.

A potom:

Neka ovo ispriča o meni
inokosnom teškom pustinjaku

Ovo „inokosni“ i „pustinjak“ mi vuče na pleonazam. Ali mi se sviđa jer je tačno.

Pogledam još jednom gomilu papira. Slutim da je ovo je tek početak rudarenja po hartijama koje vonjaju na drugu epohu, na duvan i samoću čoveka od kojeg sam potekao.

Short teaser Oca nema 19 godina, a tek sada otvaram kofer sa njegovim spisima.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Pri%C4%8Da%20o%20inokosnom%20te%C5%A1kom%20pustinjaku&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70216902&x4=10690&x5=Pri%C4%8Da%20o%20inokosnom%20te%C5%A1kom%20pustinjaku&x6=0&x7=%2Fsr%2Fpri%C4%8Da-o-inokosnom-te%C5%A1kom-pustinjaku%2Fa-70216902&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240914&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/priča-o-inokosnom-teškom-pustinjaku/a-70216902?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/70204368_303.jpg
Image caption Jedan od oštećenih očevih spisa
Image source Dragoslav Dedovic/DW
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/70204368_303.jpg&title=Pri%C4%8Da%20o%20inokosnom%20te%C5%A1kom%20pustinjaku

Item 35
Id 70211952
Date 2024-09-14
Title Glamur, večnost i krv
Short title Glamur, večnost i krv
Teaser Oni su oličenje romantike, glamura i statusa, a ipak nisu ništa drugo do ugljenik. DW istražuje značenja dijamanata, od kulturnih amajlija i objekta želje, do metafore otpornosti i pokretača ekonomija.

Kada je kanadska rudarska kompanija „Lucara Diamond Corp“ ovih dana objavila pronalazak epohalnog kamena od 2.492 karata u Bocvani, mnogi geolozi širom sveta su trljali oči u neverici.

Da je danas živa, reakcija oskarovke Elizabet Tejlor na ovaj kamen sigurno bi bila vredna citata. Njena izreka „velikim devojkama trebaju veliki dijamanti“ i ljubav prema nakitu bile su legendarne, a njena privatna kolekcija jedna je od najskupljih na svetu, uključujući neverovatan dijamant Tejlor Burton od 69 karata. To je 60 puta veće od prosečnog dijamanta na vereničkom prstenu u SAD danas.

Zašto su ljudi toliko privučeni dijamantima? Šta ih čini posebnim? Odgovor je višeslojan poput briljantno brušenog dijamanta – počinje od njegovih svojstava, kao najtvrđeg materijala na Zemlji, sa najvišom toplotnom provodljivošću.

Suze bogova

Dijamanti su prvi put otkriveni u Indiji, gde su ljudi verovali da su nastali kada je munja udarila u kamen. Stari Grci su mislili da su to suze bogova ili otpali komadići zvezda. Vekovima su bili cenjeni zbog sjaja i tvrdoće, verovalo se da imaju lekovita, pa čak i magična svojstva. Indijski kraljevi su nosili nebrušene dijamante u nakitu ili kao amajlije u borbi.

Do početka 14. veka dijamanti iz Indije su pronalazili put do velikih evropskih gradova, što je dovelo do prve industrije obrade dijamanata u Veneciji i Brižu.

Dijamantski prsten, koji je nadvojvoda Maksimilijan Austrijski ponudio Mariji od Burgundije 1477. godine, često se smatra prvim vereničkim prstenom sa dijamantom. Ali zapravo je Žan-Batist Tavernije, francuski trgovac draguljima i putnik iz 17. veka, bio taj koji je „zarazio“ evropsku elitu dijamantima.

Poznat po putovanjima u Indiju i Persiju, Tavernije je donosio mnoge poznate kamene na dvorove širom kontinenta. Jedan od njegovih najboljih kupaca bio je francuski kralj Luj XIV, koji nije mogao da se zasiti svojih dijamanata.

Opsesija koja je, prema istoričarki i autorki Adži Raden, kombinacija psihologije i optike.

„Poludimo kada vidimo sjaj, jer smo bukvalno predodređeni da tražimo svetlucavo. Sva živa bića koja mogu da vide programirana su da traže nešto svetlucavo, jer to asocira na vodu, a voda je život.“

Slogan veka

„S druge strane“, dodala je, „dijamanti su predmet i objekat neverovatne, vek duge, originalne marketinške kampanje koja je na granici vojne propagande.“

Ona misli na kultnu reklamnu kampanju kompanije De Beers, koja je urezala dijamante u svest javnosti. Osnovan od strane britanskog imperijalnog tajkuna Sesila Roudsa 1888. godine, De Beers je kontrolisao proizvodnju većine svetskih dijamanata više od jednog veka. Sa obiljem dijamanata iz novoosnovanih rudnika Južne Afrike, Rouds je shvatio da je jedini način da poveća njihovu vrednost kontrola ponude, odnosno veštačko stvaranje oskudice.

Ali kada je globalna prodaja dijamanata opala nakon Velike depresije 1930-ih, De Beers je angažovao reklamnu agenciju N.W. Ayer & Son iz Filadelfije da podstakne potražnju. Rezultat kampanje iz 1948. bio je ništa manje od prevrata.

„Dijamanti su večni“ nije samo povezalo dijamante sa romantikom i večnom ljubavlju, već je pionirski uvelo proizvod u Holivud, filmove i pesme, na kraju koristeći popularnu kulturu da stvori potrebu za dijamantima.

Prodaja vereničkih prstenova sa dijamantima je eksplodirala, a slogan „Dijamanti su večni“ i danas opstaje. Godine 1999. proglašen je za reklamni slogan veka.

Romantizovanje kamena (dijamanti u popularnoj kulturi)

Dijamanti svetlucaju svuda u popularnoj kulturi, a od kada su prvi put otkriveni, imali su ogroman uticaj na način na koji razmišljamo.

Najstarija štampana knjiga na svetu je „Dijamantna sutra“ na kineskom jeziku. Datira iz 868. godine, a dijamant se koristi kao metafora za probijanje iluzije kako bi se pronašla čista istina.

U literaturi, dijamanti su inspirisali sasvim nove žanrove: roman Vilkija Kolinsa iz 1868. godine „Mesečev kamen“ o ukradenom indijskom dijamantu bio je šablon za moderan detektivski roman. A sinestetički kvalitet dijamanata u popularnoj muzici – „Lusi u nebu sa dijamantima“ Bitlsa ili Rijanin hit „Diamonds“ – nije izgubio ni trunku svoje privlačnosti.

Umetnici su iskoristili dihotomiju dijamanata kao simbola konzumerističkog društva i vrhunskog luksuza. Endi Vorhol je dodao notu svojoj seriji svilenih otisaka „Cipele sa dijamantskom prašinom“ iz 1980. koristeći pravu dijamantsku prašinu, dok je Demijan Hirst odveo ovu kontradikciju u ekstrem postavljanjem 8.601 dijamanta na gips ljudske lobanje.

U međuvremenu, dijamantska prašina se može naći svuda, od preciznih bušilica do turpija za nokte, pa čak i u luksuznim kremama za lice, a potencijal dijamanata kao sledeće generacije poluprovodničkog materijala aktivno se istražuje.

Tamna strana dijamanata

Ali priča o dijamantima nije uvek blistava, i mnogi poznati kamenčići prizivaju složenu i spornu istoriju kolonijalizma. Kao legendarni Kohinur, koji je i dalje jedan od vrhunaca britanskih kraljevskih dragulja.

Poreklom iz Indije, dijamant Kohinur od 105 karata preživeo je vekove intriga i osvajanja, pre nego što je desetogodišnji maharadža iz Pendžaba bio prisiljen da ga preda kraljici Viktoriji 1849. godine.

Nakon smrti kraljice Elizabete II u septembru 2022. godine, pozivi za njegov povratak postali su glasniji u nekoliko zemalja. Odluka da se Kohinur ne uključi u krunu kraljice supruge Kamile za krunisanje kralja Čarlsa tumačena je kao čin diplomatske osetljivosti i pokušaj da se izbegne kontroverza.

Kanadsko-indijska umetnica i dizajnerka Rina Ahlualija, koja je uzela Kohinur kao temu u svojim slikama, kaže da je on i danas za mnoge Indijce konfliktan simbol. „To je mnogo više od običnog dragog kamena“, rekla je. „Pošto potiče iz Indije, predstavlja i ponos i veoma bolno podsećanje na kolonijalnu prošlost zemlje.“

Popularna kultura takođe je imala ulogu u ukorenjivanju tamne strane dijamanata u kolektivnu svest, kao što se vidi po trajnoj mrlji „krvavih dijamanata“. Ovaj termin se pojavio 1990-ih kako bi opisao dijamante iskopane i prodavane za finansiranje oružanih sukoba, pri čemu su zemlje poput Sijera Leonea i Angole postale simboli tog problema.

Globalna osuda dovela je do uspostavljanja šeme sertifikacije 2003. godine kako bi se regulisala trgovina neobrađenim dijamantima. Ali kada je Holivud doneo ovaj problem na veliko platno filmom „Krvavi dijamant“, njegovo grafičko prikazivanje trgovine dijamantima kao pokretača surovog nasilja ostalo je duboko ukorenjeno u svesti ljudi.

Faktor koji je doprineo neophodnoj promeni u ponašanju industrije, jer su ugledni igrači na tržištu dijamanata počeli da daju prednost mogućnosti praćenja porekla i koristi za zajednice u zemljama koje proizvode dijamante.

Dizajnerka Sata Maturi, rođena u Sijera Leoneu, primećuje da je poreklo od ogromne važnosti u današnjem svetu. „Više nije samo ‘lepo imati’ – to treba da bude sastavni deo onoga što radite.“

„Mislim da danas ne postoji opravdanje za dizajnera ili bilo koga u ovoj industriji da kaže kako ne može da nabavlja dijamante na odgovoran način, jer postoji tehnologija koja to omogućava“, dodaje Maturi.

Short teaser Oni su oličenje romantike, glamura i statusa, a ipak nisu ništa drugo do ugljenik.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Glamur%2C%20ve%C4%8Dnost%20i%20krv&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70211952&x4=10690&x5=Glamur%2C%20ve%C4%8Dnost%20i%20krv&x6=0&x7=%2Fsr%2Fglamur-ve%C4%8Dnost-i-krv%2Fa-70211952&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240914&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/glamur-večnost-i-krv/a-70211952?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&title=Glamur%2C%20ve%C4%8Dnost%20i%20krv

Item 36
Id 70197561
Date 2024-09-12
Title „Kosovo nije Hrvatska“
Short title „Kosovo nije Hrvatska“
Teaser Kurti je uspešan u namerama da sprovede kosovsku državnost na Severu, kaže analitičar Marko Prelec, ali upozorava da će teško Srbe svesti na ono što su danas u Hrvatskoj. Za nemačke medije govorila je i Vjosa Osmani.

U švajcarskom dnevnom listu Noje cirher cajtung osvanuo je tekst pod nazivom „Strategija Aljbina Kurtija na Kosovu je uspešna“.

Reč je o razgovoru koji je švajcarski novinar vodio sa stručnjakom za Balkan Markom Prelecom, koji je doktorirao istoriju na Jejlu, radio za Haški tribunal i Međunarodnu kriznu grupu, a sada ima sopstveni analitički centar.

Najpre se konstatuje da je proces dijaloga između Beograda i prištine „klinički mrtav“. Na pitanje kako je došlo do toga Prelec odgovara:

„Kurti nema poverenja u to da će dijalog doneti željeni rezultat – srpsko definitivno priznanje nezavisnosti Kosova. Zato on vodi politiku svršenog čina, sprovodeći državnu suverenost na Severu gde god može. Strategija je uspešnije više nego što je većina nas očekivala. To je tako i zbog toga jer niko nije mogao da zamisli da će neki premijer u Prištini u tolikoj meri donositi odluke mimo zapadnih partnera“.

Na pitanje o mogućnostima uticaja zapadnih partnera na Kurtija, Prelec je rekao da samo Kfor može da nametne neke crvene linije, što je i u radio u slučaju mosta u Mitrovici, ali i da su mogućnosti uticaja ograničene zbog velike popularnosti Kurtija, naročito posle sukoba u Banjskoj.

Usledilo je pitanje o tome da li je eskalacija rezultat gubitka vere u regionu da će EU primiti nove članove sa Balkana. Prelec odgovara da su za spor napredak pristupnih pregovora krivi kandidati: „Možda sa izuzetkom Crne Gore, oni jednostavno ne ispunjavaju pristupne kriterijume.“

Prelec predviđa Kurtijeve dalje poteze – stavljanje pod kontrolu školstva i zdravstva. Na pitanje šta Priština time hoće da postigne on odgovara: „Mada Beograd tvrdi suprotno, mislim da Kurti načelno ne odbija prisustvo srpskog stanovništva na Kosovu. Ali zahteva nedvosmisleno priznavanje da žive u državi Kosovo. Bilo kakav osećaj pripadnosti Srbiji on ne toleriše.“

„Pretpostavljam da dugoročno misli na rešenje kao u Hrvatskoj. Tamo je takođe postojala znatna srpska manjina, koja se posle rata smanjila na nekoliko procenata. Ti ljudi danas imaju određena kulturna i politička prava. Ali nema delimične autonomije i stvarne mogućnosti uticaja Beograda. Pripadnost Hrvatskoj se ne dovodi u pitanje. Ali Kosovo nije Hrvatska.“

Na pitanje da li je problem i u Beogradu i nije li Zapad popustljiv prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Prelec odgovara da je diplomatski pritisak usmeren uglavnom na Prištinu, i da to počiva na pogrešnoj proceni Brisela i Vašingtona.

„Vučić se veoma vešto predstavlja. Isporuke municije Ukrajini su mu donele mnogo blagonaklonosti Zapada. Osim toga, postoji zabrinutost u evropskim prestonicama da će Srbija da se okrene Rusiji ako pritisak na Beograd bude prevelik. Smatram da je to potpuno pogrešna procena.“

Nešto dalje on objašnjava: „Vučić zna da je upućen na dobre odnose sa NATO-om i Evropskom unijom. Naposletku, te organizacije okružuju njegovu zemlju. Cena konfrontacionog kursa bi bila previsoka.“

Novinar postavlja zaključno pitanje – da li preti opasnost od eskalacije. „Ne postoji neposredna opasnost. Ali zavisno od okvirnih geopolitičkih uslova, situacija se može promeniti“, odgovara stručnjak za Balkan.

Potom navodi rizike – svaka pobeda Rusije u ratu sa Ukrajinom donela bi i nove granice. Osim toga postoji i nesigurnost u vezi sa mogućom pobedom Trampa na američkim predsedničkim izborima.

Marko Prelec konstatuje: „Zapad greši, ako potcenjuje značaj ovakvih nerešenih sukoba.“

Osmani: Vučić opasan po Evropu

Berlinski Tagesšpigel donosi razgovor sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani-Sadriu. Njoj je dodeljena nagrada M100 u Potsdamu koja važi kao „Nagrada evropske štampe“ za ličnosti koje se zalažu za demokratiju, slobodu mišljenja i za evropsko razumevanje.

Na početku razgovora Vjosa Osmani je rekla da Evropska unija ne tretira Kosovo kao ostale države na Balkanu koje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, iako po njenom tumačenju Kosovo ima jasniju opredeljenost i veći napredak u reformama:

„Po brojnim listama koje procenjuju stanje demokratije, Kosovo je najbolje ocenjeno u odnosu na ostale zapadnobalkanske države. Kosovo ima najnapredniji ustav i najsnažnije mehanizme za zaštitu ljudskih prava i sloboda.“

Ona je dodala da je Kosovo na ispravnom putu, ali da pet članica Evropske unije nisu priznale Kosovo kao državu: „Time je naše pristupanje nažalost politički veoma zamršena stvar. Potrebna nam je opet neka snažna članica Evropske unije kao što je Nemačka, koja bi preuzela liderstvo, kako bi Kosovo dobilo status kandidata.“

Vjosa Osmani je rekla da ljudi na Kosovu imaju utisak da ih tretiraju kao evropske građane druge klase. Ali je negirala da bi razočaranje zbog toga moglo da promeni proevropsko i proameričko raspoloženje.

Jedno novinarsko pitanje odnosilo se na sukob sa Srbijom. Vjosa Osmani je rekla:

„Mi nemamo sukob sa Srbijom. Kosovo je devedesetih bilo žrtva genocidne politike Miloševićevog režima, što do danas ima posledice. Kosovo nikada nije napalo Srbiju, već se branilo.“

Potom je predsednica Kosova spomenula prošlogodišnji oružani incident kod Banjske, nazvavši ga „aktom agresije Srbije, jer su trupe iz okruženja srpskog predsednika prešle našu granicu“.

Ona je dodala da se tako nešto ne sme ponoviti: „Kosovo je suverena država u svojim aktuelnim granicama. To je nepovratna stvarnost.“

Osmani je spomenula Ohridski sporazum i rekla da Beograd odbija da ga sprovede. Potom se požalila na neravnopravan tretman: „Nažalost, ne tretiraju se isto obe strane. Sve dok je tako iluzorno je da se nada održivim rezultatima.“

Vjosa Osmani je odbacila optužbe Beograda da Priština diskriminiše srpsku manjinu, nazvavši to propagandom po uzoru na Putina: „Šta je Putin radio uoči invazije na Ukrajinu? Optužio je Ukrajinu da ne poštuje prava ruske manjine. To je upotrebio kao izgovor za ilegalnu aneksiju ukrajinskih područja. Srpski predsednik Aleksandar Vučić pokušava isto. Njegov cilj je aneksija severa Kosova.“

Osmani je rekla da mir i pomirenje nisu mogući „sve dok politiku određuju ljudi koji su bili deo režima Slobodana Miloševića“. Potom je dodala:

„Uverena sam da Vučićeva politika predstavlja jednu od najvećih opasnosti ne samo za Zapadni Balkan već i za celu Evropu. Evropa mora ozbiljno da se pozabavi opasnostima koje nastaju zbog autokrata kakav je Vučić, i koje podržava Rusija.“

Short teaser Kurti je uspešan u namerama da sprovede kosovsku državnost na Severu, kaže analitičar Marko Prelec.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::%E2%80%9EKosovo%20nije%20Hrvatska%E2%80%9C&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70197561&x4=10687&x5=%E2%80%9EKosovo%20nije%20Hrvatska%E2%80%9C&x6=0&x7=%2Fsr%2Fkosovo-nije-hrvatska%2Fa-70197561&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240912&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/kosovo-nije-hrvatska/a-70197561?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&title=%E2%80%9EKosovo%20nije%20Hrvatska%E2%80%9C

Item 37
Id 70116300
Date 2024-09-03
Title Zašto je sve više ljudi alergično na hranu i da li se to leči?
Short title Zašto je sve više ljudi alergično na hranu?
Teaser Broj ljudi alergičnih na neku vrstu hrane u Britaniji se za deset godina udvostručio. Slično je i u drugim industrijalizovanim zemljama. Zašto je to tako? I Da li alergije na hranu mogu da se izleče?

Mleko, jaja, kikiriki, pšenica… Za neke ljude to je horor opasan po život. Mnogi ljudi su takođe alergični na lešnike, soju ili rakove. A ima još toga.

Prema nedavnoj studiji Londonskog imperijalnog koledža, procenjeni broj novih slučajeva alergije na hranu u Velikoj Britaniji za deset godina se udvostručio: sa 76 slučajeva na 100.000 ljudi u 2008, na 160 slučajeva na 100.000 ljudi u 2018. To je oko 1,1 procenat britanskog stanovništva koji je alergičan na hranu, odnosno više od 675.000 ljudi.

Alergije na hranu nisu samo britanski problem. U 2023. je procenjeno da osam odsto dece i 10 odsto odrasle populacije širom sveta pati od alergije na hranu. Većina tih ljudi živi u industrijalizovanim zemljama, u gradovima.

Šta je alergija?

U slučaju alergije, imuni sistem reaguje na zapravo bezopasne strane supstance i to znacima upale i stvaranjem antitela. Ta imunološka reakcija može se manifestovati i osipom i otocima na koži. Simptomi mogu biti i mučnina, groznica ili astma.

Ponekad je aktivirana imunološka reakcija toliko jaka da dovodi do takozvanog anafilaktičkog šoka, a time i do kolapsa krvotoka opasnog po život. Prema pregledu iz 2021, orasi, kravlje mleko i rakovi najčešći su pokretači anafilaksije širom sveta.

Imajući u vidu potencijalni rizik po život koji predstavlja alergija na hranu, istraživači smatraju da je porast broja slučajeva alarmantan. Prema britanskoj studiji, ljudi u siromašnijim oblastima potencijalno imaju manje pristupa lekovima za hitne slučajeve koji spasavaju život.

Kako se razvija alergija na hranu?

Genetska predispozicija igra ulogu u razvoju alergija na hranu: deca roditelja s alergijama u većem su riziku da i sama postanu alergična. Ali, istraživači su sigurni da genetika ne može biti sve.

Na kraju krajeva, broj alergija je veći u industrijalizovanim, urbanim životnim sredinama, nego u ruralnim, prirodnijim životnim prostorima. Jedan od uzroka alergija na hranu stoga se može naći u našem načinu života, kaže Margita Vorm, profesorka imunomodulacije kod alergijskih bolesti na berlinskoj klinici Šarite.

Ona pritom podseća da živimo u okruženju s malo mikrobne kontaminacije, ali ono što u početku zvuči kao dobra vest, zapravo je problem – zato što mikrobi utiču na takozvane T-ćelije. Postoji mnogo različitih podskupova T-ćelija. „Takozvane T pomoćne ćelije igraju ključnu ulogu u alergijama“, objašnjava profesorka Vorm. One su te koji izazivaju prekomernu imunološku reakciju u slučaju alergije.

„Mikrobi podstiču formiranje T-ćelija u pravcu koji se suprotstavlja alergiji“, kaže. I ne samo da su mikrobi češći na seoskim gazdinstvima nego u gradu, već su češći i u svežoj hrani, nego u onoj visoko obrađenoj.

Istraživači zato s velikom verovatnoćom pretpostavljaju da crevni mikrobiom igra ključnu ulogu u razvoju alergija na hranu. Drugim rečima, loša ishrana nije samo uzrok mnogih bolesti, već i potencijalna „kapija“ za alergije.

Sprečavanje alergija na hranu – kako to funkcioniše?

„Najsigurniji način je da se klonite određene hrane“, kaže Margita Vorm. „Ali, postoje ljudi koji reaguju alergično čak i na komadić kikirikija, na primer.“ Ti ljudi bi trebalo sa sobom da nose komplet za hitne slučajeve – dakle adrenalin koji čisti disajne puteve u slučaju alergijske reakcije i stabilizuje cirkulaciju, čime se suprotstavlja anafilaktičkom šoku.

Lekari su dugo trudnicama savetovali da izbegavaju alergene poput kikirikija i, ako je moguće, da ih drže podalje od male dece. „Ali, studije su pokazale da takvo izbegavanje u stvari povećava rizik od alergija. Trudnice mogu da smanje rizik od alergija kod dece dojenjem i jedući što više sveže i manje prerađene hrane.“

Zdrava ishrana od detinjstva takođe može smanjiti rizik. A ako se pak, uprkos svim naporima, razvije alergija na hranu, mogućnosti lečenja i dalje su ograničene.

Da li alergije na hranu mogu da se leče?

Već duže vreme skoro da nema napretka u razvoju efikasnih lekova protiv alergija na hranu, kaže profesorka Vorm. Farmaceutske kompanije se u principu klone rizika koji bi kliničke studije mogle da imaju na pogođene kada bi se testirala efikasnost leka.

Imunoterapija, poput one koja se koristi za polensku groznicu, do sada je bila dostupna samo za alergije na kikiriki, kaže Vorm. U njoj se pogođeni postepeno izlažu sve većim dozama alergena kako bi se povećala tolerancija imunog sistema. Ta terapija je odobrena samo za mlade između četiri i 18 godina, kaže Vorm.

Lek Xolair od početka 2024. odobren je u SAD za lečenje svih vrsta alergija na hranu. Taj lek se vezuje za tip antitela imunoglobina E (IgE) koji izaziva alergijsku reakciju i slabi je. Tako se rizik od teških alergijskih reakcija smanjuje. Međutim, taj lek ne može da izleči alergije na hranu.

Izvori:

The Lancet: Time trends in the epidemiology of food allergy in England: an observational analysis of Clinical Practice Research Datalink data, 2024

The Journal of Allergy and Clinical Immunology: Feast for thought: A comprehensive review of food allergy 2021-2023, 2024

The Journal of Allergy and Clinical Immunology: Global patterns in anaphylaxis due to specific foods: A systematic review, 2021

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku

Short teaser Konstantno raste broj ljudi alergičnih na neku vrstu hrane, pre svega u industrijalizovanim zemljama. Zašto?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Za%C5%A1to%20je%20sve%20vi%C5%A1e%20ljudi%20alergi%C4%8Dno%20na%20hranu%20i%20da%20li%20se%20to%20le%C4%8Di%3F&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70116300&x4=10690&x5=Za%C5%A1to%20je%20sve%20vi%C5%A1e%20ljudi%20alergi%C4%8Dno%20na%20hranu%20i%20da%20li%20se%20to%20le%C4%8Di%3F&x6=0&x7=%2Fsr%2Fza%C5%A1to-je-sve-vi%C5%A1e-ljudi-alergi%C4%8Dno-na-hranu-i-da-li-se-to-le%C4%8Di%2Fa-70116300&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240903&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/zašto-je-sve-više-ljudi-alergično-na-hranu-i-da-li-se-to-leči/a-70116300?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/70067456_303.jpg
Image caption Najčešći alergeni su mleko, jaja, riba i školjke, orasi, pšenica i soja
Image source monticello/Zoonar/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/70067456_303.jpg&title=Za%C5%A1to%20je%20sve%20vi%C5%A1e%20ljudi%20alergi%C4%8Dno%20na%20hranu%20i%20da%20li%20se%20to%20le%C4%8Di%3F

Item 38
Id 70112100
Date 2024-09-02
Title Alternative za pilulu – kontracepcija bez hormona
Short title Alternative za pilulu – kontracepcija bez hormona
Teaser Sprečavanje začeća bez hormona je u trendu. Koje su alternative piluli zaista bezbedne i za koga su prikladne? Predstavljamo tri metode.

Sve više žena na Zapadu okreće se kontracepciji bez hormona, jer njihova upotreba ima neželjena dejstva pozdravlje. U jednoj anketi, sprovedenoj 2023. u Nemačkoj 61 odsto muških i ženskih ispitanika smatra da je tačan iskaz da kontracepcija koja podrazumeva hormone „ima negativne posledice na telo i dušu“.

Pilula protiv začeća dugo je smatrana feminističkim sredstvom za emancipaciju, ali je prošle godine prvi put od 2007. ponovo pala na drugo mesto kao sredstvo protiv začeća – iza kondoma.

Džosef Molitoris koji radi za Odeljenje za pitanja svetske populacije pri Ujedinjenim nacijama, kaže: „U zemljama u kojima je relativno nizak stepen korišćenje kontracepcije, često je raširen strah od neželjenih dejstava ili poremećaja prirodnih procesa u telu, pa žene ili odustaju od upotrebe hormonalnih sredstava ili ih uopšte ne koriste."

Pored kondoma za muškarce, i za žene postoji niz metoda za sprečavanje začeća bez hormonalnih preparata. Na primer, femidom – neka vrsta kondoma za žene koji se pre polnog odnosa unosi u vaginu.

Spirale od bakra, zlata ili srebra mehaničkim unošenjem u telo sprečavaju spermatozoide na njihovom putu. Isto se odnosi i na dijafragmu. Osim toga, postoje specijalni računari za merenje nivoa hormona u mokraći, koji na osnovu podataka izračunavaju plodne dane.

Molitoris kaže da izbor metode zavisi od tri faktora: Dostupnost, individualna upotrebljivost i cena. Osim toga, kulturne navike kao i političke kampanje koje propagiraju planiranje porodice mogu da imaju uticaja na odluke žena.

Koja metoda je prava?

Dr Betina Bether je privatna docentkinja i glavna doktorka na Klinici za ginekologiju, endokrinologiju i reproduktivnu medicinu ma Medicinskom univerzitetu Insbruk. Ona smatra da su metode bez hormona dobre alternative: „Ako se takve metode na pravi način primene, onda se dostigne visok stepen zadovoljstva žena i parova, a i metode su pouzdane“. Ova doktorka smatra da su česte greške prilikom primene tih metoda.

Na primeru kondoma je to jasno – on je siguran, ukoliko ne pukne. Zato je teško da se paušalno opiše delotvornost metoda kontracepcije. Svakako je preporučljivo da se o tome razgovara sa lekarima.

Dijafragma

Ona izgleda kao veliki kondom, sastoji se od silikonske kape uobručene čvrstim prstenom. Ta metoda se ubraja u takozvanu zaštitu barijerama. Plasira se uoči polnog odnosa pred grlić materice. Tu može da ostane do 30 sati i potom može da se opere i ponovo upotrebi. Dijafragma, slično kondomu, sprečava spermatozoide da dopru do jajnih ćelija. A za one koji se ipak probiju postoji gel koji ih suzbija.

Stručno osoblje bi trebalo da prilagodi dijafragmu. Kada žena rodi dete, potrebno je novo prilagođavanje dijafragme.

Bakarna spirala

Bakarna spirala je umetak od plastike obavijen bakarnom žicom, koji ginekolog postavlja u matericu na period od pet do deset godina. Spirala je zadržala stari naziv mada savremene spirale imaju oblik slova „T". Postoje bakarne spirale kojima je dodato i srebro, kao dobar antiseptik, a u skupljoj verziji i zlato, jer takođe štiti genitalni trakt od štetnih mikroorganizama.

Bakar proizvodi jone koji umrtvljuju spermatozoide, ali i usporavaju formiranje sluzokože materice.

Do sada je spirala jedina metoda kontracepcije koja nudi dugoročnu i pouzdanu zaštitu od neželjene trudnoće.

Bether napominje da je spirala nepodesna za devojke koje imaju redovno obilno krvarenje, jer spirala može da ga pojača. Osim toga, povećava se rizik od vanmaterične, tubalne trudnoće.

Prirodne metode

Prirodno planiranje porodice zasniva se na činjenici da je moguće da se na osnovu određenih telesnih simptoma prepozna kada žena ulazi u plodan ciklus. Zato se te metode zovu simpto-termalne.

Merenje bazalne telesne temperature (BTT) spada u ovaj način sprečavanja neželjene trudnoće. Bazalna temperatura je najniža telesna temperatura tokom 24 sata i meri se odmah posle buđenja, pre bilo kakve aktivnosti. Na dan ovulacije, kada zrela oslobođena jajna ćelija čeka na oplodnju, telesna temperatura se povećava za najmanje 0,2 stepena celzijusa i ostaje na tom nivou do menstruacije. Osim toga, cervikalna sluz, koja se za vreme menstruacije zgusne i tako sprečava spermatozoide da prodru u matericu, razredi se i biva propusna za vreme plodnih dana, pa je neophodno kontrolisati i njene osobine.

Korektno merenje, računanje i vrednovanje ovih osobina tela moraju da se nauče, kako bi metoda bila delotvorna. Za sada nauka nije prikupila dovoljno podataka da bi se moglo govoriti o pouzdanoj kontraceptivnoj metodi. Ova metoda nije preporučljiva za žene koje su nedavno rodile ili za žene u menopauzi.

Prekid polnog odnosa nije sigurna metoda

Takozvani „coitus interruptus" koristi 53 miliona žena širom sveta, ali ta metoda ne spada u pouzdane načine sprečavanja neželjene trudnoće. Vađenje penisa iz vagine pre ejakulacije prema doktorki Bether čak i ne spada u metode kontracepcije, jer nedostaju pouzdani podaci o tome koji se stepen delotvornosti time postiže.

Prema podacima Ujedinjenih nacija postojeće metode kontracepcije ne zadovoljavaju 17 odsto žena širom sveta. A 24 odsto žena su potpuno nezadovoljne. Potreba za novim alternativnim metodama je velika.

*ovaj članak je adaptiran sa nemačkog jezika

Short teaser Sprečavanje začeća bez hormona je u trendu. Koje su alternative piluli zaista bezbedne i za koga su prikladne?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Alternative%20za%20pilulu%20%E2%80%93%20kontracepcija%20bez%20hormona&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70112100&x4=10690&x5=Alternative%20za%20pilulu%20%E2%80%93%20kontracepcija%20bez%20hormona&x6=0&x7=%2Fsr%2Falternative-za-pilulu-kontracepcija-bez-hormona%2Fa-70112100&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240902&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/alternative-za-pilulu-kontracepcija-bez-hormona/a-70112100?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/69880736_303.jpg
Image caption Pilule za mesec dana i kondom za jednom
Image source SORAPOP UDOMSRI/PantherMedia/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/69880736_303.jpg&title=Alternative%20za%20pilulu%20%E2%80%93%20kontracepcija%20bez%20hormona

Item 39
Id 70110092
Date 2024-09-02
Title Štampa: Kupovina Rafala dokazuje da Vučićeva „politika klackalice“ funkcioniše
Short title Štampa: Vučićeva „politika klackalice“ funkcioniše
Teaser Uprkos kupovini Rafala, Srbija ostaje na periferiji Evropske unije, ocenjuje štampa na nemačkom. A piše i da uspeh s prodajom Rafala ugrožava zajednički projekat Francuske i Nemačke.

„Francuska diplomatija je uverena: kupovinom dvanaest borbenih aviona Rafal Srbija se odmiče korak dalje od Rusije ka zapadnom taboru. Francuzi veruju da kupovina tih mašina za 2,7 milijardi evra stvara tehnološku zavisnost i da je to signal koji, kako je rekao Makron, ukazuje na stratešku promenu. Ali, u to se može sumnjati", piše u svom komentaru za Noje cirher cajtung novinar Andreas Ernst, koji već duži niz godina za taj švajcarski list izveštava sa Balkana.

„Istina je", navodi autor, „da kupovina Rafala nije jedini korak kojim Srbija pokazuje svoju solidarnost sa Zapadom: Beograd je podržao sve rezolucije UN protiv ruskog agresorskog rata, a ujedno i snabdeva ukrajinsku vojsku municijom u velikim razmerama – zaobilaznim putevima. Ali Vučić nema nameru da se okrene od svojih prijatelja u Moskvi i Pekingu. On neće uvoditi sankcije Rusiji. Računa na podršku Moskve i Pekinga u nepriznavanju državnosti Kosova."

„Kupovina Rafala zapravo samo dokazuje da njegova politika klackalice funkcioniše", ocenjuje autor, podseća pritom da je Makron javno pohvalioVučićevu „stratešku hrabrost".

„Makron je u Beogradu ponovio fraze koje se čuju od svih posetilaca iz Evropske unije: Srbiji je mesto u EU. Ni on sam u to ne veruje, a ni Vučić nije uveren", piše autor. Vučić „ne želi funkcionalnu ustavnu državu ili demokratsku promenu vlasti. Ono što ga zanima jeste povezivanje njegove zemlje s evropskim tržištima. On koristi rast standarda da poveća podršku sopstvenoj vlasti. Na demokratsko učešće građana u odlučivanju ne mora da se oslanja."

Pritom se, ukazuje autor, stvari menjaju i u EU. „Pojavljuje se novi model integracije. Ne sledi se nikakav strateški dokument, već se oslanja na praktične odnose sa zemljama u regionu. Čini se da važne zemlje-članice Zapadni Balkan više ne vide kao pristupno područje iz kojeg će se zemlje jednog dana pridružiti Uniji kao ravnopravne članice, već ga vide kao svojevrsno strateško predsoblje. A tamo, u tim malim zemljama, postoje mali knezovi s kojima možete da pravite 'dilove' koji kod kuće ne bi bili mogući."

Švajcarski novinar zaključuje: „To ne sluti na dobro za budućnost civilnog društva i demokratije u regionu. Narednih nekoliko godina će pokazati da li građani Zapadnog Balkana mogu da preokrenu taj trend, ali podrške spolja, teško da će biti."

Francuski uspeh s prodajom Rafala ugrožava projekat sa Nemačkom

Nemački list Frankfurter algemajne cajtung, nakon potpisivanja ugovora u Beogradu o kupovini vojnih aviona, ukazuje da je francuski Rafal postao „izvozni hit": „Svi najveći kupci posle domaćih (francuskih) oružanih snaga su van Evrope: Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat, Indonezija, Katar i Indija. Te zemlje su naručile između 36 i 80 Rafala. U Evropi su Grčka i Hrvatska naručile po dvanaest polovnih aviona tog tipa, a Grčka je naručila još dvanaest novih. U toku su pregovori s Indijom o velikoj porudžbini više od sto Rafala."

„Ekonomski, program borbenih aviona je već veliki uspeh za Francusku", ocenjuje nemački list. „Sa dvanaest aviona za Srbiju, broj stranih porudžbina penje se na 297. Za prethodni model, Miraž 2000, stiglo je samo 286 porudžbina iz inostranstva tokom čitavog proizvodnog veka."

Međutim, kako se navodi, „komercijalni uspeh Rafala, zajedno sa različitim pogledima na izvoz oružja, smatra se glavnim kamenom spoticanja za razvoj nemačko-francusko-španskog 'Borbenog sistema budućnosti' (Future Combat Air System, FCAS). S obzirom na veliku potražnju za Rafalima, firma 'Daso' (Dassault Aviation) koja ga proizvodi, nije pod pritiskom da u skorije vreme izbaci novi avion na tržište."

„Za Erbas, kao deo konzorcijuma koji proizvodi avione Jurofajter, stvari stoje drugačije", ukazuje Frankfurter algemajne cajtung. „Dok francuski projektni partneri očekuju da će prvi let FCAS biti moguć 2029. i da će taj novi sistem biti pušten u upotrebu 'ne pre 2045. godine', dotle je nemačka strana zainteresovana da to bude ranije. Tako je to politički dogovoreno. Međutim, nova neizvesnost oko budućeg političkog kursa Francuske ponovo dovodi u pitanje predviđeni raspored."

Short teaser Uprkos kupovini Rafala, Srbija ostaje na periferiji Evropske unije, ocenjuje štampa na nemačkom.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::%C5%A0tampa%3A%20Kupovina%20Rafala%20dokazuje%20da%20Vu%C4%8Di%C4%87eva%20%E2%80%9Epolitika%20klackalice%E2%80%9C%20funkcioni%C5%A1e&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70110092&x4=10687&x5=%C5%A0tampa%3A%20Kupovina%20Rafala%20dokazuje%20da%20Vu%C4%8Di%C4%87eva%20%E2%80%9Epolitika%20klackalice%E2%80%9C%20funkcioni%C5%A1e&x6=0&x7=%2Fsr%2F%C5%A1tampa-kupovina-rafala-dokazuje-da-vu%C4%8Di%C4%87eva-politika-klackalice-funkcioni%C5%A1e%2Fa-70110092&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240902&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/štampa-kupovina-rafala-dokazuje-da-vučićeva-politika-klackalice-funkcioniše/a-70110092?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/57418583_303.jpg
Image caption Rafal
Image source Michael Varaklas/AP Photo/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/57418583_303.jpg&title=%C5%A0tampa%3A%20Kupovina%20Rafala%20dokazuje%20da%20Vu%C4%8Di%C4%87eva%20%E2%80%9Epolitika%20klackalice%E2%80%9C%20funkcioni%C5%A1e

Item 40
Id 70097136
Date 2024-08-31
Title Marina Cvetajeva – život bez zapete
Short title Marina Cvetajeva – život bez zapete
Teaser Književni nobelovac Josif Brodski je rekao da je Marina Cvetajeva potpuno izjednačila pesništvo i život jer „između reči i dela, između umetnosti i postojanja, za nju nije stajala ni zapeta, čak ni povlaka“.

Osamdesetih godina prošlog veka čitao sam sve što mi je dopalo ruku od svetske poezije. Cvetajevu sam čitao malo i sporadično. Imao sam nekoliko antologija ruske poezije i, naravno, knjižicu iz Radove edicije „Reč i misao“ – „Oktobar u vagonu“.

Tek kasnije, kada sam i sam iskusio emigrantski život, delo Marine Cvetajeve mi se otvorilo, osetio sam da iza njenih hermetičnih i melodičnih pesama radi veliki dar.

Maja 1922. Andrej Beli o knjizi pesama „Rastanak" objavljuje članak „Pesnikinja-pevačica": „Ako je Blok ritmičar… ako je Hlebnjikov – vladalac zvuka, onda je Marina Cvetajeva – kompozitor i pevačica." To je zapravo suština. Onaj koji nema sluha i ne oseća muziku nikada neće poverovati stihovima ove pesnikinje. S tim što je melodija na ruskom neuporedivo lepša i od najboljih prevoda.

Predoktobarska Evropa

Marina Cvetajeva je rođena u Moskvi 1892. Otac je bio univerzitetski profesor, a majka pijanistkinja. Njeno detinjstvo proteklo je u znaku klavira. Za razliku od sestre, bila je talentovana. Po običajima tadašnje obrazovane klase u carskoj Rusiji, još u kolevku su joj suđaje unele strane jezike – francuski i nemački. U autobiografskoj prozi „Đavo“ Marina Cvetajeva opisuje kako njen brat recituje nemačku dečiju pesmicu: „Lisice, ti si ukrala gusku / sada nam je vrati". Tirolske guvernante su malu Marinu plašile đavolom koji liči na nemačku dogu. Marina opisuje svoj odnos prema nemačkom jeziku, koji će se dodatno učvrstiti kada bude boravila u jednom internatu u Frajburgu.

Jedan prizor iz detinjstva daje nam ključ za razumevanje dubine vezanosti za taj jezik. Majka i Marinina polusestra po ocu, Valerija, pevaju na obali Oke, pošto kod varoši Tarusa Cvetajevi imaju kuću. Pevaju na nemačkom.

Četvorogodišnja devojčica sluša taj dvoglas. Mnogo kasnije, 19. Juna 1935. u francuskom egzilu, išibana životom, slavna pesnikinja će zapisati: „Od tih reči: Feuer-Kohle-Heiss-hemlich (vatra- ugalj - vrelo - potajno) u mojim grudima se razbuktavao pravi požar, kao da te reči ne slušam nego gutam, gutam grlom usijani žar."

Iako je studirala istoriju književnosti na Sorboni i volela francuske pesnike, mada je govorila i italijanski, prisan odnos sa nemačkom kulturom ostaće konstanta.

U Prvom svetskom ratu zapisuje da ne ume da prestane da voli svoju Nemačku(Germanijo – moje bezumlje! / Germanijo – Moja ljubavi!). Tada mlada pesnikinja smelo pliva protiv struje, jer je ratni patriotizam na vrhuncu, a glavni neprijatelj je – Nemačka.

Mnogo kasnije, germanofilska emotivna vezanost će se promeniti posle ulaska Hitlerove vojske u Prag – u njenu voljenu Češku. Tada Cvetajeva zapisuje proročke stihove: „Sagorećeš, Germanijo, ludačka dela čineći!"

Revolucija i egzil

Cvetajeva na velika vrata ulazi u svet književnosti još kao gimnazijalka. U Moskvi upoznaje pesničku elitu svog vremena. A na Krimu, na odmoru, budućeg muža Sergeja Efrona. Sa njim ima dve kćerke, Arijadnu i Irinu. Međutim, njen erotski temperament nije poznavao konvencije braka. Imala je burne veze sa Osipom Mendeljštamom pa i sa lezbejskom pesnikinjom Sofijom Parnok.

Dopisuje se sa svojim savremenicima. I ta pisma su literatura. Borisu Pasternaku, budućem književnom nobelovcu, piše maja 1925: „Vernost kao samosavlađivanje nije mi potrebna (ja kao odskočna daska, ponižavajuće). Vernost kao postojanost strasti nerazumljiva mi je, tuđa. (Vernost kao nevernost – stavlja sve na svoje mesto!)"

No, treba se setiti da je u pismu mužu u krvavoj godini 1917, kada nije znala da li je živ, napisala: „Ako Bog učini čudo i preživiš, slediću te kao pas“. Ona je to zaista činila, sve do kraja.

A u pismu mladom kritičaru Aleksandru Bahrahu navodi: „A! Shvatila sam! Bolno u ljubavi je lično, slatko pripada svima. Bol se naziva ti. Slatko je – bezimeno (stihija Erosa). I zato “dobro” nam može biti sa svakim, a bol želimo samo od jednoga."

Svet u kojem je rođena i odrasla doživeo je slom sa boljševičkom revolucijom oktobra 1917. Sledi građanski rat. Muž je negde na frontu sa belogardejcima, ona se u Moskvi bori za goli život svoje dve ćerke. Beda prvi, ali ne i poslednji put, kuca na njena vrata. 1919. je prisiljena da smesti obe ćerke u prihvatilište jer nema čime da ih hrani. Kada se starija ćerka razboli, ona pokušava da je oporavi kod kuće. To joj polazi za rukom, ali druga ćerka umire u prihvatilištu. Celi život je prebacivala sebi da je izabrala život jedne ćerke i – smrt druge. Za obe nije bilo hrane. A i Marina Cvetajeva je bila u užasnom stanju.

Saznaje da joj je muž živ. Uspeva da napusti Moskvu i sastaje se sa mužem u Berlinu. Posle jedanaest meseci porodica odlazi u Prag. U oba grada ima mnogo Rusa. Cvetajeva objavljuje u emigrantskim izdavačkim kućama. Pasternaku piše u leto 1925. iz mesta Všenori nadomak Praga: „Ja nemam prijatelja – ovde ne vole poeziju, a izvan – ne poezije, već onoga od čega je ona – ko sam ja? Negostoljubiva domaćica, mlada žena u starim haljinama." Februara 1925. rađa joj se sin Georgij, njen apsolutni miljenik.

Ona vrlo dobro zna da je u dubokoj ideološkoj podeli Rusa ona na trećoj strani. To što je rekla za jedno svoje delo verovatno važi za njeno ukupno stvaralaštvo: „Niko ga neće. Desnima je – levo po formi, levima – desno po sadržaju."

Marina i Rajner

Iz te decenije valja izdvojiti njenu prepisku sa tada najvećim živim pesnikom nemačkog jezika – Rilkeom. Avgusta 1925. Marina Cvetajeva mu iz Francuske, gde se porodica seli posle Češke, u Švajcarsku piše: „Ako ti kažem, Rajnere, da sam ja tvoja Rusija, ja ti samo kažem još jedared da te volim."

Rajner Marija Rilke je umro decembra 1926. Pre toga je napisao „Elegiju“ posvećenu Marini Cvetajevoj Efron.

„Oni što vole ne bi smeli, Marina, ne smeju

Toliko o propasti znati. Moraju biti ko novi."

Potom pesnik u stihovima opisuje zajedničku, pesničku sudbinu: „Ovaj posao tihi…sveti se pa nas ubija."

Na vest o Rilkeovoj smrti Cvetajeva ostavlja jednu od najlepših epistolarnih pesama ruskog jezika „Novogodišnje".

„Šta da radim u ovogodišnjoj noći šumnoj,

S tom unutrašnjom rimom: Rajner je umro."

Rilke je u svojoj Elegiji zapravo ponudio ključ za razumevanje pesnikinjinog shvatanja poezije. A Cvetajeva ga je pojasnila u eseju „Ep i lirika savremene Rusije (Vladimir Majakovski i Boris Pasternak)".

Cvetajeva kaže da bi bilo dovoljno i samo jedno od ta dva imena, „a ipak će sva poezija u njemu biti sadržana, kao i u svakom velikom pesniku, jer se poezija ne rasparčava niti u pesnicima niti na pesnike, ona je u svim svojim pojavnostima – jedna, jedno, u svakom je – sva, isto kao što, u suštini, nema (mnoštva) pesnika već samo postoji pesnik, jedan isti od početka do kraja sveta, snaga koja prima boju pojedinih vremena, plemena, zemalja, govora, lica, koja prolazi kroz to što nju, tu snagu, i nosi, kao reka, ovim ili onim obalama, ovim ili onim nebom, ovim ili onim dnom".

Ovo mistično poimanje jedinstvene svetske suštine pesništva koje samo ima različite pojavne i jezičke manifestacije, pesnikinja potvrđuje u svojoj poeziji. U pesmi „Pesnici" postavlja pitanje „šta da radim ja… s ovom bezmernošću / u svetu mera?“ I nešto dalje: „Pesnik – izdaleka povede reč." A potom: „Pesnika – daleko povede reč."

Cvetajevu je poezija povela u neverovatnu, raskošnu i tragičnu životnu avanturu. Ali cena je bila velika. U drugoj pesmi kaže: „Jer ako ti je glas, pesniče, dat, / Ostalo ti je – uzeto."

Marina i Sovjetski Savez

U anketi jednog časopisa iz Praga Cvetajeva odgovara na pitanje šta misli o sovjetskoj Rusiji i da li je moguć povratak: „Otadžbina nije uslovnost teritorije, već nepromenljivost sećanja i krvi. Samo onaj koji Rusiju misli izvan sebe može da ne bude u Rusiji, da zaboravi Rusiju. Onaj u kojem je ona unutra – taj će je izgubiti samo zajedno sa životom…Liričarima pak, epičarima i pripovedačima bajki , koji su po samoj prirodi svog stvaralaštva dalekovidi, bolje je da Rusiju vide iz daleka – celu – od kneza Igora do Lenjina – nego uzavrelu u sumnjivom i svarujućem kotlu sadašnjosti“. Napomenula je da se „treba diviti herojskoj sposobnosti za život takozvanih sovjetskih pisaca, koji pišu kao što trava raste ispod zatvorskih ploča – bez obzira i uprkos“. A za sebe je rekla: „Vratiću se u Rusiju ne kao 'ostatak prošlosti' već kao željen i čekan gost."

Ona se 1928. nije htela odreći svoje naklonosti Majakovskom koji kao zvezda sovjetskog pesničkog neba nastupa u Parizu. Cvetajeva je mnogo ranije – tada još u Moskvi – posvetila pesmu Majakovskom „arhanđelu teška koraka“, kako glasi treći stih te pesme. A u Parizu je čak javno odgovorila na pitanje šta misli o Rusiji nakon nastupa Majakovskog. Kratko je rekla: „Da je snaga – tamo“. Time je naljutila „svoju“ belogardejsku publiku. Ali to je bila Cvetajeva. Posle samoubistva Majakovskog ona piše poemu u kojoj se ponavlja refren: „Hoćemo l' Serjoža? – Hoćemo Volođa!“ Tako je Marina Cvetajeva ostavila zapis o pesnicima samoubicama koje je Rusija volela – Sergeju Jesenjinu i Vladimiru Majakovskom. Da li je slutila da će im se i sama pridružiti?

Njenog muža Sergeja Efrona optužuju da je boljševik jer je u krugu oko časopisa Evrazija, koji među „belima“ zastupa prihvatanje revolucije iz patriotskih razloga –Rusiju odvaja od dekadentnog Zapada i veže za neiskvarene tradicije Azije. A to je većinu pristalica belogardejaca u emigraciji ljutilo više od boljševizma.

Back in the USSR

Tridesetih godina njen se muž sve više okreće Sovjetskom Savezu. Postoje indicije da je radio kao agent sovjetskog Narodnog komesarijata unutrašnjih poslova (NKVD). Ona ostaje pri svom. U jednom pismu iz 1933. kaže da emigranti mrze boljševike zato što su im oteli imanja, a ona jer mogu da Pasternaku zabrane da poseti Marburg ili njoj da uđe u svoju rodnu Moskvu. Ni za malograđanski nacionalizam emigracije nema reči hvale: „Oni ne vole Rusiju već spahijske guske i seoske lepotice“. Osim toga, ona je kategorična, u svom humanističkom stavu pa zapisuje: „Ja se nigde neću potčiniti nikakvom organizovanom nasilju, ma u čije ime ono bilo i ma s čijim imenom nastupalo…“

Ipak, u njoj radi crv emigrantske čežnje koji je u pesnikinji zapravo čežnja za jezikom. Njena pozicija u Francuskoj je – ćorsokak: „Ovde sam nepotrebna. Tamo sam nemoguća."

Taj osećaj je pojačan izolovanošću i materijalnom bedom porodice. Pasternak, koji se vratio u Rusiju, dolazi 1935. na antifašistički kongres u Pariz. Potresen je stanjem u kojem zatiče porodicu Cvetajevih. Ali ne zna da li da im savetuje povratak. Cvetajeva poznaje sebe – ne ume da se udvara i da skrati jezik. Njen muž se vraća u Sovjetski Savez 1937, ruski emigranti je od tada potpuno bojkotuju. Saslušavaju je u francuskoj policiji. U zapisniku je ostalo da je Cvetajeva umesto odgovora, na francuskom izgovarala stihove velikih francuskih pesnika. U vozu koji će 12. juna 1939. iz Francuske poći put Rusije piše svojoj najboljoj prijateljici Ani Teskovoj u Češku da joj je najsrećniji period života bio onaj u češkom mestašcu Všenoru. I konstatuje: „Sad više nije teško – sad je već sudbina."

Moskovski horor

Kada je Cvetajeva kročila u Moskvu saznala je da je sestra Asja – već dve godine u logoru. Dva meseca kasnije je uhapšena njena ćerka Arijadna Efron – Alja. Bilo joj je 27 godina. Iz logora se vratila 15 godina kasnije, slomljena. Nešto kasnije je uhapšen muž Marine Cvetajeve, Sergej Efron. Ona i sin su izbačeni iz dače u kojoj su živeli.

Cvetajeva je htela da obnovi „bratstvo" i bliskost sa piscima svog jezika. Neki poput Pasternaka joj pomažu, ali nema druženja i dugih razgovora o poeziji. Juna 1941. Pasternak je upoznaje sa Anom Ahmatovom koja ima kultni status u zemlji sovjeta.

Godine 1916. Cvetajeva je ovoj pesnikinji posvetila pesmu koja počinje stihom:

„O, muzo plača, još lepša no muze sve“. Pet godina kasnije posvećuje joj još jednu u kojoj se obraća sa „čarobnice“.

Ani Ahmatovoj je napisala pismo 13.11. 1921. posle lažne vesti da je Ahmatova izvršila samoubistvo. U pismu kaže da je jedini pesnik koji je Ahmatovoj zaista prijatelj – Majakovski, koji je poverovao u lažnu vest i „kao ubijen bik lutao po Kafeu pesnika".

Ali sad, nekoliko decenija kasnije, Cvetajeva je razočarana pesmama koje je Ahmatova čitala. Nisu se razumele ili zbližile.

Klizava petlja

Cvetajeva sa sinom živi teško, potucajući se po podstanarskim sobičcima u Moskvi. U jednom pismu kaže da su samo u Rumjancevskom muzeju tri kućne biblioteke – dede po majci Aleksandra Daniloviča Mejna, majke Marije Aleksandovne Cvetajeve i oca Ivana Vladimiroviča Cvetajeva koji je osnovao Muzej lepih umetnosti, danas Puškinov muzej. „Mi smo Moskvu – darovali. A ona mene isteruje – izgoni."

Aprila 1941. saznaje da joj je ćerka živa, ali o mužu dugo ne zna ništa. Staljinova država zna, ali neće da kaže. Sergej Efron je optužen kao špijun. Streljan je oktobra 1941.

U ratu je Cvetajeva evakuisana iz Moskve, ali ne sa ostalim piscima u Čistopolj, već u gradić Jelabugu gde nije znala nikoga. Šesnaestogodišnji sin joj je prebacivao što ga je dovela tu. Molila je da ih prebace u Čistopolj. Pisci su se založili za nju. Komitet je zasedao i ipak popustio.

U Čistopolju su je dočekali pisci i zamolili da da nešto pročita. Ona je počela da čita Čežnju za otadžbinom. Prekinula je i rekla da će se vratiti te večeri. Otišla je u Jelabugu i nikada se nije vratila.

Ukućani i sin nisu bili u smeštaju. Kada su se vratili, našli su je obešenu. U džepu je imala poruku: „Molim vas da me primite na rad kao peračicu suđa u otvorenoj menzi Književnog fonda“. I još dve poruke u kojima moli sina i prijatelje da joj oproste. Bio je 31. avgust 1941.

Njen sin je poginuo kao crvenoarmejac u leto 1944. negde u Estoniji. Iza njega je ostao dnevnik koji je važno svedočanstvo o poslednjim godinama porodice, ali i književni dokument. Georgij je nasledio majčin dar.

Pasternak je rekao: „U očajanju, sakrila se u najvećoj žurbi u smrt, stavivši svoju glavu u klizavu petlju kao pod jastuk." A Ilja Erenburg je zabeležio da postoji mnoštvo tragičnih likova među pesnicima, ali da „nema tragičnijeg lika nego što je Marina Cvetajeva“. Josif Brodski je primetio: „Tragičnost tog glasa nije došla iz biografije: taj glas je postojao pre. Biografija se samo sa njim poklopila, kao da se odazvala…“

Marina Cvetajeva je htela da je pokopaju na taruskom groblju, pod zovom „gde rastu najcrvenije i najkrupnije jagode u našem kraju". A ni grob joj se ne zna u tatarskoj Jelabugi. Današnji spomenik na groblju nije više od prostornog orijentira.

Ali spomenik od reči koji je ostavila, taj mauzolej, u očima svetske zajednice pesnika i čitalaca poezije, danas, tačno 83 godine od tog kobnog avgustovskog dana, ostaje veličanstven poklon ruskog jezika svetu. Cvetajeva je to znala od samog početka. Maja 1913. u dvadeset i prvoj godini života, zapisala je pesmu koja završava ovako: „Stihovi moji, kao skupa vina, / dočekaće svoj čas."

Short teaser Književni nobelovac Josif Brodski je rekao da je Marina Cvetajeva potpuno izjednačila pesništvo i život.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Marina%20Cvetajeva%20%E2%80%93%20%C5%BEivot%20bez%20zapete&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70097136&x4=10690&x5=Marina%20Cvetajeva%20%E2%80%93%20%C5%BEivot%20bez%20zapete&x6=0&x7=%2Fsr%2Fmarina-cvetajeva-%C5%BEivot-bez-zapete%2Fa-70097136&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240831&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/marina-cvetajeva-život-bez-zapete/a-70097136?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/70086345_303.jpg
Image caption Dela Marine Cvetajeve na srpskom
Image source Dragoslav Dedovic/DW
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/70086345_303.jpg&title=Marina%20Cvetajeva%20%E2%80%93%20%C5%BEivot%20bez%20zapete

Item 41
Id 70089040
Date 2024-08-30
Title Film Džerija Luisa o Holokaustu – dokumentarac u Veneciji
Short title Film Džerija Luisa o Holokaustu – dokumentarac u Veneciji
Teaser Niko nikada nije trebalo da vidi film „Dan kada je klovn plakao“. Ali, sada se na Venecijanskom festivalu prikazuju delovi filma Džerija Luisa o klovnu u koncentracionom logoru.

Legendarni američki komičar Džeri Luis 1972. počeo je da snima film koji nikada nije stigao u bioskope. „Dan kada je klovn plakao“ (The Day The Clown Cried) je priča o nemačkom cirkuskom klovnu koji vređa Hitlera zbog čega završava u koncentracionom logoru gde onda „uveseljava“ decu koja se šalju u gasnu komoru. Radnja filma o Holokaustu jeste teška, ali problemi tokom produkcije i to što je to delo kasnije praktično nestalo, napravili su od njega mit među ljubiteljima filma.

„Kada ljudima kažete da je Džeri Luis delom napisao, režirao i da je glumio u drami o klovnu iz koncentracionog logora koji vodi decu u gasne komore, oni kažu: ’Šta? Zašto nikad nisam čuo za ovaj film? Zašto ga nikad do sada nisam video?’“, priča za DW novinar i filmski kritičar Šon Levi, autor knjige „Kralj komedije: Život i umetnost Džerija Luisa“.

Dokumentarac u Veneciji

Deo materijala iz filma „Dan kada je klovn plakao“ biće premijerno prikazan na ovogodišnjem festivalu u Veneciji. Dokumentarac Amerikanca Majkla Lurija i nemačko-australijskog autora Erika Fridlera „Od tame do svetla“ (From Darkness to Light) osvetljava istoriju nastanka i višedecenijsku borbu Džerija Luisa za taj film. U dokumentarcu je i nekoliko minuta originalnih snimaka, kao i jedan od poslednjih intervjua Džerija Luisa u kojem je on pričao o tom filmu.

U Veneciji se dokumentarni film prikazuje u selekciji „Klasici, koja je posvećena dokumentarcima o filmu.

„Ludi profesor“ želi da ga shvate ozbiljno

Džeri Luis je preminuo 2017. u 91. godini. Bio je legenda američkog šou biznisa. Postao je svetski poznat po svojim slepstik-komedijama kao što su „Pepeljuga“ i „Ludi profesor“. Početkom 1970-ih karijera mu je bila u zastoju, jer je želeo da ga shvate ozbiljnije.

Ponuđena mu je glavna uloga u filmu „Dan kada je klovn plakao“, zasnovanom na scenariju publicistkinje i kasnije TV-producentkinje Džoan O’Brajen i Čarlsa Dentona, tadašnjeg televizijskog kritičara lista „Los Anđeles egzaminer“. Ionako surova priča trebalo je da se završi tako što klovn jednog dana odluči da otprati decu na putu do gasnih komora i da umre zajedno sa njima. Imajte pritom na umu da je to trebalo da bude komedija.

Luisu, koji je bio Jevrejin, priča se dopala. I bacio se na posao. Otputovao je u Dahau i Aušvic da istražuje, držao je dijetu kako bi smršao za ulogu. Takođe je prepravio scenario kako bi bolje odgovarao njegovom komičarskom stilu. Dodao je šale i viceve, i promenio je ime glavnog lika: Karl Šmit je postao Helmut Dork. „Dork“ na engleskom znači idiot ili budala.

„Ovaj film nikada neće biti objavljen“

Producenti filma „Dan kada je klovn plakao“ od samog početka su muku mučili i sa pravnim problemima, a i sa finansijama. Luis je lično izdvojio dva miliona dolara od svog sve manjeg bogatstva. Tokom snimanja u Švedskoj i Parizu, kuburilo se s novcem. Kada je snimanje završena, švedski studio je zadržao neke od snimaka i originalnih negativa, jer su tvrdili da im Luis duguje 600.000 dolara.

Luis se ipak vratio u Sjedinjene Države sa prvim sirovim materijalom. Pokazao ga je Džoan O’Brajen, koja je kao scenaristkinja imala poslednju reč. Ali, to uopšte nije dobro prošlo. O'Brajan je bila užasnuta promenama koje je komičar napravio u originalnom scenariju.

„Izašla je iz sobe uplakana“, priča Luisov biograf Šon Levi. „Rekla je: ’Ovaj film nikada neće biti objavljen, nikada vam neću dati prava na njega.’“

Izgubljeno remek-delo ili potpuna katastrofa?

Samo nekoliko ljudi videlo je sirovu verziju „Dana kada je klovn plakao“, a reakcije su bile različite. Francuskom filmskom kritičaru Žan-Mišelu Frodonu film se dopao i u svom filmskom blogu „Sences Of Cinema“ 2016. godine je napisao: „Bizarna priroda tog filma nije njegova slabost, već njegova snaga.“

Američki komičar Hari Širer, koji je pozajmio glas za nekoliko likova u crtanoj seriji „Simpsonovi“, to je video drugačije. U intervjuu za magazin Spaj iz 1992. godine, opisao je film kao „drastično pogrešan“ i rekao da su njegov „patos i komedija totalno deplasirani“.

Sam Luis je tokom života iznosio pomešana osećanja o svom radu na tom filmu. „Taj film se mora videti“, napisao je u svojoj autobiografiji iz 1982. godine. A 2013. je na Filmskom festivalu u Kanu rekao: „Stidim se lošeg rada... Bilo je loše, loše, loše. Pogrešio sam.“

Erik Fridler je pregledao brojne originalne filmske scene tokom istraživanja za dokumentarac „Od tame do svetla“. „Mislim da su mnoge scene sjajne, a bilo je i scena koje su bile loše, loše snimljene, u kojima je [Luis] bio loš. A i drugih u kojima je zaista bio dobar“, rekao je Fridler još 2016, nakon premijere „Klovna“, jednog ranijeg dokumentarca o snimanju filma „Dana kada je klovn plakao“.

„Mislim da se pogubio... Da je imao više vremena, možda je mogao da pronađe način da materijal pretvori u tragediju ili tragikomediju“, ocenio je Fridler.

Zašto kompletan film nikada neće biti prikazan

Luis je 2015, dve godine pre svoje smrti, Kongresnoj biblioteci poklonio svoju ličnu arhivu, uključujući i materijal iz filma „Dana kada je klovn plakao“. Uslov je, međutim, bio da filmski materijal ne može biti prikazan najmanje deset godina.

Oni koji očekuju objavljivanje 2025. biće međutim razočarani, jer film ne može biti objavljen iz pravnih razloga: pokojna scenaristkinja Džoan O’Brajen tako je to odredila svojim testamentom. U intervjuu za DW, Luisov biograf Šon Levi naziva film „istorijskim dokumentom“ i dodaje: „To nikada neće biti komercijalni film.“

Možda je tako bolje. Bilo je nekoliko pokušaja da se prepravi originalni scenario O’Brajen i Dentona. Nova verzija je navodno u pripremi i biće snimana u Evropi, a za glavnu ulogu je predviđen Čevi Čejs. Ali, Levi veruje da je misterija oko „izgubljene komedije o Holokaustu Džerija Luisa“ možda i vrednija od samog filma. I da će tako ostati jedna od najvećih misterija Holivuda.

Short teaser Na Venecijanskom festivalu prikazuju se delovi filma Džerija Luisa o klovnu u koncentracionom logoru.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik::Film%20D%C5%BEerija%20Luisa%20o%20Holokaustu%20%E2%80%93%20dokumentarac%20u%20Veneciji&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=70089040&x4=10690&x5=Film%20D%C5%BEerija%20Luisa%20o%20Holokaustu%20%E2%80%93%20dokumentarac%20u%20Veneciji&x6=0&x7=%2Fsr%2Ffilm-d%C5%BEerija-luisa-o-holokaustu-dokumentarac-u-veneciji%2Fa-70089040&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240830&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AMozaik" />
Item URL https://www.dw.com/sr/film-džerija-luisa-o-holokaustu-dokumentarac-u-veneciji/a-70089040?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/70061183_303.jpg
Image caption Džeri Luis na setu (1972)
Image source Express Newspapers/Getty Images
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/70061183_303.jpg&title=Film%20D%C5%BEerija%20Luisa%20o%20Holokaustu%20%E2%80%93%20dokumentarac%20u%20Veneciji

Item 42
Id 69807423
Date 2024-07-30
Title Litijum: nemačka štampa o protestima u Srbiji
Short title Litijum: nemačka štampa o protestima u Srbiji
Teaser U nemačkim medijima se – tekstovima uglavnom preuzetim od novinskikh agencija – i danas piše o problemima nastalim u Srbiji zbog planova o kopanju litijuma.

„Hiljade Srba protestuju protiv kopanja litijuma" – naslov je koji se, uz neznatne varijacije, ponavlja u svim nemačkim medijima koji su se bavili ovom temom.

Dnevnik Cajt onlajn piše: „Hiljade ljudi su se u više mesta okupile na protestima zbog projekta kopanja litijuma koji je nedavno dogovoren sa EU. Uzurpirali su naše reke, šume, rekao je aktivista Nebojša Kovandžić: Ono što vlada radi, radi samo u sopstvenom interesu, a nikako u interesu građana. Masa je vikala: Lopovi, lopovi!"

„U Šapcu su demonstranti mahali zastavama Srbije i nakon protestne manifestacije prošetali gradom. Protesta je bilo i u Aranđelovcu, Ljigu i Barajevu. Još prošle nedelje su hiljade Srba demonstrirale protiv Sporazuma o kopanju zaliha litijuma u Jadarskoj dolini, kojim EU hoće da smanji svoju zavisnost od Kine. Izjava o namerama je potpisana prošle nedelje u Beogradu u prisustvu nemačkog kancelara Olafa Šolca."

„Ekološki aktivisti i opozicione grupe u Srbiji smatraju da će taj poduhvat naneti nepopravljivu štetu životnoj sredini a da građani od toga neće imati ništa. Britansko-australsko preduzeće Rio tinto je pre nekoliko godina pokrenulo projekat otvaranja rudnika litijuma u Jadarskoj dolini na Zapadu zemlje, ali je to naišlo na veliki otpor i projekat je obustavljen. Međutim, početkom jula je Ustavni sud Srbije poništio odluku vlade da se obustavi projekat vredan 2,2 milijarde evra, i tome otvorio put za njegovo obnavljanje."

„Kopanje neće početi pre 2028. godine, rekao je predsednik SrbijeAleksandar Vučić. Prema njegovim rečima, vlada će tražiti garantije o očuvanju životne sredine pre nego što odobri kopanje. Neki predstavnici vlade su nagovestili da bi o tome mogao da se održi i referendum", piše Cajt onlajn.

List Frankfurter algemajne cajtung u kratkom uvodniku svog izveštaja naziva „Kopanje litijuma u Loznici" - „važnom komponentom u prelasku Evrope na zelenu privredu".

Pod motom „Rio tinto, go away!" – „Rio tinto, idi kući!" – ljudi su demonstrirali u Aranđelovcu, Šapcu, Kraljevu i Ljigu. Na najmanje tri protesta je, prema slikama srpske televizije, bilo više od hiljadu ljudi."

„Srbija u blizini grada Loznice na Zapadu zemlje raspolaže velikim zalihama litijuma. Tamo se radi na projektu otvaranja rudnika australskog preduzeća Rio Tinto koji je proteklih godina stalno bio predmet političkih razmirica. Zalihe litijuma su otkrivene 2004. godine. Nakon višenedeljnih protesta, 2022. godine je projekat zaustavljen."

„Sada je projekat u Loznici u središtu sporazuma koji su EU i Srbija potpisale ovog meseca. Tu su se obe strane složile oko saradnje na planu kopanja i prerade litijuma (…) Ali, projekat je naišao na veliki otpor Srba: oni strahuju od negativnih posledica po životnu sredinu i zdravlje."

„Litijum je potreban za proizvodnju baterija i sve je važniji u jeku prelaska na električni pogon vozila, posebno za nemačku automobilsku industriju. No, eksploatacija je često povezana sa nanošenjem velike štete životnoj sredini", piše između ostalog Frankfurter algemajne cajtung.

Portal Jahu na nemačkom zapaža da su demonstracije u Srbiji „Decentralizovane" i obeležene „Jakim učešćem lokalnog stanovištva, kako je to ustanovio arhiv srpskih nevladinih organizacija za javna okupljanja – to na ranijim protestima u Srbiji nije bio slučaj."

Ekonomski portal Market skriner, pozivajući se na novinsku agenciju Rojters, navodi da je „Početkom ovog meseca, Srbija izdala Rio tintu licencu za otvaranje najvećeg rudnika litijuma u Evropi – više od dve godine nakon što je taj projekat bio anuliran zbog protesta grupa za zaštitu životne sredine."

„Dana 19.jula, predsednik Aleksandar Vučić, nemački savezni kancelar Olaf Šolc i komesar EU za energiju Maroš Šefčovič potpisali su Sporazuim o pristupu sirovinikoja bi trebalo da se eksploatiše u Srbiji."

„Prošle nedelje, Vučić je rekao da bi do kraja 2025. godine trebalo da se organizuje referendum o projektu".

„Demonstranti u Šapcu su odbacili garantije Olafa Šolca da će projekat biti nastavljen samo ako bude u skladu sa standardima EU o očuvanju životne sredine."

Sa tim projektom nema budućnosti… On za ljude znači smrt, rekao je 52-godišnji biznismen Siniša Todorović."

„Različite zelene grupe su već zapretile da će u avgustu blokirati važne železničke pruge i čvorišta ako vlada ne zaustavi projekat. Srbija, kandidat za članstvo u EU, jedna je od najjače kontaminiranih zemalja Evrope i biće joj potrebne milijarde evra da ispunila standarde EU ako hoće da pristupi EU", objašnjava Market skriner.

Short teaser U nemačkim medijima se i danas piše o problemima nastalim u Srbiji zbo namera da se kopa litijum.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Litijum%3A%20nema%C4%8Dka%20%C5%A1tampa%20o%20protestima%20u%20Srbiji&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=69807423&x4=10687&x5=Litijum%3A%20nema%C4%8Dka%20%C5%A1tampa%20o%20protestima%20u%20Srbiji&x6=0&x7=%2Fsr%2Flitijum-nema%C4%8Dka-%C5%A1tampa-o-protestima-u-srbiji%2Fa-69807423&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240730&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/litijum-nemačka-štampa-o-protestima-u-srbiji/a-69807423?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&title=Litijum%3A%20nema%C4%8Dka%20%C5%A1tampa%20o%20protestima%20u%20Srbiji

Item 43
Id 69796571
Date 2024-07-29
Title Štampa: Erdogan zapretio Izraelu
Short title Štampa: Erdogan zapretio Izraelu
Teaser Raketni napad na Golansku visoravan stvorio je mogućnost daljeg širenja rata na Bliskom istoku. Turski predsednik Erdogan je zapretio Izraelu vojnom intervencijom - a odmah je stigao odgovor iz Izraela.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je zapretio Izraelu vojnom intervencijom. „Kao što smo ušli u Nagorno-Karabah, kao što smo ušli u Libiju, i sa njima ćemo učiniti isto“, rekao je on na jednoj priredbi svoje vladajuće partije AKP u Rizeu naCrnom Moru.

Erdogan se pozvao na konflikt u Nagorno-Karabahu, gde je između ostalog i dronovima podržao Azerbejdžan kao sukobljenu stranu. U Libiji, zemlji u kojoj vlada građanski rat, Ankara vojnom opremom i osobljem pruža podršku međunarodno priznatoj vladi.

Tabloid Bild piše: „Turski vlastodržac se stalno otvoreno stavlja na stranu palestinskih terorista Hamasa. On pri tome prećutkujejezive zločine terorista od 7. oktobra 2023, u kojima je 1200 ljudi ubijeno a više stotina kidnapovano i odvedeno u Gazu.

Tako je i sada. Erdogan je pohvalio napredak turske vojne industrije i izneo zahtev da Turska postane još jača. Nema onog što ne možemo da učinimo – samo treba da budemo jaki, rekao je.“

„Erdogan je u poslednje vreme stalno huškao javnost protiv Izraela i antisemitski vređao izraelskog premijera Bejamina Natanjahua“, konstatuje tabloid Bild.

Dnevnik Cajt onlajn navodi da su se „od početka rata u Gazi odnosi između Izraela i Turske drastično pogoršali. Erdogan o islamističkom Hamasu govori kao o „oslobodilačkoj organizaciji“ a izraelskog premijera Benjamina Netanjahua je uporedio sa Adolfom Hitlerom. Sredinom jula, Erdogan je rekao da njegova zemlja neće više da odobrava saradnju između NATO i Izraela dok se na palestinskim područjima ne uspostavi održiv mir“.

Svi mediji koji su pisali o Erdoganovim izjavama preneli su i reči izraelskog ministra spoljnih poslova Izraela Kaca koji je povodom izjave turskog predsednika rekao:

„Erdogan nastavlja tamo gde je stao Sadam Husein i preti napadom na Izrael. Neka se samo seti šta se tamo dešavalo i kako je Sadam završio“, napisao je Kac na platformi X.

Godine 2003, jediniceSAD su umarširale u Irak. Vojna intervencija je dovela do svrgavanja tadašnjeg iračkog diktatora Sadama Huseina. Tri godine kasnije, Husein je pogubljen zbog masakra and Kurdima i šiitima.

Otkako je počeo rat, odnosi Izraela i Turske su se drastično pogoršali. Erdogan je nazvao Hamas „oslobodilačkom organizacijom" i šefa izraelske vlade Netanjahua je uporedio sa Hitlerom.

Sredinom jula, Erdogan je izjavio da njegova zemlja više neće da odobrava saradnju između NATO i partnerske zemlje Izraela, dok se na palestinskim područjima ne postigne održiv mir. Najnovije pretnje turskog šefa države su u direktnoj vezi sa strahom od rastuće ratne opasnosti na Bliskom istoku."

Kelner štat-ancajger je – poput niza drugih dnevnih listova - preneo i reči stručnjaka za Tursku i islam, Erena Guverčina koji je upozorio od opasnosti da se pretnja turskog predsednika ne shvati ozbiljno: „Kada Erdogan govori bez telepromptera, izbija na videlo pravi Erdogan“, napisao je Guverčin takođe na platformi X. I dodao:

„Kao što Putin već godinama ne pravi nikakvu tajnu od toga kakve ciljeve sledi, ne pravi ni Erdogan tajnu od svojih ciljeva. I kao i u slučaju Putina, Evropa pravi istu grešku i ne sluša pažljivo“.

Short teaser Raketni napad na Golansku visoravan je stvorio strah od širenja rata na Bliskom istoku. Turska preti vojnim mešanjem.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::%C5%A0tampa%3A%20Erdogan%20zapretio%20Izraelu&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=69796571&x4=10687&x5=%C5%A0tampa%3A%20Erdogan%20zapretio%20Izraelu&x6=0&x7=%2Fsr%2F%C5%A1tampa-erdogan-zapretio-izraelu%2Fa-69796571&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240729&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/štampa-erdogan-zapretio-izraelu/a-69796571?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/69794524_303.jpg
Image caption Redžep Tajip Erdogan
Image source Murat Cetinmuhurdar/Anadolu/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/69794524_303.jpg&title=%C5%A0tampa%3A%20Erdogan%20zapretio%20Izraelu

Item 44
Id 69773364
Date 2024-07-26
Title Dodik u nevolji
Short title Dodik u nevolji
Teaser Milorad Dodik je, nakon suspenzije u NSRS usvojenog entitetskog izbornog zakona, sada optužen za kršenje ustavnog poretka BiH, piše berlinski TAZ.

Milorad Dodik, Putinov simpatizer, još uvek mora da se pridržava važećih pravila, piše Erih Ratfelder za berlinski Tagescajtung (TAZ), podsećajući na odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine kojom je privremeno stavljen van snage Izborni zakon u RS, nakon što se Dodik, kao predsednik srpskog entiteta u BiH, u aprilu 2024 pobrinuo da taj zakon usvoji Narodna skupština Republike Srpske.

On je time, piše TAZ, želeo da dovede sve pred svršen čin. Međutim, do sada mu se, između ostalog, suprotstavila misija Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OSCE). I to se verovatno neće uskoro promeniti.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine je ocenio, pojašnjava se dalje u tekstu, da novi izborni zakon entiteta Republike Srpske reguliše pitanja koja su već regulisana izbornim zakonom Bosne i Hercegovine i prenosi nadležnosti Centralne izborne komisije BiH na njoj podređenu entitetsku Izbornu komisiju RS. Time se istovremeno neki delovi izbornog zakona na državnom nivou proglašavaju nevažećim.

Kritike u vezi s Dodikovim izbornim zakonom su uputili i predsedavajući OSCE Jan Borg i generalna sekretarka Helga Maria Schmid. Oni su ocenili da etabliranje paralelnih struktura podriva opštu bezbednost i stabilnost zemlje i da je protivno ustavnom poretku BiH.

U berlinskom listu se navodi i da u odluci Ustavnog suda od 24. jula stoji da se mora razjasniti da li Narodna skupština RS ima ovlašćenja da zadire u pitanja koja su već regulisana na državnom nivou i da ih na drugi način reguliše. Ustavni sud BiH je saopštio i da bi primena takvog Izbornog zakona Republike Srpske "ozbiljno potkopala ulogu Centralne izborne komisije BiH" kao i da bi, pred predstojeće lokalne izbore, "nanela nepopravljivu štetu demokratskom izbornom procesu i pravnoj stabilnosti i ugrozila legitimnost izbornog procesa". Ustavni sud ističe da izborni propisi predstavljaju jedno od ključnih područja za obezbeđivanje slobodnih, fer i transparentnih izbora koji odražavaju volju građana, a BiH se trenutno priprema za lokalne izbore koji će se održati 6. oktobra, piše TAZ.

U sada važeći Izborni zakon za celu Bosnu i Hercegovinu, pojašnjava autor teksta, ugrađene su mere protiv izborne prevare donete nakon iskustava s poslednjih izbora, posebno nakon očitih izbornih manipulacija na poslednjim predsedničkim izborima u korist Dodika, što je dovelo i do reakcije visokog predstavnika Kristijana Šmita. On je nametanjem izmena Izbornog zakona BiH osigurao da izbori u oktobru budu transparentni i kontrolisani.

„Ipak, Dodiku su još uvek odškrinuta vrata. Ova mera, kako se navodi u odluci suda, ne prejudicira konačnu odluku o ustavnosti zakona u srpskom entitetu. Konačnom odlukom sve bi moglo da se promeni. Dodik sada pokušava da diskredituje nezavisne strane članove Ustavnog suda i da ih se reši. "Stranci žele da unište Dejtonski sporazum", izjavio je Dodik nedavno, otkrivajući svoje prave namere: da stavi šume i rudna bogatstva u državnom vlasništvu pod svoju kontrolu“, zaključuje se u tekstu nemačkog lista Tagescajtung.

Short teaser Milorad Dodik je, nakon suspenzije entitetskog izbornog zakona, sada optužen za kršenje ustavnog poretka BiH, piše TAZ.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Dodik%20u%20nevolji&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=69773364&x4=10687&x5=Dodik%20u%20nevolji&x6=0&x7=%2Fsr%2Fdodik-u-nevolji%2Fa-69773364&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240726&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/dodik-u-nevolji/a-69773364?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/68799820_303.jpg
Image caption Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik
Image source Dragan Maksimović/DW
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/68799820_303.jpg&title=Dodik%20u%20nevolji

Item 45
Id 69737964
Date 2024-07-23
Title Rotert za taz: NATO je 1994. sprečio genocid u Goraždu
Short title Rotert za taz: NATO je sprečio genocid u Goraždu
Teaser NATO je još od 1993. godine intervenisao u ratu u BiH i tako spasio mnogo hiljada života, a 1994. je čak sprečio genocid u Goraždu, piše Aleksander Rotert za Tagescajtung i konstatuje kako je mir u BiH ponovo ugrožen.

Ove godine se navršava 25 godina od političkog kraja Slobodana Miloševića i bombardovanja Srbije od strane NATO, piše Aleksander Rotert u autorskom članku za Tagescajtung (taz) iz Berlina. „Milošević je od 1989. pokušavao da veliki deo Jugoslavije stavi pod kontrolu Beograda, kako bi ujedinio sve teritorije naseljene Srbima. Da bi to postigao, on je sa JNA i paravojnim trupama vodio četiri rata: kratko u Sloveniji, od 1991. u Hrvatskoj od 1992. u BiH i od 1998. na Kosovu".

Potom se poziva na reči premijera Kosova Aljbina Kurtija „Sačuvajte NATO. Spasio je moju domovinu" iz članka objavljenog u subotnjem izdanju Njujork tajmsa i konstatuje: „Manje je poznato da je NATO još od 1993. intervenisao u ratu u Bosni i tako spasio mnogo hiljada života, kao i da je 1994. godine čak sprečio jedan genocid."

Rotert pritom pojašnjava kako su intervencije NATO u BiH i na Kosovu bile fundamentalno različite: dok su UN tražile od NATO intervenciju u BiH samo kao „poslednje sredstvo", na Kosovu je NATO bio „u potpunosti uključen u operacije i mogao je slobodno da deluje" (bez mandata UN, prim.ur.).

„SAD i NATO sprečili genocid koji je pretio Goraždu"

Autor ukazuje kako je u martu 1993. započeo angažman NATO na zabrani leta iznad BiH, a da je u februaru 1994. došlo do prve borbene akcije u istoriji NATO. - avioni F-16 oborili su četiri srpska borbena aviona. Potom konstatuje: „Sprovođenje zabrane leta nije dovoljno priznato, mada je srpska avijacija mogla naneti mnogo veća razaranja iz vazduha nego srpska artiljerija sa zemlje. To je spasilo nebrojene živote civila i vladinih trupa."

Rotert se potom osvrće na opsadu Goražda u aprilu 1994. kada su trupe generala Ratka Mladića već bile na putu da osvoje ovu zaštićenu zonu UN, u kojoj je bilo preko 60.000 ljudi. „Vazdušni udari i ogroman političko-diplomatski pritisak SAD i NATO sprečili su preteći genocid, kojeg su srpske trupe nažalost izvršile 15 meseci kasnije u obližnjoj enklavi Srebrenici".

„Veći angažman NATO u BiH mogao spasiti brojne živote"

Rotert tvrdi da je „obimniji angažman NATO-a mogao spasiti nebrojene živote" i citira američkog generala vazduhoplovstva Mekpika, koji je još 1. maja 1993. izjavio: 'Dajte nam vremena i preletećemo svaki artiljerijski položaj i uništiti ga'. "Da su ga UN poslušale rat u Bosni bi bio završen u leto 1993. a genocid bi bio sprečen".

„Bez ovlašćenja rukovodstva UN, NATO nije mogao da interveniše. Protivnici vazdušnih udara bili su vojni i politički predstavnici generalnog sekretara UN (Butrosa Butrosa Galija, prim ur.) Japanac Jasuši Akaši i francuski general Bernar Žanvije".

Oni su odobrili napade na srpske položaje oko Srebrenice "kao alibi" nakon što su Mladićeve trupe zauzele grad. „Tada je došlo do napada sa dva aviona F-16, nakon što su desetine borbenih aviona NATO uzaludno čekale na naređenje u vazduhu." U članku se s tim u vezi citira vođa F-16 operacije, Holanđanin Jouke Eikelboom, koji je gorko prokomentarisao: „Bilo je to kao da moramo da se borimo s jednom rukom vezanom za leđa."

Rotert potom konstatuje da je genocid u Srebrenici promenio sve i da su SAD počele da vršite ogroman pritisak na UN da odobre vazdušne napade.

„Kada su krajem avgusta 1995. godine srpske jedinice ispalile tri granate na pijacu u Sarajevu, ubivši 38 i ranivši preko 150 ljudi, kucnuo je čas za NATO. Posle dve sedmice vazdušnih napada, Mladićeve trupe su prekinule najdužu opsadu jednoga grada", piše Rotert i zaključuje:

„NATO može biti ponosan što je okončao prva dva rata u Evropi posle 1945. spasio nebrojene živote u Bosni i sprečio drugi genocid na Kosovu."

Ruski ambasador dva puta pretio BiH ‚ukrajinskim scenarijem‘

Autor se potom vraća u sadašnjost i navodi kako je predsednik RS Milorad Dodik, 30 godina kasnije, zaobilazeći legitimne i multietničke oružane snage zemlje, „izgradio značajne paravojne snage i opremio ih oružjem za rat" kao i da deo tih snaga „svake godine paradira na neustavnom maršu povodom Dana RS, u prisustvu ruskih diplomata, osuđenih ratnih zločinaca i vladinih predstavnika iz Beograda".

„Iako je visoki predstavnik za BiH, Kristijan Šmit prošle godine najavio da neće dozvoliti ilegalnu paradu, nije učinio ništa da je spreči. Malo toga nedostaje do nezavisnosti RS i njenog pripajanja Srbiji. Time bi Dodik i predsednik Srbije Aleksandar Vučić završili projekt Velike Srbije, koji je 1991. započeo Milošević", piše Rotert za taz i završava gostujući komentar rečima:

„Ruski ambasador je dva puta pretio Bosni ‚ukrajinskim scenarijem‘. Pošto, kako izgleda, Šmit ne želi da se previše zameri predstavnicima buduće Velike Srbije, postoji samo jedna opcija za spas Dejtona i Bosne: značajno pojačanje misije Eufora, Althea. EU bi trebalo da deluje preventivno – dok još ima vremena."

Aleksander Rotert (1970) je politolog, potpukovnik i savetnik. Studirao istoriju Jugoslavije. Radio od 1997. do 2016. za UN, NATO, OEBS, OHR i EU - u BiH i na Kosovu.

Short teaser NATO je još od 1993. godine intervenisao u ratu u BiH i spasio mnogo života, piše Aleksander Rotert za taz.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Rotert%20za%20taz%3A%20NATO%20je%201994.%20spre%C4%8Dio%20genocid%20u%20Gora%C5%BEdu&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=69737964&x4=10687&x5=Rotert%20za%20taz%3A%20NATO%20je%201994.%20spre%C4%8Dio%20genocid%20u%20Gora%C5%BEdu&x6=0&x7=%2Fsr%2Frotert-za-taz-nato-je-1994-spre%C4%8Dio-genocid-u-gora%C5%BEdu%2Fa-69737964&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240723&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/rotert-za-taz-nato-je-1994-sprečio-genocid-u-goraždu/a-69737964?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/55613386_303.jpg
Image caption Goražde
Image source Rolf Haid/dpa/picture-alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/55613386_303.jpg&title=Rotert%20za%20taz%3A%20NATO%20je%201994.%20spre%C4%8Dio%20genocid%20u%20Gora%C5%BEdu

Item 46
Id 69733102
Date 2024-07-22
Title Štampa na nemačkom: "Američka predizborna kampanja će ponovo biti stvarno napeta"
Short title "Američka predizborna kampanja će ponovo biti napeta"
Teaser Mediji na nemačkom u svojim današnjim izdanjima pozdravljaju Bajdenovu odluku o odustajanju od predsedničke kandidature. I analiziraju šanse Kamale Haris kao moguće predsedničke kandidatkinje.

Frankfurter algemajne cajtung podseća da je katastrofalan Bajdenov nastup u televizijskom sučeljavanju s Donaldom Trampom stvorio ozbiljne sumnje u njegovu podobnost za predsedničku kandidaturu. I ističe da bi, čak i u slučaju izborne pobede bilo veliko pitanje da li bi on mogao da izdrži drugi mandat do kraja.

A kao još jedan od mogućih razloga za Bajdenovo povlačenje list navodi: „Bajden je na kraju bio bespomoćan spram panike u njegovoj stranci. Očito su se mnogi uticajni demokratski političari plašili da će izbori biti izgubljeni na svim nivoima: ne samo trka za Belu kuću nego i borba za Kongres."

Što se tiče novog demokratskog kandidata, frankfurtski dnevnik smatra: „Uopšteno govoreći, za Demokrate postoji šansa s jednim kandidatom koji je atraktivan za birače centra koji se još nisu odlučili. Tramp se svojom odlukom za Dž. D. Vensa kao potpredsedničkog kandidata pozicionirao vrlo desno." Novinar Frankfurter algemajne cajtunga potom zaključuje: „Amerika će se 5. novembra opredeliti između jednog (starog) nacionaliste i jednog demokratskog mladog političara za kojeg se već danas zna: on neće imati Bajdenovo iskustvo."

„Kandidatura Kamale Harris nije gotova stvar"

„Pre mesec dana je izgledalo da će dvojica krvnih neprijatelja poodmakle starosti još jednom nastupiti jedan protiv drugog. Demokrate sada moraju da traže alternativu. Ovo su dobre vesti posebno za američke birače mlađih generacija", piše švajcarski Noje cirher cajtung.

List se osvrće i na Bajdenovu podršku potpredsednici Kamali Haris: „On time ide linijom manjeg otpora. Iz pravnih i tehničkih razloga je najjednostavnije da se ona kandiduje." Ali autor istovremeno naglašava da, uprkos podršci Džoa Bajdena, kandidatura Kamale Haris „nije gotova stvar".

List Badiše Cajtung najpre naglašava da je „već bilo krajnje vreme za Bajdenovo povlačenje" i potom podseća: „Predsednik ima ogromne zasluge. On je nakon haosa Trampovih godina u Belu kuću doneo mir i pouzdanost, unutrašnjepolitički je sa infrastrukturnim i klimatskim programima teškim bilione dolara postavio smernice za budućnost, a osim toga je u doba ruske agresije održao na okupu zapadni savez."

A što se tiče novog kandidata ili kandidatkinje, Badiše Cajtung piše: „Demokrate bi sada mogle da sakupljaju poene s mlađim i raznolikijim timom od konkurencije. Besne reakcije vodećih republikanaca ne ostavljaju mesta sumnji: za njih bi poželjni protivnik bio poljuljani stari Džo Bajden. Ta računica se nije ostvarila. Američka predizborna kampanja će ponovo biti stvarno napeta."

Jedinstvena situacija u američkoj istoriji

Dnevnik Lajpciger Folkscajtung upozorava: „Ono što sada dolazi je potpuno otvoreno – i verovatno poprilično haotično. Povlačenje kandidata četiri nedelje pre stranačkog kongresa o nominaciji i samo oko tri meseca pre izbora – to se još nikad u istoriji SAD nije desilo." U komentaru se potom ističe: „Mnogi Amerikanci nisu bili srećni s alternativom da daju svoj glas jednom 78-godišnjaku ili jednom 81-godišnjaku. S mlađim i raznolikijim timom nego što je konkurencija Demokrate bi s pametnom inscenacijom samo dobile bodove."

Zidojče cajtung smatra da se Demokratska stranka našla u istorijski jedinstvenoj situaciji koja u sebi krije „isto toliko mnogo opasnosti kao i šansi". „Jedna nova kandidatkinja, jedan novi kandidat može da naelektriše SAD i oslobodi zemlju od izbora između dvojice neomiljenih političara. No put do te nove vodeće figure stranku može isto tako da podeli i pokaže njenu nesposobnost za nastavak vršenja vlasti. U tom slučaju bi se zemlja okrenula verovatno jačem – Donaldu Trampu", smatra komentator ovog lista.

Rajniše post se takođe bavi Demokratskom strankom i piše da će ona imati puno posla kako bi se oslobodila „imidža haotične, podeljene stranke koja ne mora samo da pokaže da je i s nekim drugim sposobna da vlada". „Ta osoba se mora suprotstaviti Trampu koji je upravo preživeo atentat i svoju kandidaturu prodaje kao Božju volju", analizira Rajniše post.

„Haris bi bila loš izbor"

List Di velt se u svom internet-izdanju bavi Kamalom Haris kao mogućom kandidatkinjom: „Haris bi bila loš izbor. Neuspeh njene predsedničke kampanje 2019. i njeno delovanje na dužnosti potpredsednice pokazuju zašto. Kako bi čitavu zemlju trebalo da ubedi i vodi neko ko ne može da ubedi ni sopstvene birače i organizuje predsedničku kampanju?" Autor također ocenjuje: „Haris naginje arogantnim formulacijama koje većinom imaju malo sadržaja. Upravo u vremenima u kojima američko stanovništvo od svog vodstva očito očekuje direktnost, Haris retko nudi više od pseudointelektualnih praznih reči."

I list Rajnfalc komentariše Kamalu Haris kao moguću kandidatkinju i ističe da, „ako se Demokrate slože oko nje kao nove kandidatkinje, ona mora brzo da dobje na prepoznatljivosti".

„Posebno mora da pronađe pravi ton u pitanju velike teme migracije: jasan, bez okolišanja - ali kao suprotnost populističkom Trampu. Haris je na početku svog mandata bila nosilac nade koja je mobilisala. Ako to uspe ponovo - uz snažnog budućeg potpredsednika, može da napiše svoju sopstvenu priču. Amerikanci vole priče. Haris mora brzo da počne sa pisanjem", piše Rajnfalc.

Short teaser Mediji na nemačkom u svojim današnjim izdanjima pozdravljaju Bajdenovo odustajanje od predsedničke kandidature.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::%C5%A0tampa%20na%20nema%C4%8Dkom%3A%20%22Ameri%C4%8Dka%20predizborna%20kampanja%20%C4%87e%20ponovo%20biti%20stvarno%20napeta%22&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=69733102&x4=10687&x5=%C5%A0tampa%20na%20nema%C4%8Dkom%3A%20%22Ameri%C4%8Dka%20predizborna%20kampanja%20%C4%87e%20ponovo%20biti%20stvarno%20napeta%22&x6=0&x7=%2Fsr%2F%C5%A1tampa-na-nema%C4%8Dkom-ameri%C4%8Dka-predizborna-kampanja-%C4%87e-ponovo-biti-stvarno-napeta%2Fa-69733102&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240722&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/štampa-na-nemačkom-američka-predizborna-kampanja-će-ponovo-biti-stvarno-napeta/a-69733102?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&title=%C5%A0tampa%20na%20nema%C4%8Dkom%3A%20%22Ameri%C4%8Dka%20predizborna%20kampanja%20%C4%87e%20ponovo%20biti%20stvarno%20napeta%22

Item 47
Id 69721610
Date 2024-07-20
Title Nemačka štampa: Tri razloga za litijum iz Srbije i dva protiv
Short title Tri razloga za litijum iz Srbije i dva protiv
Teaser Zašto je dobro i zašto je loše što će EU kupovati litijum iz Srbije i zašto je Aleksandar Vučić „do neba“ hvalio političarku Zelenih - o tome u ovom pregledu pisanja nemačke štampe.

Srbija i EU potpisale su u petak 19.jula u Beogradu Memorandum o razumevanju EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima. Radi se o budućoj eksploataciji litijuma u nalazištu u Srbiji, o projektu Jadar. Tome je prisustvovao i kancelar Nemačke Olaf Šolc (SPD).

„Bila sam na mnogim putovanjima u inostranstvu sa Olafom Šolcom. Ali, mi novinari koji putujemo sa njim, nikada nismo naišli na nešto slično onome što se u petak dogodilo u Beogradu. Zeleni, baš nemački Zeleni, do neba su hvaljeni u autokratskoj Srbiji. To ima mnogo veze sa računicom predsednika Aleksandra Vučića – a i sa zaštitom životne sredine", piše Kristina Dunc u njuzleteru Prestonučki radar na sajtu Nemačke mreže urednika (RND).

Autorka potom piše kako je „autokrata Vučić" još ranije hteo da krene sa eksploatacijom litijuma u Srbij ali se pojavio otpor stanovništva. „Nemačka - nemački Zeleni - ponudila je pomoć u razvoju održivih standarda, koji su sada dogovoreni u sporazumu. I tako u Beograd nije doleteo samo Šolc, već i Franciska Brantner, političarka Zelenih i parlamentarna državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije. Teško da bi došla da se njena partija osramotila ovim planovima.

Ipak, verovatno nije očekivala da će je Vučić baš toliko hvaliti, piše Dunc i navodi da je predsednik na zajedničkoj konferenciji za novinare više puta pomenuo ime Franciske Branter, svedočio o njenom „predanom radu" i priznao da „nema hiljaditi deo njenog znanja o zaštiti životne sredine".

Novinarka RND je Vučićev hvalospev političarki Zelenih protumačila kao poruku koja bi trebalo da umiri stanovišto: „Ako čak i Nemci, a pogotovu nemački Zeleni, smatraju da je ovaj projekat ekološki u redu, onda on mora biti dobar. Ko to još ima tako visoke standarde?"

Ona navodi da je „sada važno da nemačka vlada kontroliše te standarde i takođe pomaže u demokratizaciji zemlje, i na kraju citira Vučića koji je takođe rekao - Znate šta Zeleni misle o meni, i ja o njima takođe. „Da, znamo. Naime, skoro ništa dobro",odgovara Krstina Dunc na kraju svoje priče iz Beograda.

Tri dobra razloga za litiujm iz Srbije

Spoljnopoltički urednik Frankfurter algemajne cajtunga (FAZ) Nikolas Buse u svom komentaru kaže da „postoje tri dobra razloga zašto Nemačka i druge zemlje EU treba da kupuju litijum u Srbiji".

„Prvo, Evropa time može smanjiti svoju zavisnost od kineskih baterija. Drugo, bliskiji ekonomski odnosi mogu dovesti do toga da se Srbija ne oslanja previše na Moskvu i Peking. Treće, na ovaj način se povećava podsticaj Vučiću da ne igra destruktivnu ulogu u sukobu sa Kosovom".

Autor napominje da se „nemačkoj i evropskoj spoljnoj politici često zamera da nisu strateške i da ne zastupaju dovoljno svoje interese. To nije sasvim neopravdano: posebno u Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu vlada univerzalističko razmišljanje.Svojim putovanjem u Beograd Šolc pokazuje da može biti i drugačije".

„Kancelar nije izgubio iz vida zapadni Balkan, i treba da ostane posvećen pitanju pristupanja. EU koja ima hrabrosti da primi Ukrajinu, ne bi smela da dozvoli stvaranje vakuuma moći na jugoistoku kontinenta", zaključuje Nikolas Buse u komentaru za FAZ

Dva razloga zbog kojih je sporazum sa Srbijom problematičan

„U vreme tolikih geopolitičkih kriza u svetu, svakako je važno da nabavka sirovina bude diverzifikovana i Srbija može postane važan liferant. Uzgred, Ukrajina takođe ima velike količine litijuma koji se teoretski takođe može eksploatisati", piše u autorskom članku za Fokus Klaudija Kemfert, profesorka ekonomije energije na Nemačkom institutu za ekonomska istraživanja i Univerzitetu Leupana u Lineburgu. Ona je i kopredsedavajuća Saveta stručnjaka nemačke vlade za pitanja životne sredine.

„Međutim, ovaj sporazum je ipak, problematičan iz dva razloga", piše dalje Kemfert.

„Prvo, potencijalna šteta po životnu sredinu može biti ozbiljna. Stoga bi ekstrakciju sirovina trebalo dozvoliti samo ako su ispunjeni ekološki i društveni standardi. Nemačka vlada i EU treba da insistiraju na odgovarajućim sertifikatima".

„Drugo, moramo se zapitati: od koga ćemo mi zapravo da zavisimo? Iako Srbija želi da uđe u EU, pregovori o pristupanju EU traju od 2012. Srbija je kandidat za članstvo u EU, ali ne podržava sankcije EU i Rusije i sa Kinom je zaključila sporazum o slobodnoj trgovini. Osim toga, u Srbiji se guši sloboda štampe, a pravosuđe se ne smatra potpuno nezavisnim. Geopolitički kriterijumi takođe treba da igraju ulogu. Srbija, dakle, nije idealan partner iz oba razloga".

Klaudija Kemfert dalje navodi šta bi nemačka vlada trebalo da uradi: „Trebalo bi da obezbedi da se potreba za sirovinama svede na minimum. Sirovine se moraju reciklirati, cirkularna ekonomija je fundamentalna. Osim toga, ne bi trebalo da se proizvodi sve više vozila, jer statistički gledano, automobili stoje oko 23 sata dnevno. Potreban nam je pravi zaokret u saobraćaju sa izbegavanjem saobraćaja, izmeštanjem i optimizacijom. Treba nam više usluga mobilnosti, bolji i jeftiniji javni prevoz i železnički prevoz. A inače - možemo da kopamo litijum i u našoj zemlji."

Short teaser Zašto je dobro i zašto je loše što će EU kupovati litijum iz Srbije i zašto je Vučić do neba hvalio političarku Zelenih?
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe::Nema%C4%8Dka%20%C5%A1tampa%3A%20Tri%20razloga%20za%20litijum%20iz%20Srbije%20i%20dva%20protiv%20&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=69721610&x4=10687&x5=Nema%C4%8Dka%20%C5%A1tampa%3A%20Tri%20razloga%20za%20litijum%20iz%20Srbije%20i%20dva%20protiv%20&x6=0&x7=%2Fsr%2Fnema%C4%8Dka-%C5%A1tampa-tri-razloga-za-litijum-iz-srbije-i-dva-protiv%2Fa-69721610&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240720&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3AIzbor%20iz%20%C5%A1tampe" />
Item URL https://www.dw.com/sr/nemačka-štampa-tri-razloga-za-litijum-iz-srbije-i-dva-protiv/a-69721610?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/69714632_303.jpg
Image caption Samit o kritičnim sirovinama u Beogradu
Image source Darko Vojinovic/AP Photo/picture alliance
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/69714632_303.jpg&title=Nema%C4%8Dka%20%C5%A1tampa%3A%20Tri%20razloga%20za%20litijum%20iz%20Srbije%20i%20dva%20protiv

Item 48
Id 69654808
Date 2024-07-14
Title Tramp kao mučenik: Ovaj čovek je neuništiv
Short title Tramp kao mučenik: Ovaj čovek je neuništiv
Teaser U prvim komentarima štampe na nemačkom nakon atentata na Donalda Trampa navodi se da su republikanskom kandidatu sada drastično skočile šanse za pobedu. Pucnji će dalje okrenuti spiralu mržnje u SAD.

„U pitanju je slika koja će od sada dominirati predsedničkom kampanjom. I možda je odlučiti“, piše u komentaru nemački nedeljnik Cajt pod naslovom: „Noćna mora“.

Slika na koju se misli je prizor Donalda Trampa, krvavog lica, kako diže pesnicu u vazduh i zove na borbu.

„Atentat na Donalda Trampa dalje podbunjuje ionako uzavrelu zemlju. Već sada prvi republikanci žestoko optužuju demokrate“, navodi list samo nekoliko sati nakon pucanja u Pensilvaniji kada je Tramp ranjen u uho, a napadač ubijen.

Medijska mreža RND u prvom komentaru takođe piše da će ta slika Trampa ostati kao ikonični momenat i biti upotrebljena u kampanji.

„U normalnim vremenima bi za jedan narod ovo možda bio povod da promisli, da ostavi političke sporove po strani i ujedini se. Ali u zatrovanoj klimi polarizovanog američkog društva deluje da će se ludačka spirala mržnje samo dalje okretati“, navodi se u komentaru.

Citiraju se brojni republikanski političari koji su već direktno optužili Džoa Bajdena i demokrate za atentat.

„Trenutno su demokrate, kako je bilo uobičajeno u vreme nacionalnih tragedija, obustavile predizborni marketing. U stvari su hteli da, nakon nekoliko sedmica bavljenja samim sobom, svom silom ukažu na opasnost za demokratiju koja dolazi od Trampa i da jače napadnu tog diktatora u pokušaju“, podseća se.

I bečki list Prese donosi sličan komentar pod naslovom: „Donald Tramp u ulozi mučenika – teško da može biti sprečena njegova pobeda.“

Opisuje se ista scena koja „sugeriše nepobedivost Donalda Trampa i to da je u stanju da savlada sve prepreke i preživi atentate“.

„Dinamika se još jednom naglo menja u korist republikanskog kandidata neposredno pre partijske konvencije u Milvokiju naredne sedmice gde će se bivši predsednik u velikom stilu predstaviti kao mučenik i pobednik. Slika će biti – ovde je vitalni izazivač, tamo labilni izlapeli predsednik“, navodi list.

Short teaser U prvim komentarima štampe na nemačkom navodi se da su Donaldu Trampu sada drastično skočile šanse za pobedu.
Analytics pixel
<img width="1" height="1" alt="" src="http://logc279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika::Tramp%20kao%20mu%C4%8Denik%3A%20Ovaj%20%C4%8Dovek%20je%20neuni%C5%A1tiv&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x3=69654808&x4=10660&x5=Tramp%20kao%20mu%C4%8Denik%3A%20Ovaj%20%C4%8Dovek%20je%20neuni%C5%A1tiv&x6=0&x7=%2Fsr%2Ftramp-kao-mu%C4%8Denik-ovaj-%C4%8Dovek-je-neuni%C5%A1tiv%2Fa-69654808&x8=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste&x9=20240714&x10=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste::RUBRIKE%3A%3APolitika" />
Item URL https://www.dw.com/sr/tramp-kao-mučenik-ovaj-čovek-je-neuništiv/a-69654808?maca=ser-VEU_MIC-23785-html-copypaste
Image URL (700 x 394) https://static.dw.com/image/69653896_303.jpg
Image caption Donald Tramp neposredno nakon što je pogođen u uho
Image source Brendan McDermid/REUTERS
RSS Player single video URL https://rssplayer.dw.com/index.php?lg=ser&pname=&type=abs&image=https://static.dw.com/image/69653896_303.jpg&title=Tramp%20kao%20mu%C4%8Denik%3A%20Ovaj%20%C4%8Dovek%20je%20neuni%C5%A1tiv